Slovenija je osvojila tri, Albanija dve, dok su bez odličja završile Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Olimpijske igre u Parizu 2024. godine su za Hrvatsku bile slabije od prethodnih, ako se pogleda ukupan broj medalja. Naše komšije su osvojile ukupno sedam, od toga dva zlata, dva srebra i tri bronze.
Za razliku od 2020. kada su se hrvatski sportisti u domovinu vratili sa osam medalja, odnosno 2016. kada su ukupno sakupili 10 odličja, ovogodišnju najveću sportsku smotru završili su sa sedam.
Dva zlata obezbedila su im braća Martin i Valent Sinković u veslanju i Barbara Matić u rvanju.
Sinkovići su bili najbolji u dvojcu bez kormilara. Dramatičnu finalnu trku su Sinkovići završili kao najbrži – za 6:23,66, okitili su se zlatom, a baš ta četvrta medalja ih je učinila najuspešnijim hrvatskim olimpijcima.
Dosad su osvajali srebro u četvercu u Londonu 2012. godine, kao i zlato u dvojcu u Riju 2016. godine, te zlato u dvojcu u Tokiju.
Splićanki, koja je bila prvi nosilac turnira, ovo je prva olimpijska medalja u trećem pokušaju, koju je dodala na svoju impresivnu listu osvojenih odličja na velikim takmičenjima. Matić je dvostruka svetska šampionka, ove godine je osvojila i Evropsko prvenstvo, ima tri titule na grend slem turnirima, pet zlata na Gran priju, a uz sve to bila je i dva puta juniorska šampionka.
Srebrnim medaljama su Hrvatsku obradovali vaterpolisti i Dona Vekić, koja je ujedno ispisala istoriju.
U ženskom teniskom finalu u Parizu, Kineskinja Ćinven Dženg je pobedila Donu Vekić sa 2-0 u setovima – 6:2, 6:3.
Pre nje se nije desio ovakav uspeh ni u muškoj, ni u ženskoj konkurenciji.
Jedinu medalju u ekipnim sportovima obezbedili su im, a ko drugi nego vaterpolisti. Nastavili su sa sjajnim nastupima u ovoj godini, te je na zlatnu medalju sa Svetskog i srebrnu sa Evropskog pridodato i srebro u Parizu.
Njegovo bronzano odličje je 42. Hrvatsko na letnjim olimpijskim igrama i prvo u vazdušnoj pušci nakon bronze Snježane Pejčić na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.
Nesvakidašnje, to je bio identičan rezultat kao i drugoplasirane Bin Feng. Međutim, Kineskinja je prva dobacila do te daljine, te je Hrvatica kući odnela bronzano odličje.
Hrvatska je dosad na Olimpijskim igrama osvojila pet medalja u taekvondou, a osvojili su ih Martina Zubčić (bronza 2008), Sandra Šarić (bronza 2008), Lucija Zaninović (bronza 2012), Matea Jelić (zlato 2021) i Toni Kanaet (bronza 2021).
Što se tiče ostalih država, Bosna i Hercegovina je na najveću sportsku smotru posalala ukupno pet sportista (jednog plivača, dve džudistkinje i dvoje plivača) i završila bez medalja.
Isti slučaj je i sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom – iz Pariza su se sportisti vratili bez medalja. Crna Gora je poslala po jednog predstavnika u atletici, boksu, jedrenju i tenisu, dvoje u plivanju, a učestvovala im je i vaterpolo reprezentacija.
Severna Makedonija je imala sedam predstavnika u šest sportova – po jedan u atletici, streljaštvu, rvanju, taekvondou i džudou i dvoje u plivanju.
Slovenija i Albanija se mogu pohvaliti sa tri, odnosno dve medalje.
Sloveniju su obradovali Andreja Leški (zlato u džudou), Janja Garnbret (zlato u sportskom penjanju) i Toni Vodišek (srebro u jedrenju).
Albanija je došla do dve medalje na Olimpijskim igrama u Parizu, čime se "ispisala" s liste evropskih zemalja bez odličja na olimpijskim igrama. Bronzu je osvojio Islam Dudaev u rvanju u kategoriji 65 kilograma slobodnim stilom, kao i Čermen Valijev.
Tzv. Kosovu su srebrne medalje donele Distrija Karšniki i Laura Fazli u rvanju.
Kina danas u svojim državnim medijima i na društvenim mrežama proslavlja jedan od najboljih olimpijskih rezultata u svojoj istoriji, nakon osvojenih 40 zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Parizu.
Nova sezona Evrolige prema najavama biće uzbudljivija nego ikad. Klubovi su se dodatno pojačali, što nam govori da ćemo ove takmičarske godine imati više kandidata za titulu prvaka Evrope.
Zanimljivu je izjavu imao Omri Glazer, golman Crvene zvezde, kada je njegov tim poražen na startu nove sezone Lige šampiona protiv Benfike u Beogradu (1:2).
AdBlue se koristi kako bi se smanjile emisije azotnih oksida kod novijih dizelskih vozila, i tu nema mnogo nepoznanica - ipak, dobro je znati nekoliko stvari.
Komentari 18
Pogledaj komentare Pošalji komentar