Kari je završio još jedan mandat sa "orlovima" sa svetskim srebrom i olimpijskom bronzim.
"Mislim da je momenat delikatan, ali ne bih ga baš smatrao dramatičnim. Ubeđen sam da su ljudi u našoj košarkaškoj zajednici bili svesni da dolazi do promene mandata predsednika Danilovića koji je vodio savez do osvajanja velikog broja medalja. Ne samo u muškoj košarci, već i u ženskoj, ali i u mlađim kategorijama. Tu je i taj novi sport, basket 3 na 3", rekao je Pavićević za "Sportklub" i dodao:
"Odlazak funkcionera takvog kalibra na vreme je pokrenuo razmišljanje u pozadini srpske košarke. Ne bih licitirao imenima, ali bitno je da osoba koja bude došla na njegovo mesto bude multidisciplinarna. Ta ličnost mora da ima jednu vrstu košarkaškog autoriteta. S obzirom da je to i politička funkcija, ta ličnost mora da ima u sebi sposobnost da donosi određene odluke koji će odrediti budućnost i pravac srpske košarke. Nikako ne sme da bude samo kozmetički postavljena."
Osvrnuo se i na period našeg nacionalnog tima proveden pod trenerskom palicom Pešića.
"U prethodnom ciklusu ostvareni su izvanredni rezultati. Pomenuo bih i relativni neuspeh na Evropskom prvenstvu 2022, kada smo možda i najbolje igrali kao reprezentacija. Jasno se vidi da je u toku tri godine nacionalni tim postavljen na temeljima izuzetne selekcije igrača. Ovo što smo videli na Olimpijskim igrama je sjajna selekcija igrača po talentu, fizici, posvećenosti i odgovornosti. Ostala je reprezentacija koja je izuzetno mlada i zrela za još jedan isti takav ciklus. Slede kvalifikacioni prozori, ali oni su tokom zime kada velika većina igrača ne može da nastupa. To zahteva mnogo posla i sigurno će pasti na leđa novom selektoru, ali i sportskom direktoru. Ne treba zaboraviti da je u radu sa Svetislavom Pešićem i Dragan Tarlać postao ozbiljan kadar", nastavlja Pavićević.
Za kraj, upitan je i da li bi baš on mogao da bude selektor?
"To je nezgodno pitanje. Ali mogu reći da je najlepši deo moje karijere to što imam četiri trenera koji su u Kući slavnih", počinje svoj odgovor Pavićević i zaključuje:
"Kao klinac u Podgorici, kada je Budućnost bila u drugoj ligi i kada je u celom gradu postojao samo jedan košarkaški teren, ja sam se kao igrač više razvio kroz reprezentativne selekcije. Jugoslavija je imala ozbiljan regrutacioni skauting sistem po celoj zemlji .Najveći napredak u svojoj karijeri postizao sam kroz reprezentaciju. Jedini sam igrač koji je igrao u selekciji koja je tri godine starija. Bila je generacija ’65, a ja sam tu bio kao igrač iz generacije ’68. Čim sam postao trener, vrlo brzo sam dobio da vodim reprezentaciju. Bila je to juniorska selekcija u kojoj su bili Tripković, Luka Bogdanović, Micov, Peković... Potom sam išao korak po korak. Vodio sam univerzitetsku reprezentaciju što je bukvalno kao priprema za seniorski tim. Bio sam i selektor reprezentacije Crne Gore. Biti selektor Srbije, posebno u ovom momentu, je izuzetno zahtevno i prestižno zanimanje. Znam koliko kvalitetnih trenera mi imamo. Što se mene tiče, ja sam školovan i pripreman za tu poziciju."
Komentari 38
Pogledaj komentare Pošalji komentar