Žuti prsluci, Matsovi "kaktusi" i "ljubičice"

Ma kako se grad činio da je u redu, i dalje postoje razlozi za alarm. Doduše, nama je danas poprilično odzvonilo. Srpska knjiga na Garosu spala je na jedno slovo.

Danas je bila tačno 29. subota kako se demonstranti, takozvani „žuti prsluci“, u Parizu i drugim gradovima Francuske okupljaju u protestima protiv vlade.

Start iz bio iz 14. arondismana, u 13 časova sa mesta Danfer–Rošero, pa sve do Trga nacija. I kao i kod nas i ovde je popularno brojanje.

Kažu da ih je bilo 2.600. Krenuli su mirno, naravno noseći prepoznatljive žute prsluke, naoružani megafonima, pištaljkama, brojnim transparentima, dimnim bombama.

Nije bilo pakleno kao nekih ranijih dana, pogotovo jesenas.

Kolega Goran Čvorović koji godinama živi ovde, pokazivao nam je neke od video snimaka iz perioda tih najžešćih okršaja demonstranata i pripadnika policije.

Gumeni meci, prečnika četiri centimetra, svuda razbacani po ulicama kojima kao da je protutnjao uragan. Kažu i da je osnovano udruženje građana koji su ostali bez oka prilikom ispaljivanja gumenih metaka. Nimalo naivno.

Ja sam od severnog dela, tačnije sa granice 17. i 18 arondismana, imao priliku da se uverim kako to izgleda kada je „opsadno stanje“ u Parizu.

Stanica na kojoj menjam metro 13 za „devetku“ u pravcu Bulonjske šume, Miromenil, bila je zatvorena, kao i još jedna pored nje, tako da sam morao u hodu da se snalazim i presedam nešto dalje, na „desetku“ koja me takođe vodi do stanice Mišel-Anž Otoj, krajnjeg odredišta pre desetak minuta šetnje do kompleksa Rolan Garosa.

Srećom, nije bilo burno ovog sunčanog dana, ni razbijenih ni okrvavljenih glava. Nekako, zbog tih žutih prsluka, u glavi mi je bila ona stara pesma grupe „Coldplay“, sa njihovog debi albuma... „Žuto“.

Pustio sam pesmu dok sam se vozio metroom, razmišljajući šta će se dogoditi na Rolan Garosu, hoće li Filip Krajinović uspeti da napravi preokret protiv Cicipasa, i da li će Dušan Lajović pogoditi žicu Aleksanderu Zverevu. U Novaka, nisam sumnjao, Stefano Karuzo je ipak još daleko od tog nivoa.

Krenuli smo od meča Lajovića na novom „Simon Matje“ terenu, čije su tribine okružene mini botaničkim baštama.

Interesantna ideja, odličan ambijent, jedno sasvim prijatno mesto za igranje mečeva.

Ali Zverev i Lajović nisu impresionirali na početku, amplitude u igri kod obojice bile su očigledne. Ko je kome više ispoklanjao, videlo se na kraju meča.

„Kao da je bio Božić. On meni prednost od 3:1, ja njemu ceo set. I pobedu“, pričao je Lajović kasnije u analizi šta mu se dogodilo u još jednom „fajvseteru“.

Posle nekog vremena, požurio sam da vidim završetak meča Filipa Krajinovića i Stefanosa Cicipasa na „Šatrijeu“. Imao sam osećaj da Filip može da nađe put do čuda i ispostavilo se da nisam bio daleko. Imao je zaista i previše prilika, ali je opet ostao kratkih rukava.

Tamo nas je čekala Viki, koleginica iz Grčke koja je sa nama bila i u Australiji.

„Ah, evo je srpska mafija“, samo se nasmejala.

„Serbian mafia“. Tako nas ona zove.

Elem, dobio je Filip treći set u taj-brejku, onda u četvrtom 5:3, na 5:4 je servirao za izjednačenje.

Ta četiri poena bila su raspad sistema. Najgora koje je vezao u celom meču.

„Zar baš sada, Fićo...“, nervirao sam se.

Samo standardno najglasniji „Srbikosi“ na velikoj tribini nisu se smirivali. Momke smo sreli pre neko veče u gradu, zaista su bučna ekipa, bodrili su naše momke žestoko i pokazali veliku strast.

Cicipas je bio zreo da bude uguran u peti set, a tamo, ko zna šta bi bilo. Možda bi Filip uspeo da, kao u prva dva meča izbori pobedu. Ali možda... Prilika je izgubljena.

Još tokom meča Cicipasa i Lajovića, grozničavo se pratilo šta istovremeno radi Lajović protiv Zvereva. Trk nazad na „Matije“, tamo Lajović obrnuo ringišpil, sad Zverev baca reket na zemlju, negoduje na svaku odluku sudije i kada je očigledan aut.

„Njemu nikad ništa nije potaman, stalno nešto gunđa“, kaže jedna od kolega.

Šteta, Duci je izgubio fokus i energiju u setu odluke, servis je počeo da služi Zvereva, na kraju opet pobeda u pet setova.

„Nisam razočaran, ovo je ipak bio dobar turnir za mene“, rekao je Lajović posle u obraćanju medijima.

Za kraj dana, spektakl i naravno u glavnij ulozi popularni novinar iz Italije, Ubaldo Skanagate koji je Noletu prepričao o čemu je razgovarao sa Matsom Vilanderom.

Šveđanin je rekao da ako se dogodi da Novak, Rafa i Federe na kraju imaju isti broj Grend slem titula, Novaka treba smatrati najvećim svih vremena jer je on za svoje pehare igrao protiv „kaktusa“, a oni protiv „cveća“, ljubičica, čega god bilo.

Pomenuo je Italijan i to da Novak od poslednjih 14 Grend slemova 13 puta bio u osmini finala.

„Not too bad“, rekao je Ubaldo opet, aludirajući na onu čuvenu pres konferenciju posle finala u Melburnu, zbog čega se i Novak nasmejao.

„Ne znam kako je igrati sa kaktusima, ali ako budem to uradio, obavestiću vas kako izgleda“, našalio se i Novak.

I tako, dan se završio vedro, uz Noletovu opasku kako će gledati finale Lige šampiona.

„Liverpul je možda bliži... Englezi dominiraju ove sezone“, prokomentarisao je susret Liverpula i Totenhema u Madridu.

Za prvu nedelju podvukao je liniju. Reklo bi se, žutom bojom. Znači, nekim srednjim naporom je igrao u prva tri kola.

Kako turnir bude odmicao, crvena će biti sve dominantnija. Verujemo da će doći do tog velikog teniskog usijanja za osam dana. Nole vs Rafa.

Ali dotle je dalek put i biće još mnogo, mnogo posla.