Iz Uzbekistana za B92.sport: "Tako nešto nikad ranije nije viđeno"

Taj stres su doživljavali navijači Nefčija iz Fergane, uzbekistanskog velikana, koji je u jednom momentu bio potonuo, pao u niži rang i nije se videlo svetlo na kraju tunela.Ipak, uspeli su da se dignu iz pepela i da posle toliko godina se popnu na tron, a snimci slavlja u gradu govore koliko je svakome značila titula.Nije moglo da prođe bez Srba u tom pohodu, koji nose ozbiljne zasluge za osvajanje pehara. Boje Nefčija su branili Bojan Ciger, Jovan Đokić i Zoran Maru&scaron;ić.Ciger, nekada&scaron;nji &scaron;toper Rada, u razgovoru za B92.sport sumirao je utiske posle titule i prave fe&scaron;te u Fergani, a dotakao se i početaka svoje karijere, te puta i prepreka koje je pro&scaron;ao da bi do&scaron;ao do ovde.&quot;Na kraju se sve lepo zavr&scaron;ilo, ali sezona je bila izuzetno te&scaron;ka i naporna, i psihički i fizički, sa mnogo pritiska i velikim očekivanjima navijača. Neftči je jedan od najvećih klubova u zemlji, a posle 24 godine ponovo je postao &scaron;ampion. Svi su dugo čekali taj trenutak, a pritisak je dolazio sa svih strana &ndash; od guvernera, trenera, uprave, navijača. Bilo je zaista zahtevno, ali kada se sve zavr&scaron;ilo, slavlje je bilo istorijsko. Kažu da tako ne&scaron;to nikad ranije nije viđeno u Uzbekistanu.&ldquo;Dočarao je 31-godi&scaron;nji &scaron;toper iz Majdanpeka kako je izgledala proslava titule u gradu, koja se zaista dugo čekala.&quot;Euforija je počela jo&scaron; pred utakmicu za potvrdu titule. Grad je bio na nogama: dvospratni autobus, pun stadion, video-bimovi svuda, kolone ljudi na ulicama. Ceo grad je iza&scaron;ao da nas pozdravi, nikada niko nije proslavio titulu kao Neftči. &Scaron;to se Nasafa tiče, znali smo da neće izdržati takmičenje na tri fronta - igrali su Ligu &scaron;ampiona, domaće prvenstvo, Superkup&hellip; Trener im je paničar i u egal situacijama gubi kompas. Već pet kola pre kraja svi su očekivali njihov kiks, a mi smo bili samo dva boda iza.&ldquo; Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели Sport &mdash; Anhor.uz (@sport_anhor) I Pakhtakor je disao za vratom Nefčiju, međutim, klub iz Fargone je sve izdržao i zasluženo se popeo na tron.&quot;Pakhtakor je takođe bio ozbiljan konkurent, ali su i oni imali lo&scaron; period dok ih je vodio Portugalac. Kada su ga smenili i doveli domaćeg trenera, rezultati su krenuli nagore, ali već je bilo kasno. U svakom slučaju, pritisak u Uzbekistanu je ogroman. Oni su direktni, kažu sve u lice, imaju velika očekivanja jer ulažu novac. Guverner je stalno dolazio, a cilj se znao od prvog dana - titula i povratak u Ligu &scaron;ampiona. Zahvaljujući njemu i navijačima, klub se ponovo podigao. Stručni &scaron;tab je bitan, ali navijači i guverner nose najveći deo zasluga.&ldquo; Od Srba su sa njim bili Zoran Maru&scaron;ić i Jovan Đokić, kao i Crnogorac Vladimir Jovović. Interesantno, sa prvom dvojicom je nastupao i u Navbahoru, koji mu je prvi klub u Uzbekistanu.&quot;Ekipa je bila kvalitetna - dobri domaći igrači, reprezentativci, odlični stranci. Na kraju se sav trud isplatio i sve ružno je palo u zaborav. Mnogo mi je lak&scaron;e &scaron;to sam imao na&scaron;e igrače uz sebe. Pro&scaron;le godine sam bio sam, a sada su tu bili Maru&scaron;ić i Đokić, sa kojima sam već igrao u Navbahoru. Pre dve godine tamo smo bili nadomak duple krune - za bod nam je izmakla titula i izgubili smo finale Kupa. Bilo je to takođe izuzetno psihički zahtevno. Neftči i Navbahor imaju ogromnu bazu navijača i pritisak je konstantan.&ldquo; Interesantno, u tamo&scaron;njem elitnom rangu od stranaca ima najvi&scaron;e srpskif fudbalera - 11.&quot;U Uzbekistanu ima najvi&scaron;e Srba od svih stranaca i svi se družimo. Zemlja je ogromna, ali se okupljamo najvi&scaron;e u Ta&scaron;kentu. Dolaze i Hrvati, Crnogorci, Albanci, Gruzini, ali najvi&scaron;e nas je zbog mentaliteta i izdržljivosti. Tamo je te&scaron;ko igrati - liga je fizička, čvrsta, malo golova pada, fokus je na odbrani. Domaći igrači su odlični, tehnički jaki, jedni od najboljih u Aziji, i uskoro prvi put idu na Svetsko prvenstvo. Imaju igrače u Sitiju, Romi - zaista su kvalitetni.&ldquo; Velike zasluge za to &scaron;to Nefči ima jednu od najboljih odbrana u ligi idu na račun Bojana Cigera. Bilo je raznih rivala, međutim, nema sumnje da je najteži bio sunarodnik Dragan Ćeran, koji je skoro deset godina u Uzbekistanu.&quot;Primili smo ne&scaron;to vi&scaron;e golova samo zbog poslednjeg kola koje smo odradili rutinski, ali generalno smo bili uz Pakhtakor najbolja odbrana lige. Trener nam je Ukrajinac i filozofija cele sezone bila je defanzivna stabilnost. A kada pričamo o Draganu Ćeranu, on je najbolji stranac u istoriji Uzbekistana, legenda Pakhtakora, čovek i igrač za primer. Ozbiljan je majstor, svi prave taktiku samo da njega čuvaju. Njegova pojava otvorila je vrata mnogima, iako ne dolaze svi preko njega - ali po&scaron;tovanje koje tamo ima je ogromno.&ldquo;Pedja Milosavljevic/STARSPORT Nije trebalo iskusnom &scaron;toperu puno da se adaptira na novu sredinu, a osim Uzbekistana, godinu dana je proveo i u Maleziji, gde je igrao za KDA, ali se zna da je tamo Džohor neprikosnoven.&quot;Stranci prave razliku, ali bez domaćih reprezentativaca nema uspeha. Igrao sam sa mnogima i zaista su sjajni fudbaleri. &Scaron;to se mene tiče, dobro sam se adaptirao jer sam navikao na težak život i vojničku disciplinu. Radio sam &scaron;ta se tražilo, izdržavao sve izazove. Bio sam i u Maleziji, gde je sve mnogo opu&scaron;tenije - more, mentalitet, lak&scaron;i život. Džohor je tamo Real Madrid - klub sa ozbiljnim strancima i ogromnim ambicijama. Uživao sam godinu dana, ali se vratio jer je Neftči ponudio bolji ugovor.&ldquo; Prvu &scaron;ampionsku titulu u karijeri je osvojio sa Sutjeskom, dok ga na&scaron;a javnost najvi&scaron;e poznaje iz perioda dok je bio član Rada. Tokom mandata u klubu iz Nik&scaron;ića, doživeo je neprijatnost kada mu je pozlilo na jednom meču, ali srećom nije bilo ni&scaron;ta ozbiljno.&quot;Igrao sam i u Crnoj Gori - Sutjeska, titula, divni ljudi, odlična ekipa. Osmajić je tada bio fantastičan, samo mu je falilo malo stabilnosti. A ono &scaron;to se pisalo da sam kolabirao protiv Budućnosti nije tačno - imao sam devijaciju nosa, vrućina je bila ogromna i jednostavno nisam mogao da di&scaron;em. U Srbiji u Radu takođe imam lepa sećanja, iako smo nesrećno ispali. Volim taj klub i navijače. Iz Rada je poteklo toliko igrača, nadam se da će se vratiti na staze stare slave.&ldquo; Pravu &scaron;ansu u profesionalnom fudbalu, posle tavorenja u srpskoliga&scaron;kim ekipama, dao mu je Srđan Blagojević u Inđiji.&quot;Moj put je bio izuzetno težak. Mnogi su mi govorili da od mene neće biti ni&scaron;ta, ali to mi je bio vetar u leđa. Radio sam vi&scaron;e nego svi, trenirao danju i noću. Nisam imao talenat, ni brzinu, ni snagu - sve sam nadoknadio voljom i srcem. Mnogi talentovaniji od mene zavr&scaron;ili su po fabrikama, a ja sam istrajao. Srđan Blagojević me je izvukao iz amaterskog fudbala, dao mi &scaron;ansu u Inđiji. Bio sam tada na granici da ostavim fudbalu, ali sam bio uporan i stigao mi je njegov poziv. Nije zaslužio ovo &scaron;to su mu uradili u Partizanu. Ozbiljno sam napredovao za godinu dana kod njega. Trebao je ba&scaron; pre Partizana da dođe u Nefči, ali su na kraju ostavili ovog trenera.&quot; Ciger je bio član &scaron;kole Jagodine, ali nije dobio priliku tada da debituje za prvi tim. Tada&scaron;nji superliga&scaron; je imao fantastičnu ekipu i tih godina je osvojio i Kup Srbije.&quot;U Jagodini sam pro&scaron;ao omladinsku &scaron;kolu, ali tada nije bilo &scaron;anse da uđemo u prvi tim jer je konkurencija bila izuzetna. Mnogi su tada odustali, a i meni je bio momenat da li da batalim ili nastavim. Igrao sam bez para, trenirao bez odmora, verovao da će se vratiti - i vratilo se. Danas, kad se vratim kući, ljudi me pozdravljaju, ponose se sa mnom. Lep je osećaj, ali znam da mi niko ni&scaron;ta nije poklonio.&ldquo; Nastavak karijere vidi i dalje van granica Srbije.&quot;Gde god sam igrao, ostavio sam dobar trag - u Uzbekistanu, Maleziji, Crnoj Gori. Zato bih jednog dana voleo da se vratim u Maleziju, a u Srbiju ne vidim povratak osim u ba&scaron; specijalnim okolnostima. Planovi su otvoreni - kako Bog da. Najbitnije mi je da me ljudi pamte po dobru&quot;, zaključio je Ciger u razgovoru za na&scaron; portal.

Iz Uzbekistana za B92.sport: "Tako nešto nikad ranije nije viđeno"

0 Komentari