Štru(m)fovanje

Pre svega, Novaku Đokoviću. Prvi zadatak u poslednjoj nedelji turnira, meč osmine finala sa Janom Lenardom Štrufom. Boza za Novaka, ma laganica, što bi se reklo.

Ali pre svega, jutarnja uvertira, legenda svetskog tenisa Rod Lejver. Divim se tom čoveku koliko ima energije, da putuje čas u Ameriku, čas u Evropu i strpljivo i sa velikom strašću priča o danima kada je on vojevao ovde u Parizu.

„Došao sam prvi put čini mi se 1956. godine“, rekao je Lejver na početku razgovora sa novinarima koji je potrajao tačno jedan školski čas od 45 minuta.

Osamdesetogodišnji Lejver i dalje sve prati, njegovom budnom teniskom oku ne prolazi nezapažena nijedna bitnija stvar vezena za svet tenisa.

„Novak je u ovom momentu favorit po meni, pa Rafa i tek onda ostali idu“, rekao je Lejver koji je još jednom ponovio koliko se divi istrajnosti i posebnoj ličnosti Novaka Đokovića, koji, kako je rekao, ima još veći značaj ako se ima u vidu kako se istrajno bori za svaki poen u meču.

Nasmejalo smo se svi kada je Lejver pričao o prohujalim danima svetskog tenisa i toj 1969. godini kada je trijumfom na Forest Hilsu, preteči sadšnjeg US Opena, na travi, ako se to uopšte moglo zvati travnatim terenom, jer je bila izrovana i meka od kiše koja je danima padala uoči tog finala.

„Sudija mi je dozvolio da stavim krampone. To mi je bio poslednji meč tamo. Komotno ste mogli da posadite krompire, teren je bio toliko razrovan“, prisećao je Australijanac tih dana.

I onda, za nas događaj dana. Novak protiv Štrufa, ili kako su se kolege Saša Ozmo i Vuk Brajović našalili „štrumfa“. Od jednog opasnog nemačkog štrumfa, na kraju ostade ispade da je onaj Stidljivko. Novakovu ravnotežu u meču ama baš nišim nije narušio. Nič! Ravna linija. Jednosmerna vožnja Super Noleta ka četvrtfinalu.

Štruf je kao toranj, visok, snažne konstitucije, jakog servisa, tako da ipak nije svejedno kada sa druge strane imate potencijalno opasnog servera.

Novak je i ranije imao povremeno problema sa visokim igračima jakog servisa, Iznerom, Del Potrom, Hačanovom, pa i Zverevom, koji ga sada čeka u četvrtfinalu.

Najbolji teniser sveta i šampion na pariskoj šljaci 2016. godine, rekao pre nekoliko dana da će ključ biti u riternu, i tako se i ispostavilo na terenu.

Vraćao je Đoković odlično servise Nemca, ta kišica koja je sitno sipila povremeno tokom meča, više mu je odgovarala, teren je bio sporiji, a Nemac ispražnjenih baterija posle onog meča u pet setova sa Bornom Ćorićem.

“Meni su više odgovarali uslovi. Sve je bilo dobro, zadovoljan sam igrom, nema šta da manjam”, sumirao je Novak utiske kasnije.

Četiri meča i četiri laka testa za Noleta, reklo bi se da je mogao da pritisne dugme za servis, pa hajde malo da probamo drop šot, pa izlaske na mrežu.

“Dobro, ovo funkcioniše”, mogao je negde u svojim mislima da štiklira polje po polje, dok se Nemac mučio ama baš na svakom koraku.

Na 3:0 u trećem setu, Novak je tako dobro skratio lopticu, da se Štruf pružio koliko je mogao da je dohvati, ali avaj, ništa od toga majstore!

Skoro da mi ga je bilo žao, pomislio sam, ušinuće čovek kičmu, pa će posle morati na tretmane masaže, toliko je bio dobar taj drop šot.

Igrao se Novak sa Janom Lenardom kao mačka sam mišem, a dao je sebi i oduška, u pokušaju da malo zabavi publiku, pokušao je “tviner”, da vrati lopticu reketom kroz noge, ali je Štruf sačekao na voleju. Dobro, da i njemu nešto bar uspe.

I tako, nešto kasnije, ispostavilo se da će Novaku na megdan u četvrtfinalu Aleksdander Zverev, jedan od predvodnika mladog talasa.

Iako je skor 2:2, gledajući ih obojicu ovde u Parizu, rekao bih da je Novak u daleko bolkjoj formi i da ne brinem za plasman u polufinale. Zaista, toliko sam uveren da je Novakova igra u ovom trenutku zrela, da ne idem dalje, ali da kažem tako – novog finala.

Grend slem je ovo ipak, nema potcenjivanja, svi koji su u završnici nisu to slučajno i znam da i Novak tako rezonuje, a kad on to radi, onda to treba poštovati, bez obzira koliko je zaista nivo njegove igre u ovom momentu daleko iznad nivoa mnogih drugih.

Očekivao sam da će se na 33. rođendan Rafe Nadala, koji ovde svake godine duva svećice, više pričati o tome.

“Nole, da li te je Rafa zvao na parče torte?”, podsetio sam ga posle pres konferencije, na šta se Novak samo nasmejao rekavši onako, šeretski, sa osmehom.

“Srećan rođendan, Rafael”.

O poklonu, da ne pitam. Mislim da će zanimljiva “pošiljka” stići sa malim zakašnjenjem. U nedelju. Na dan finala!

Konačno, ova nedelja počela je i druženjem sa bivšim šampionima svetskog tenisa, uz jedan prigodan koktel u restoranu na Rolan Garosu, tako da je i sa te strane bilo zanimljivo sresti i popričati sa nekim poznatim licima.

Goran Ivanišević, Anri Lekont, Tomi Has, Džejms Blejk, Mats Vilander, Marat Safin, Majl Čeng, pa od dama Aranča Sančez-Vikario, Martina Navratilova, Končita Martinez, Iva Majoli…

Mogao bih još nabrajati, sa nekim sam uspeo da razmenim koju reč i o tome ćete čitati narednih dana, ali generalno, stekao sam utisak da svi izuzetno respektuju Novaka i srpski tenis.

Sve što je urađeno u protekloj deceniji, dragi moji, nije bilo slučajno. Imam utisak da se percepcija polako menja, uostalom, mnogi nam i zavide što smo imali toliko brojeva jedan u preteklih desetak i nešto godina, tako da je lepo čuti kada se i o našim igračima priča biranim rečima.

I tako, dobro je bilo mnogo toga, počevši od onih Novakovih već izvežbanih 90 i kusur fudbalskih minuta. Da mu kažete, Novače, pobedi tog i tog za toliko i toliko minuta, imam utisak da bi bez po muke odradio posao. Čak i brže nego što tražite.

Eto, takav je to šampion, a ako ništa drugo, organizatori će me do kraja turnira poštedeti i mukotrpnog penjanja uz stepenice do lože na vrhu Šatrijea.

Pet dana lift nije radio, konačno je danas ponovo stavljen u funkciju. Još samo kad ne bih morao da se uspinjem onim spiralnim stepenicama u stanu nedaleko od Monmartra, sve bi bilo OK.

Ali i mi ovde nešto moramo da žrtvujemo za "Novak slem", zar ne? Ma sve ću stepenike zaboraviti, samo da vidim Novaka ponovo sa peharom u rukama!