Zdravko Čolić u FSS: "Ovo nema ni u Nemačkoj" FOTO

Pročitajte sve o Ligi &scaron;ampiona i pokažite svoje znanje! Tipujte sve rezultate Lige &scaron;ampionaNjemu je to tri puta u profesionalnoj karijeri po&scaron;lo za rukom: 1978, 2001. i 2007. godine.Jedan od najpopularnijih pevača svih vremena na ovim prostorima i prva javna ličnost čiji se poster svojevremeno pojavio u prirodnoj veličini, veliki je ljubitelj fudbala i navijač srpske reprezentacije. Dugogodi&scaron;nje prijateljstvo sa predsednikom Draganom Džajićem i generalnim sekretarom Brankom Radujkom, u petak je ovekovečeno i susretom u prostorijama na&scaron;e fudbalske organizacije.Čola je najpre svratio do Terazija 35, a zatim produžio ka Staroj Pazovi i u dru&scaron;tvu čelnih ljudi FSS obi&scaron;ao kompletan kompleks u kome se na&scaron;e reprezentativne selekcije pripremaju za važne međunarodne utakmice.&quot;Mnogo mi je drago &scaron;to sam gost Fudbalskog saveza Srbije. Tu je moj stari drug Dragan Džajić. Tu je i Branko Radujko, za koga me takođe veže iskreno prijateljstvo i saradnja od ranije na nekim zajedničkim projektima. Odu&scaron;evljen sam uslovima u Staroj Pazovi. Kada neka reprezentacija ima na raspolaganju ovako impozantan objekat, logično je očekivati dobre rezultate&quot;, izjavio je Zdravko za sajt FSS i dodao da je sportski kompleks u Staroj Pazovi na nivou kampova iz najrazvijenijih zemalja Evrope.&quot;Ovo nema ni Fudbalski savez Nemačke. Raduje me i podatak da u Staru Pazovu dolaze klubovi i reprezentacije sa drugih kontinenata i iz cele Evrope. Bukvalno, nema &scaron;ta nema. Možda nedostaje samo jedan manji bazen koji bi upotpunio kompletan utisak i olak&scaron;ao igračima proces oporavka posle napornih treninga. Najiskrenije, javila mi se želja da se ponekad u&scaron;unjam ovde i iskoristim ne&scaron;to od svih ovih pogodnosti koje nudi Sportski centar FSS.&ldquo;FSSPosebnu pažnju slavnog pevača privukle su VAR prostorije, ali i posteri rekordera koji krase hodnik ispred svlačionica u Staroj Pazovi.&quot;VAR je za mene vrlo specifična fudbalska novotarija. I dalje postoje situacije koje ne mogu jasno da se procene zbog položaja kamere i ugla iz kojeg je akcija snimljena. Mene vi&scaron;e zanima ovaj sportski deo kompleksa koji je na usluzi na&scaron;im reprezentativcima. &Scaron;est terena sa fantastičnom podlogom, svlačionice, teretana i medicinski blok na najvi&scaron;em mogućem nivou, sme&scaron;tajni blok na kome bi mnogi hoteli mogli da pozavide&hellip; i naravno, kompletan brending koji predstavlja jednu vrstu putovanja kroz slavnu pro&scaron;lost i najznačajnije rezultate na&scaron;e fudbalske reprezentacije&quot;.Poseta uvaženog gosta nije mogla da prođe bez dresa sa njegovim imenom i brojem koji simbolizuje fudbalsku virtuoznost. Mada bi u Zdravkom slučaju &lsquo;jedinica&rsquo; bila prikladnija od &lsquo;desetke&rsquo;.&quot;Ja sam stari golman. Branio sam za juniore Željezničara, kasnije i u gradskoj ligi Sarajeva u malom fudbalu. Ipak, ne bih imao ni&scaron;ta protiv da se oprobam u ulozi napadača ili polutke&quot;.FSSPočetkom sedamdesetih kada je slavna generacija Željezničara juri&scaron;ala ka prvoj tituli &scaron;ampiona Jugoslavije, Zdravko se za mesto na golu borio sa čuvenim Slobodanom Janju&scaron;em.&quot;Malo je falilo da moja karijera krene potpuno drugim tokom. Fudbal je u početku imao prednost u odnosu na muziku. Odlučila je božija volja. Drugim rečima, prelomio sam u deliću sekunde, neposredno pred početak jedne važne utakmice koju sam igrao zajedno sa vrlo poznatim igračima Želje. Moj mlađi brat je dojurio do terena i obavestio me da je čika Ivan Barić do&scaron;ao kod nas kući da mi drži čas gitare. Na&scaron;ao sam se u velikoj dilemi: fudbal ili gitara. Onda je u glavi ne&scaron;to kvrcnulo, skinuo sam rukavice i krenuo kući. Bio sam toliko nervozan da mi je trzalica u jednom trenutku skliznula iz ruke i kada sam poku&scaron;ao da je dohvatim, gitarom sam zakačio čika Ivana i raskrvario ga&hellip; majka odmah rakiju, obloge&hellip; Kada je do&scaron;ao sebi, Ivan je samo prozborio: &lsquo;boga ti, kakva energija, kakva strast&rsquo;. Tako je počela moja muzička karijera.&ldquo;Gitara je pobedila &lsquo;bubamaru&ldquo;, ali je fudbal ostao emocija koja traje i danas.&quot;Rođen sam na Grbavici i bilo je logično da prvo zavolim Željezničar. Pratio sam kao dete i onaj stra&scaron;an tim Partizana koji je dogurao do finala Kupa &scaron;ampiona 1966. godine. Izgubili su nesrećno od Reala sa 2:1. Podvizi Crvene zvezde u Bariju i Tokiju nekako su nas sve okrenuli ka Marakani, ali nikada nisam mogao da navijam protiv svog Željezničara. Drag mi je i Hajduk jer sam se družio sa &Scaron;urjakom i mnogim drugim igračima splitskog kluba. Naravno, ne propu&scaron;tam nijednu utakmicu reprezentacije Srbije i Orlovima želim puno sreće protiv Austrije i u predstojećim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.&ldquo;Jedna dilema je ostala nere&scaron;ena. Ko je tokom &lsquo;sedamdesetih&rsquo; bio popularniji: Zdravko Čolić ili Dragan Džajić?&quot;Definitivno Džajić. Fudbal je uvek bio mnogo popularniji od muzike&quot;, re&scaron;ava i ovu nedoumicu popularni Čola.FSS

Zdravko Čolić u FSS: "Ovo nema ni u Nemačkoj" FOTO

0 Komentari