Koliko je važna fizička aktivnost građanima Srbije?

Koliko su građani Srbije fizički aktivni, koji su njihovi najčešći izbori kada je u pitanju vežbanje i šta ih najviše sprečava da se pokrenu – bila su neka od pitanja online istraživanja sprovedenog u aprilu, u okviru nacionalne kampanje "Teži ravnoteži".

Istraživanjem je obuhvaćeno više od 1.000 ispitanika iz različitih delova Srbije, a rezultati su predstavljeni simbolično, uoči Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se obeležava 10. maja.

Prikupljeni podaci su pokazali da je 12% građana svakodnevno fizički aktivno, dok svega 8% navodi da se ne bavi nijednom vrstom vežbanja.

Najpopularniji vidovi fizičke aktivnosti su vežbe snage u teretani (48%) i brzo hodanje (45%), odmah za njima slede trčanje (23%) i vožnja bicikla (22%), dok se joga, grupni sportovi i ples znatno ređe praktikuju.

"Nedostatak fizičke aktivnosti predstavlja globalni izazov, kako za građane tako i na privredu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 80% adolescenata i 27% odraslih ne ispunjava preporučeni nivo dnevnog kretanja, što direktno doprinosi razvoju gojaznosti i drugih hroničnih bolesti. Trošak gojaznosti u Evropi 2020. godine iznosio je 475 milijardi evra, a očekuje se da će do 2030. godine dostići 1.597 milijardi evra godišnje. Dijabetes EU godišnje košta oko 104 milijarde evra za zdravstvenu zaštitu, uz gubitak od 65 milijardi evra zbog smanjene produktivnosti", izjavio je Dimitrije Ivanović, rukovodilac službe za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije i dodao da se aktivnosti u okviru Nacionalne kampanje "Teži ravnoteži" upravo sprovode sa ciljem podizanja svesti javnosti da više vode računa o balansiranoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Privredna komora Srbije

Prema rezultatima istraživanja, najveći broj građana (42%) fizički je aktivan tri do četiri puta nedeljno, dok 12% vežba svakodnevno. Kada je reč o trajanju aktivnosti, najviše ispitanika navodi da u proseku vežba između 31 i 60 minuta dnevno 43%, dok četvrtina fizičku aktivnost praktikuje duže od jednog sata, što ukazuje na solidan stepen posvećenosti.

Ipak, uprkos dobrim navikama, mnogi građani se suočavaju sa preprekama koje im otežavaju da budu još aktivniji.

Kao glavne razloge navode nedostatak vremena (53%) i motivacije (31%), dok nešto ređe ističu zdravstvena ograničenja 13% i finansijske barijere 20%.

S druge strane, ohrabruje podatak da bi čak 62% građana rado učestvovalo u besplatnim onlajn treninzima i izazovima, što otvara prostor za kreiranje inovativnih i pristupačnih programa fizičke aktivnosti.

U skladu sa tim, nije iznenađujuće što građani najčešće biraju vežbanje na otvorenom prostoru (42%), dok polovina ispitanika smatra da njihov posao negativno utiče na nivo fizičke aktivnosti.

"Nauka je potvrdila da redovna fizička aktivnost može produžiti životni vek i do 30%. Brojne bolesti direktno su povezane sa nedostatkom kretanja. Osobe koje redovno vežbaju imaju za 30% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, za 35% manju verovatnoću da obole od dijabetesa, kao i značajno smanjen rizik od pojedinih vrsta karcinoma, odnosno 20% kada je reč o raku dojke i čak do 30% u slučaju raka debelog creva. Fizička aktivnost deluje i utiče na ceo organizam. Može da zameni većinu lekova, ali nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost", istakla je prof. dr Sanja Mazić, rukovodilac laboratorije za medicinu sporta i terapiju vežbanja fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Uprkos izazovima svakodnevice, pozitivan pomak je očigledan. Čak 85% građana izjavljuje da umereno ili veoma vodi računa o fizičkoj aktivnosti, što jasno pokazuje da se svest o važnosti fizičke aktivnosti i zdravog stila života polako, ali sigurno menja.