Stopirali me na ulazu u stadion, ali sam prošao "na foru" FOTO

Njih se drže kao "pijan plota", što možda nije nešto preterano blisko nama u Srbiji, ali problem kod domaćina Svetskog prvenstva jeste što ih ni sami ne razumeju i ne znaju šta se sme, a šta ne. Makar ne oni koji ta pravila sprovode na licu mesta.

U to sam se uverio u ponedeljak uveče na "Al Tumama" stadionu gde su se susrele selekcije Senegala i Holandije.

Inače, sam prilazak ovom grandioznom zdanju iziskuje puno strpljenja i snage u nogama, pošto je potrebno "preskočiti“ autoput pešačkim mostom i prepešačiti više od dva kilometra, a onda i proći nekoliko "prstenova" kako se bliži ulazak na stadion.

Mi u Srbiji smo navikli na stadione Crvene zvezde i Partizana gde se lako prilazi kapijama i ulazi na tribine, a ovde u Dohi sve je "puta deset". I u veličini objekta, broju očitavanja akreditacije i karte za ulazak na meč, a na kraju krajeva i skenerima za proveru sadržaja torbe, ranca i džepova.

Tako su na medijskom punktu "nekako" zaključili da na stadion ne smem da unesem selfi stik sa tripod držačem koji sam imao u ruci, a koji sam pre dolaska u Dohu uredno prijavio putem Qatar Media Portala i za njegovo korišćenje dobio potrebnu dozvolu FIFA.

Kako sam to objašnjavao jednom po jednom članu organizacije, tako se iz minuta u minut sve više njih skupljalo oko mene i stvaralo gužvu, a red iza mene je potpuno stao.

I taman kada je nekolicina njih shvatilo da imam potrebnu dozvolu, sreća me je napustila i jedan domaćin je došao na ideju "solomonskog rešenja" – da ostavim opremu u nekakav "safe box" i da se potom vratim na kontrolni punkt.

Nepoverljivo, nIsam na to pristao, ali sam bio svestan da u ovom momentu dalje neću moći. Makar ne na ovoj kapiji. Vratili su me, pa sam "kao" potražio pomenutu "sigurnu kutiju" i pronašao je – u sopstvenoj torbi.

Spakovao sam tripod na dno ranca, "maskirao" se stavivši naočare i obukavši jaknu, te prošao novu kontrolu karata, a onda zauzeo mesto dva skenera pored onog sa kog sam vraćen.

Kao da par minuta ranije nije bilo drame oko malenog dela opreme, sada sam prošao kao od šale bez ijednog problema ili čak pitanja.

Trijumfalno sam se uputio na sam krov "Al Tumama" stadiona gde mi je bila pozicija, odakle sam gledao mučenje "lala", te "letećeg Holanđanina" Kodija Gakpa protiv oslabljenog šampiona Afrike bez Sadija Manea.

Prošao sam na foru, ali i dobio smernice šta bi trebalo ranije smestiti na dno ranca, jer je još mnogo utakmica ostalo do kraja.

Na kraju se piše samo krajnjih 2:0 za Holandiju i više od 20 kilometara prepešačenih tokom prvog radnog dana u Dohi.

A tek smo počeli...