Đorđević o Saviću: "Udari te, nagazi, opsuje – ceo paket" VIDEO

Postavi kao omiljeni Google izvor

Aleksandar Saša Đorđević je živa legenda srpske, jugoslovenske, ali i evropske košarke.

On je u podkastu "X and O" sa Edinom Avdićem govorio o tim čuvenim šutevima za pobedu koji su ga krasili tokom čitave karijere.

Zoran Savić kaže da Saša Đorđević polovinu svojih poena ne bi postigao da mu on nije pravio jake blokove.

 

"Ma gde... Slipovao je stalno (kada igrač napravi blok i brzo se spusti ili se otvori u stranu) i tražio lob da mu se baci, a kad mu baciš lob on traži nešto drugo jer nije kucao. Ne znam da li je dvaput zakucao u karijeri. Zoki je jedan od mojih omiljenih cimera i zbog njega sam imao insomniju jer je bio nervozan zbog loših treninga. Budim se u toku noći on gradi skok sa jastucima, pa radi sklekove i trbušnjake i kaže kako smo imali slabe treninge. Molio sam Boga i pomoćnog trenera kad pravi petorke da igram sa Zoranom jer on napravi blok, udari te, nagazi, opsuje, ma čitav paket. Imao sam još jednog takvog saigrača, Ikera Iturbea u Realu. On je odrastao tamo u Baskiji pa igrao koledž na Stenfordu i trenirao sa NFL ekipom dve nedelje da se spremi za to. Molio sam Ćusa Matea i Skariola da igram sa njim i uvek sam igrao sa njim samo da me ne bije. I još jedan koji je strašno udarao Kike Andreu. Te stvari koje je radio za ekipu su bile fenomenalne", kaže Saša Đorđević.

 

Upitan je da uporedi rivalstvo Partizana i Zvezde sa Fortitudom i Virtusom odnosno Realom i Barselonom pošto je igrao za Partizan, Fortitudo, Real i Barsu.

"Barselona i Real imaju rivalstvo na mnogo velikom nivou, nisu iz istog grada, a Partizan i Zvezda, Fener i Galata, Virtus i Fortitudo su iz istog grada... Bolonja je košarkaški grad, mali grad, manji od ovih pomenutih i kod njih rivalstvo ne može da izgubi. Kada sam po svaku cenu hteo da dovedem Teodosića i Markovića u Virtus rekao sam im da moraju da osete šta znači igrati za klub u Bolonji. Svakodnevna ljubav, daju ti da se osećaš posebno tamo, meni su to jako lepe godine. Hala od 20.000 ljudi bude puna uvek. I dan danas igračima volim da kažem da igraju za publiku i sa publikom jer je to onda ta interakcija, ta emocija koja ti je potrebna da dostigneš zvezde i mislim da je to jako važno u životu sportista", rekao je čuveni Sale nacionale.