Pehar koji se čekao na Kritu skoro 40 godina: "Ljudi su plakali na ulicama – navijači stalno pominju Srbe"

Postavi kao omiljeni Google izvor

Ko malo pažljivije prati grčki fudbal, mogao je da se uveri koliki su fanatici navijači sa najvećeg grčkog ostrva, a snimci sa dočeka i fešte koja je napravljena u čast pehara govore u prilog tome.

OFI se izborio sa ulogom autsajdera i savladao favorizovani PAOK, a Filip Bainović, nekadašnji vezista Rada i Crvene zvezde, upisao se zlatnim slovima u istoriju kluba. Pritom, obezbeđen je plej-of u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a zagarantovano je učešće u Ligi konferencije, ako ne preskoči taj stepenik.

U razgovoru za B92.sport, sumirao je utiske posle osvojenog Kupa i slavlja koje je napravljeno u Iraklionu, glavnom gradu Krita.

"Iskreno, mislim da smo tek juče postali svesni svega kada smo videli toliki broj ljudi na ulicama. Kažu da nikada nije bilo tako, jer je ovo prva titula koju je OFI osvojio posle više od 35 godina. Mislim da je bilo oko 30.000 ljudi na ulicama. Nema iz čega se nije pucalo, koliko sam video na snimcima. Još uvek nismo u potpunosti svesni da smo deo istorije i nečeg tako velikog, ali je osećaj svakako prelep i još uvek uživam u tome. Nema šanse ni da te u gradu puste da platiš bilo šta. Jučerašnja vožnja gradom je trebalo da traje oko dva sata, ali se odužila na skoro pet. Bukvalno nismo mogli da se pomerimo od ljudi koji su nas sve vreme pratili kroz ceo grad. Mlađi i stariji ljudi, čak i oni koji ne mogu da izlaze napolje, izlazili su na balkone, plakali i mahali nam. Ovde su ljudi veoma temperamentni i na prelep, emotivan način doživljavaju sve ovo", počeo je Bainović razgovor za naš portal.

Uporedio je taj lokalpatriotizam sa klubovima u Srbiji.

"Navijačima ovo znači neverovatno mnogo. Tu sam već dve godine i ovo nam je drugo finale zaredom, a oba puta nas je pratio ogroman broj ljudi. Ovde mi se jako sviđa taj lokalpatriotizam. Iako ima izuzetaka, maltene ceo grad navija za OFI. Čak i danas, svaki drugi čovek na ulici – bilo da radi u prodavnici ili kafiću – nosi klupska obeležja. To me najviše podseća na situaciju u Srbiji sa Vojvodinom u Novom Sadu, Radničkim u Kragujevcu ili Novim Pazarom. Nisu svi vatreni navijači, ali cele porodice dolaze na utakmice, što je stvarno lepo videti."

Nije ulazio Bainović u igru u finalu, ali je sve vreme praktično bio desna ruka trenera Kontisa, s obzirom na ulogu koju ima u timu.

"Praćenje finala sa klupe je bilo dosta stresno. Kao zamenik kapitena, osećao sam teret, jer trener od nas trojice kapitena očekuje da smirimo ekipu i razgovaramo sa igračima tokom nedelje. Iako nisam igrao, sve vreme sam imao potrebu da bodrim ekipu. Kada je PAOK u nadoknadi izjednačio na 2:2 i bio u velikom naletu, malo ko je verovao da možemo da se vratimo. Bilo je jako tenzično, trener se dvoumio da li da me ubaci da iskontrolišemo sredinu ili da stavlja napadača. Ipak, kada smo iz penala dali gol, svi smo u tom trenutku osetili da je trofej naš."

Prošle godine u finalu protiv OFI-ja bio je koban Olimpijakos, a isti rival ga je savladao i u Superkupu ove godine.

"Izvukli smo veliko iskustvo iz prethodnih finala. U januaru smo igrali finale Superkupa protiv Olimpijakosa, primili smo tri gola u nadoknadi i nezasluženo izgubili 3:0, iako smo pre toga imali vrhunske šanse da pobedimo. Zbog tog iskustva smo u ovo finale ušli mnogo smireniji i sa više vere u sebe, iako smo igrali protiv odličnog protivnika. Što se tiče rivalstva, navijači PAOK-a i OFI-ja su bratski navijači, posećuju jedni druge na utakmicama i zajedno pevaju. Zbog tog odnosa među navijačima, verovatno bi mi bilo draže da smo u finalu pobedili neku drugu ekipu, a ne PAOK."

OFI CRETE

Imao je 29-godišnji vezista odličan početak u crno-belom dresu, ali ga je usporila teška povreda kolena. Nije oporavak tekao kako su svi zamislili, pa se malo duže čekalo na njegov povratak na teren.

"Kada sam došao ovde, počeo sam vrhunski da igram, već smo pričali o novom ugovoru, a onda mi se nažalost desila ta teška povreda kolena. Klub je pokazao koliko me ceni tako što mi je tada dao ulogu zamenika kapitena, što mi je neverovatno mnogo pomoglo u psihološkom smislu. Oporavak je trajao jako dugo, oko godinu i tri meseca. Operisan sam u Atini, ali to tamo nije išlo najboljim tokom. Mnogo mi je pomogao rad sa momcima iz Physio Group iz Beograda tokom letnje pauze. Da nije bilo njih, mislim da se ne bih ni vratio na teren. Sada se polako vraćam u formu, konstantno pričam sa trenerom. Iako je kraj prvenstva, tu sam, dobio sam neku minutažu i nadam se najboljem."

Srbi su kroz istoriju ostavili snažan utisak u klubu sa Krita i veoma su cenjeni naši igrači u crno-belom dresu, a nosili su ga Petar Mitić, Dragan Đukanović, Goran Drulić, Željko Kalajdžić... Tradiciju je nastavio baš Bainović osvajanjem Kupa, a trener prošle i ove sezone, dok nije otpušten je bio Milan Rastavac.

"Sa Milanom Rastavcem i njegovim stručnim štabom sam imao korektnu saradnju, ali nismo mnogo radili zajedno jer sam se povredio ubrzo nakon njihovog dolaska. Kada sam se oporavio, oni su već otišli. Ipak, uradili su dobar posao, stigli su do finala nakon mnogo godina i ostavili pozitivan utisak. Generalno, mnogo naših igrača je igralo ovde i ostavilo sjajan trag, navijači ih stalno spominju. Zato mi mnogo znači što sam, kao zamenik kapitena, deo ekipe koja je osvojila trofej, iako ove sezone zbog povrede nisam igrao onoliko koliko sam želeo."

Pominjalo se u domaćim medijima da je Vojvodina zainteresovana da na leto dovede napadača OFI-ja Edija Salseda. Ove sezone je postigao 12 golova i dodao tri asistencije.

"Salsedo je vrhunski napadač. Inter ga je platio 10 miliona kada je imao samo 16 godina. Veoma je temperamentan, što ga je možda sprečilo da se duže zadrži u najjačim ligama, jer realno ima kvalitet da bez problema daje golove u Seriji A ili Španiji. Sada je dosta sazreo i iskreno bih voleo da ode u Vojvodinu, bio bi ogroman plus za naš fudbal da takav igrač dođe u pravim godinama."

Nije mogla da prođe priča bez pominjanja Rada, gde je Bainović fudbalski odrastao i izašao na veliku scenu.

"Ja sam dete Rada, odrastao sam na Banjici i tu fudbalski sazreo. Stalno sam na vezi sa ljudima iz kluba i pokušavamo da pomognemo kako god možemo. Voleo bih da se takav klub vrati u Superligu, gde mu je i mesto."

Saradnja sa OFI-jem traje do kraja sezone, međutim, budućnost je još uvek u magli.

"Ugovor mi ističe i imali smo neke razgovore o produžetku, ali se za sada nismo dogovorili. Videćemo kada se malo smiri ova euforija oko osvajanja kupa šta će biti dalje. Tek sam izašao iz povrede i polako se vraćam u ritam, tako da mi je sada apsolutni prioritet da budem u sredini gde ću imati minutažu kako bih se vratio na svoj stari nivo", zaključio je Bainović u razgovoru za naš portal.