1. jul 2010. | 22:17

Frontmen grupe Roling Stouns Mik Džeger došao je u Južnu Afriku kako bi uživo gledao utakmice Svetskog prvenstva. U ekskluzivnom intervjuu za zvanični sajt FIFA Džeger otkriva odakle mu ljubav prema fudbalu, koja mu je najupečatljivija uspomena sa svetskih prvenstava, šta misli o vuvuzelama, koji tim je na njega ostavio najjači utisak...

Primećeni ste kako pravite fotografije na nekoliko utakmica Svetskog prvenstva. Koliko do sada uživate u mečevima?

“Gledao sam grupnu fazu na televiziji, a od osmine finala sam došao u JAR. Ljubazno su me pozvali na utakmicu SAD – Gana, imam ogromnu familiju u SAD-u i oni su mi rekli da idem, ali bio je to dugačak put, nisam mislio da je toliki! Ali, bilo je zabavno, uživao sam, bila je dobra utakmica, ali su SAD izgubile iako su igrali dosta dobro”.

Izgledalo je da navijate za SAD protiv Gane?

“Tako nekako. Nemam nijednog rođaka koji je Ganac, ali Amerikanaca imam dosta. Navijam za Englesku. Ipak, kada sam bio tamo sa 30 Amerikanaca u loži, budimo realni, neću navijati za Ganu”.

Za koga ćete navijati sada kada su Engleska i SAD ispale?

“Moj sin je delom Brazilac i aposolutno je lud za fudbalom, kao i većina Brazilaca, tako da smo išli da gledamo Brazil – Čile”.

Sedeli ste pored bivšeg predsednika SAD Bila Klintona posle utakmice sa Ganom. Kako se on osećao posle meča?

“Svi su bili pomalo razočarani. Svi žele da prođu što je dalje moguće, ali mislim da su oni bili srećni i plasmanom u drugu fazu sa prve pozicije. Mislili smo da će tada igrati Engleska jer smo mislili da smo dobili relativno laku grupu”.

Zašto, po Vašem mišljenju, Engleska ne može da ispuni očekivanja koja su uvek prisutna?

“Engleska uvek razmišlja o sebi kao o jednoj od najboljih reprezentacija, to je očekivanje. Nije kao u SAD-u, gde se razmišlja: ‘OK, drago nam je da smo se plasirali, ponosni smo na to’, dok u Engleskoj svi žele najmanje polufinale. Što su veće ambicije, veće je i razočaranje kada se ne ispune. Oni sada kao da nisu igrali, dali su samo tri gola i tako ne može daleko da se dogura”.

Na koliko ste još SP bili?

“Na dva. U Francuskoj 1998. godine i u Nemačkoj pre četiri godine”.

Imate li nekih posebnih uspomena sa SP?

“Meč između Engleske i Argentine 1998. godine u Sent Etjenu, na vrlo malom stadionu u malom gradu. Mislim da je Bekam tada isključen prestrogo, ali bila je neverovatna utakmica. Ovo mi je treće SP i zaista sam zadovoljan što sam doveo i najmlađeg sina, dobro se provodimo”.

Koji timovi su Vas za sada najviše impresionirali?

“Najviše Argentina. Mislim da imaju sjajan napad, a to je nedostajalo Engleskoj na ovom turniru. Impresivni su, videli ste protiv Meksika koliko su dobri sa Tevesom na čelu. Svi su tipovali na Španiju pre početka, videćemo, ali ne znam da li će biti toliko dobri. Nemačka takođe ima neke dobre poteze, mislim da je pitanje pobednika otvoreno”.

Koji je izvor Vaše ljubavi prema fudbalu?

“Nikada nisam igrao fudbal u školi, tamo je primaran bio ragbi, mada smo igrali fudbal vikendom. Ne ozbiljno, ali voleli smo fudbal i moja porodica je oduvek navijala za Arsenal. I ja navijam za Arsenal, moj najstariji sin je stalno na stadionu”.

Šta mislite o vuvuzelama?

“One su prilično lude! Na ove dve utakmice na kojima sam bio nije bilo toliko glasno kao što su mi govorili, ali videćemo. To je nekako čudan ritam, ali naviknete se. Čujete i sa TV-a, pa nije iznenađenje kada dođete na stadion, ali prilično su glasne”.