Zna se šta je "princu Rima" na prvom mestu: "Skudeto sa Romom, pa titula svetskog prvaka"

Toti je bio deo &quot;zlatne&quot; generacije Azura koja je pokorila svet na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine. Danas kaže, mada je to već vi&scaron;e puta isticao, da mu je &quot;skudeto&quot; sa voljenim klubom ipak bio važniji u karijeri. &quot;Nisam samo osvojio titulu u Seriji A, osvojio sam je sa mojim dresom, jer je Romin dres duboko urezan ispod moje kože&quot;, rekao je Toti u podkastu &quot;Fenomeni&quot; gde mu je sagovornik bio nekada&scaron;nji reprezentativni saborac Luka Toni.Nadovezao se na osvojeni &quot;skudeto&quot; i važnost tog trofeja u poređenju sa mundijalskom krunom.&quot;Osvojiti prvenstvo kao kapiten, kao simbol Rome i kao romanista, je neuporedivo sa bilo čim. Osvajanje &quot;skudeta&quot; i Mundijala su dva sna koji svaki igrač želi u karijeri. Neko će reći da sam lud, ali iskreno, &quot;skudeto&quot; mi je mnogo važniji od osvajanja svetskog prvenstva&quot;.Prisetio se i nekih svojih najpoznatijih ispada, kao &scaron;to su pljuvanje Kristijana Pulsena na EP 2004, napada na Marija Balotelija i Frančeska Kolonesea.&quot;Jo&scaron; uvek nisam ni svestan da sam to uradio (pljunuo Puolsena). Sramota me je, to je bio užasan gest koji igrač nikada ne bi trebalo da prihvati, jer je potpuno nedostojanstven&quot;.Mnogi pamte kako je &scaron;utnuo Balotelija tokom finala Kupa Italije protiv Intera i kako je u jo&scaron; jednom meču sa &quot;neroazurima&quot; izgubio kontrolu u dulu sa Kolonezeom.&quot;Stvar sa Balotelijem se kuvala već neko vreme. Bio je mlad i fenomenalan, ali i tako arogantan i drzak. Jednostavno sam osetio da bih ga tog dana, da mi se pruži prilika, poslao na tribine. Kasnije sam razgovarao sa njim i izvinio se, na kraju smo se smejali tome. &Scaron;to se tiče Kolonezea, rekao mi je da Kristijan nije moj pravi sin, i u tom trenutku sam jednostavno izgubio kontrolu&quot;. Toti je priznao da mu je trenutak kada je zavr&scaron;io karijeru bio vrlo traumatičan... &quot;Osećao sam se kao da me ni&scaron;ta ne drži. Fudbaleri su robovi navike, svaki dan radimo istu stvar, a ja sam bio jednostavno izgubljen. Nisam znao &scaron;ta da radim sa sobom. Plakao sam svaki dan tri nedelje. Bio sam upla&scaron;en, bio sam hladam prema svima... Ponovo sam pročitao svoje opro&scaron;tajno pismo koje sam čitao na dan kada sam digrao poslednji meči, i plakao. Bio sam uveren da ću igrati opro&scaron;tajnu utakmicu, ali posle emocija tog dana na Olimpiku, shvatio sam da ne može biti drugog opro&scaron;taja od fudbala i od Rome. Bilo je to kao da dete tog dana napu&scaron;ta majku&quot;.

Zna se šta je "princu Rima" na prvom mestu: "Skudeto sa Romom, pa titula svetskog prvaka"

0 Komentari