Doping, suspenzija i – ćutnja

Najviše čudi koliko dugo tajnovitost po pitanju identiteta dopingovanih sportista nikome nije upala u oči.

NADA (Nacionalna antidoping agencija) je u martu 2020. prestala da objavljuje odluke o sankcijama protiv sportista koji su koristili nedozvoljena sredstva.

NADA umesto toga jednom godišnje, uglavnom tokom juna, objavljuje statistiku, odnosno podatke o broju pozitivnih doping uzoraka u Nemačkoj. U tom izveštaju više ne navodi imena dopingovanih sportista.

Redakcija javnog servisa ARD, koja već godinama istražuje temu dopinga, tvrdi da im je ta praksa upala u oči tek nakon što su dobili dojavu o slučaju dopinga nemačkog kanuiste Martina Hilera, bivšeg svetskog i evropskog prvaka, odnosno nakon što se ARD o tome raspitao kod NADA-e.

Nakon što je Hiler dva puta bio pozitivno testiran, NADA je sredinom februara ove godine pravosnažno suspendovala nemačkog sportistu na četiri godine.

Ali NADA o toj odluci nije obavestila javnost, iako se radi o jednom od najtrofejnijih sportista iz jedne od najuspešnijih nemačkih olimpijskih disciplina.

Tri četvrtine u tajnosti

Nakon poređenja broja objavljenih slučajeva dopinga i javno objavljenog broja dopingovanih sportistkinja i sportista, novinarski tim je došao do zaključka da postoji ogromna razlika.

Identitet 76 odsto dopingovanih osoba, priznala je NADA nakon objave, u proteklih pet godina nije javno objavljen. Konkretno se radi o 76 sportistkinja i sportista.

Pri tom se radi o akterima iz itekako popularnih sportskih disciplina, na primer atletike ili plivanja, iz najmanje 18 olimpijskih disciplina. Podaci za 2024. još nisu objavljeni, što znači da bi taj broj mogao biti i veći.

„Iz ugla javnosti, nedostaje transparentnosti po pitanju borbe protiv dopinga“, žali se kelnski sportski pravnik Jan F. Ort: „Ostavljeni smo u neznanju.“

Ova praksa NADA-e dugo vremena nikome nije upala u oči, zato što su, uprkos restriktivnom stavu NADA-e, pojedini slučajevi dopinga ipak dospevali u javnost, a podatke o tim malobrojnim slučajevima su objavljivali često i sami pogođeni sportisti.

NADA govori o pravnim rizicima

NADA je za medije potvrđivala poimenično određene slučajeve dopinga tek nakon što bi agencija dobila konkretan upit upravo o tim imenima. Borci protiv dopinga na sopstvenu inicijativu nisu ništa objavljivali javno.

I to iako Svetski antidoping kodeks propisuje da se javno objave imena i detalji o sportistima koji su pravosnažno suspendovani zbog dopinga. NADA se pak poziva na pravne rizike objave identiteta.

Kako je rekao šef Nacionalne agencije Lars Mortzifer, „u radu protiv dopinga podržava transparentnost, zalaže se za razumljivost i validnost odluka. No, to se trenutno kosi sa važećim pravom po pitanju zaštite podataka.“

Moguće pravne posledice

Još uvek naime traje jedan postupak koji je pokrenut pre više od pet godina, za koji je nadležan Poverenik za zaštitu podataka i slobodu informacija savezne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, u čijoj je nadležnosti i NADA, s obzirom na to da joj je sedište u Bonu.

Taj proces je pokrenuo jedan amaterski biciklista, zato što se protivio objavi odluka NADA-e o sankcijama protiv dopingovanih sportista.

Nakon prve privremene provere, nemački zaštitari podataka su došli do zaključka da objava ličnih podataka nije dozvoljena, zato što za to ne postoji pravni osnov.

Sportski pravnik Ort napominje: „Pravne posledice koje prete NADA-i su ogromne, radi se o zahtevima sportista za isplatom odštete ili penalima koje propisuju institucije koje nadgledaju zaštitu ličnih podataka.“

Ali valja napomenuti i da, bez obzira na važeće propise po pitanju zaštite ličnih podataka koji su na snazi u celoj Evropskoj uniji, nijedna druga nacionalna antidoping agencija ne postupa tako restriktivno kod kao nemačka.

„Sportisti koji reputaciju crpe iz medijskog izveštavanja i javno proslavljenog sportskog uspeha, taj uspeh su, ako su koristili doping, ostvarili prevarom“, kaže sportski pravnik Ort.

„A u tom slučaju, barem ja tako smatram, nemaju moralno, etičko, pa ni pravno opravdanje da se i dalje kite lažnim prividom pobede. I zato nam je potrebna odgovarajuća pravna mogućnost.“

Zgražavanje među sportistima

NADA-in šef Mortzifer veruje da su svi uključeni akteri iz sveta sporta, politike ili medija informisani o ovom aspektu – zato što, između ostalog, i NADA u publikacijama upozorava na ovaj problem.

„Ja sam stvarno jako iznenađen time što se praksa objavljivanja od strane NADA-e poslednjih godina promenila“, rekao je poslanik Demohriććana Štefan Majer, zadužen za pitanja vezana za sport.

„Ako je postupak zaključen, ako je kazna pravosnažna, onda po mom mišljenju o tome treba informisati konkurente, pogotovo jer se radi i o sportistima koji se finansiraju i državnim novcem.“

Čak i predstavnici sportista zahtevaju povratak ranijoj praksi objavljivanja: „Slučajevi dopinga su slučajevi dopinga, bez obzira na to koliko je neko uspešan ili je bio uspešan, ili je talentovan“, kaže Patrik Doge, portparol sportista koji se bave modernim petobojem.

I dodaje: „Ako je neko pozitivan, onda je pozitivan (…) i tu treba objaviti ime, a treba objaviti i o kojim se nedozvoljenim supstancama radi.“

Georg Flajšhauer, svetski prvak u bobu, za ARD-ovu redakciju je rekao da objavljivanje imena ima i funkciju odvraćanja drugih sportista od dopinga.

„Kad to više nije slučaj, onda svako može da pomisli: OK, pa i nije to baš tako strašno, možda se neće desiti ništa loše, možda sam samo na par meseci suspendovan i onda stvari idu dalje. A to se, kako ja smatram, nikako ne sme dogoditi.“