Al Smuđa - Qatar 2022 -

"Ah, te zastave": Srpski novinari u "hrvatskoj" miks zoni – "situacija" u najavi

Nedelja je bila baš buran dan u Dohi, iako ništa nije nagoveštavalo da će biti tako.

SSIzvor: B92 Srbija, Hrvatska, Kanada
Podeli
EPA-EFE/Ali Haider
EPA-EFE/Ali Haider

Počelo je treningom srpskih fudbalera i najvažnijim pitanjem - da li su na terenu četvorica rovitih.

Ulazim u "Al Arabi" centar i doživljavam olakšanje. Dobro je, svi su tu. Mitrović i Vlahović spremni i orni, Kostić mnogo bolji nego što je bio, Sergej sa nešto manjim osmehom. Dobro, ipak je pod rafalnom paljbom poslednjih dana, pa čak je i prema mnogim anketama uvršten u najgori tim prvog kruga Mundijala.

Pokušavam da snimim stend-ap za video blog. Uspevam iz prve, ali odmah mi na leđa kuca predstavnica FIFA i govori da je snimanje zabranjeno. "Ma, važi", pomislim u sebi, "Već sam završio šta sam imao".

Međutim, do srpskih novinara dolazi i portparol FSS Milan Vuković i saopštava nam da je FIFA značajno pooštrila kontrole i da čak i dan pre utakmice ništa ne sme biti objavljeno, a da nije dobijena dozvola.

Tu odlučujem da ne rizikujem dalji ostanak na Svetskom prvenstvu i pa snimam sve ispočetka, ali ispred centra.

Ponovo "uspevam" iz prve. Kada sam proverio snimak, shvatam da se telefon pregrejao i ugasio. Nije ni čudo, danas je bio najtopliji dan od našeg dolaska na Bliski istok, izmereno je 32 stepena u hladu i 40 i kusur na suncu.

Telefon to nije izdržao, ali je video blog nekako snimljen. Napokon.

Ništa bez domaće kuhinje

Vreme mi curi i hvatam Uber sa još dvojicom kolega, budući da moram da se vratim u hotel i presvučem, jer me na vezi već čeka režija "Prve" televizije i kolega Miloš Šaranović. Mogao bih reći i uzor, čast je uključiti se u njegovu emisiju uživo.

Prolazi uključenje, a već na privatnom telefonu imam poruku od oca i tasta. Javljaju se iz kafane gde imaju nedeljnu rutinu i uz čašicu ljute mi javljaju da sam prilično "propao" za samo sedam dana bez srpske kuhinje.

"Kako i ne bih, kad jedva stignem da jedem jednom dnevno ovde“, odgovaram dok dovršavam tekst o Di Mariji.

Taman imam vremena da se istuširam i krenem ka metrou. U međuvremenu me sa "Prve" zovu za još jedno uključenje. Može, ali iz "podzemlja" na putu ka stadionu.

U međuvremenu, čitam reči selektora Dragana Stojkovića o Tijagu Silvi, (ne)povređenim igračima, Nejmaru i Kameruncima. Ponovo je izbegnut odgovor na pitanje o zastavi "Nema predaje“ iz svlačionice.

Drugi dan, FSS još uvek nema apsolutno nikakvu reakciju na zvanično pokrenutu istragu od strane FIFA.

"Ah, te zastave...", pomislim dok stižem na "Kalifa Internacional", najstariji stadion u Dohi ali ništa manje fenomenalan.

Mogao sam da naslutim da me čekaju nove sporne zastave, ovog puta sa hrvatske strane, jer će se "vatrenima" suprotstaviti Milan Borjan, kapiten Kanade i Crvene zvezde, koji je još kao osmogodišnjak pobegao iz Knina pod naletom operacije "Oluja".

I bio sam u pravu. Na tribinama poruke "Borjanu koji najbolje beži", sa simbolima traktora i operacije koja je zbrisala sve srpsko 1995. godine.

Borjan se već u 65. sekundi meča raduje vodećem golu kao malo dete. Kasnije, ipak, prima četiri komada i doživljava poraz na terenu, ali i zbog skandiranja sa tribina.

Svašta se moglo čuti, a njegova reakcija bila su podignuta tri prsta.

"Srbi su ovde došli samo da provociraju!“

Potom je sve eskaliralo u miks zoni, gde je golman Kanade novinarima pokazao "inboks" u WhatsApp-u, vrteo aplikaciju u nedogled i pokazao zaista hiljade poruka. To je bio rezultat toga što je uoči utakmice neko njegov broj telefona pustio na društvene mreže sa pozivom da mu se pišu svakojake gadosti.

Na navijačka prepucavanja smo u neku ruku i navikli, ali na ona između kolega nismo. A doživeli smo ih u istoj toj miks zoni.

Srpski novinari su želeli da čuju komentar hrvatskih igrača o tome što su njihovi navijači skandirali Borjanu, na šta se "brecnuo" jedan novinar iz komšiluka:

"Nemoj da im odgovoriš, Srbi su ovde došli samo da provociraju!“

Ma, kako da ne, ponovo krivi Srbi? E, neće moći! Odreagovalo se kako je moralo, držimo do sebe, pa je "kolega" iz Hrvatske dobio odgovor.

"Kako to misliš da nam odrediš šta ćemo da pitamo? Ako to želiš, slobodno apliciraj za posao portparola Hrvatskog nogometnog saveza“, odbrusio mu je jedan od srpskih novinara.

Nakon toga sa hrvatske strane više nije bilo odgovora, ali se situacija jeste donekle smirila u nastavku, pa smo čak i razmenili iskustva i stara sećanja.

Lovren je šeretski u prolazu poručio da bi sa Srbijom u četvrtfinalu igrao "na nož", a da možemo zajedno videli smo i na tribinama "Kalife" gde smo našli jednog starijeg navijača "vatrenih", inače vrlo veselog tokom celog susreta, čak i kada je Hrvatska gubila.

"Sa Srbijom ćemo igrati u polufinalu, pa će ispasti, nažalost", optimistično mi poručuje nasmejani Hrvat.

Da mi prvo prođemo grupnu fazu, i jedni i drugi.

Srbija ovog ponedeljka već od 11.00 igra protiv Kameruna i nema pravo na kiks.

Hajmo "orlovi" po tu pobedu, pa da "prodišemo" svi zajedno i u miru nastavimo šampionat.

Bez zastava i provokacija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.