Zašto, Filipe?

Ne znam, ali dajem peni za dobar savet šta da se radi.

I da se odmah razumemo, Novak mi nije ni na kraj pameti. Ne verujem da Salvatore Karuzo, bez obzira na sav respekt koji svaki igrač na ATP turu mora da zaslužuje, ima ikakve šanse protiv najboljeg tenisera u njegovom velikom novopariskom pohodu.

Nije potcenjivanje, već jednostavno vera da subota nije dan za takvo čudo, mada je Novak u prošlosti, znao da opeče jezik sa Italijanima, i to ovde u Parizu. Setite se prošle godine Marka Čekinata. Italijani su stari šljakaši, nikad se s njima ne zna, ali kako sam to juče konstatovao u razgovoru sa kolegama ovde, Đoković i Nadal su, uz Federera, zbog svega što je učinio, klasa više u odnosu na sve ostale.

Dakle, Novak je već štikliran za osminu finala. Ono što me ozbiljno muči otkako je sudija Džejms Ketevong nešto oko 21.30 u petak, pred mrak, odlučio da prekine meč Filipa Krajinovića i Stefanosa Cicipasa, je da li je moguć potpuni preokret?

Krajinović je na dva milimetra (gema) od survavanja u provaliju, ali ko zna, možda mu kočnice prorade i dobije nekako taj treći set koji je, da se ne lažemo, već morao da ima u džepu.

Cicipas je u prva dva seta, koja je dobio, pokazao da ima pukotina u igri. Prvi set je dobio sa 7:5 iako je usporeno ušao u meč, ali kako se mašina podmazivala, tako je njegov lanac počeo da se okreće besprekorno, proradili su mu udarci, posebno taj prelep jednoručni bekhend i one bombona paralele koje je pogađao tim udarcem.

Opekao se Filip više puta kada je poslao loptu Cicipasu na bekhend možda verujući da je tu slabiji. Možda je i to unelo sumnju u postavljenu taktiku, uznemirilo ga i nateralo u potragu za drugim rešenjima. Jer bez obzira kako je to na oko to možda drugačije delovalo, videlo se i u Filipovim udarcima da možda nisu bilo toliko snažni koliko je želeo. Ipak je igrao dva meča u pet setova na startu, ostavilo je to traga.

Drugo, Cicipas nije čekao da Filip pravi greške, nije se previše Grk uzdao u strpljenje. On je takav tip igrača, uvek krene po svoj plen, po žrtvu, kao izgladneli lav. Odličan početni udarac, dva tri dobro plasirana snažna udarca, iskonstruisan poen, geometrijski precizan volej. Cicipas igra svoju igru jednako, na svim podlogama.

Filip i sam dobro zna da ključ je treći set. Dobije li ovaj nastavak na 5:5 i uvede meč u četvrti set, to može biti sasvim novi okršaj!

Nije se malo puta u tenisu dešavao preokret sa 0:2 na 3:2, prašina na Rolan Garosu krije tragove velikih mečeva završenih na taj način, ali Krajinoviću će osim hrabrosti, drskosti, samopouzdanja i vere u to, trebati još mnogo toga.

Sreće, pre svega, ali i da Cicipas utone su svoj karakterističan psihički kolaps, kao što mu se dogodilo tokom tog trećeg seta kada je Filip imao brejk i prednost od 5:2.

Te aplitude su kod njega, kao i kod svakog mladog igrača, bez obzira na nesporan kvalitet i dalje prisutne. Koliko će i da li će uopšte doći do izražaja u nastavku, zavisiće i od samog Filipa, koji će morati, ako misli da ikako spasi brod koji tone, pre svega ubacuje prve servise najjače što može i da bude koncentrisan i precizan pri svakom udarcu. Jer, nema mnogo žetona za igru još, a nečim bi morao i da iznenadi Cicipasa i istera ga iz njegove zone komfora. Prvo da mu ne dozvoli da diktira tempo igre.

Malo je prostora sebi ostavio Kajinović, ali jednim stopalom još je u meču i dok je tako i dok god se igra, ništa nije izgubljeno i tako treba i da se ponaša. Jer što bi poznati stručnjak Nikola Pilić rekao, ko zna, bitan faktor je „tages form“. Dnevna forma. Da se našalimo pa da kažemo, možda Grk u subotu ustane na levu nogu! Ko će ga znati...

S druge strane, Dušan Lajović mi deluje nekako spremniji da se uhvati u koštac sa ove sezone nepredvidivim Aleksanderom Zverevom.

Lajović i Zverev su ovde pre godinu dana igrali pet setova, Dušan je od tada još podigao nivo igre, više veruje u sebe i nekako i sam verujem da ima dobre izglede da se plasira u osminu finala, pod uslovom da se drži svoje igre koju je pokazivao u proteklom delu turnira.

Jeste da Tijago Monteiro i Eliot Benšetri nisu što i Zverev, ali Lajović je delovao vrlo sigurno, udarci su mu bili veoma dobri, odlično se kretao i sva je prilika da ćemo videti još jedan odličan meč ovde u Parizu.

To što Zverev nije u formi, može da bude plus, jer je i ovde jedva preživeo prvu rundu i uvek upornog Australijanca Džona Milmana. Istina, dobio je u tri seta Mikaela Imera iz Švedske, ali Zverev ne briljira i Lajović svakako vidi svoju šansu da nastavi sa dobrim rezultatima.

Ipak, u glavi mi je i dalje onaj detalj sa Filipovom meča kada je na 5:3 sudija hteo da prekine meč zbog mraka, a Filip uporno stajao na liniji u želji da se nastavi i da počne da servira.

Da, logično je da je u naletu adrenalina verovao da će dobiri servis gem i smanjiti na 2:1 u setovima, ali možda je ta odluka bila pomalo i brzopleta.

Ovako, izgubio je brejk prednosti, Cicipasu je dao slamku za koju se uhvatio, ali dobro, treba još igrati.

Ipak, pitao sam se celo veče, zar nije bilo bolje da je ušao u nastavak sa 5:3? Ne znam, mišljenja su verovatno kod svih podeljena. Ostaje da lebdi pitanje:

„Pourquoi, Philippe? Zašto, Filipe?“