Omaž Svetislavu Pešiću: Jedinstvena trenerska priča

Pešić je pre nekoliko da završio trenersku karijeru, nakon poraza u finalu nemačke Bundselige sa Bajernom iz Minhena.

Legendarni stručnjak, koji ima 76 godina, oprostio se od klupe posle gotovo 45 godina rada, tokom kojih je osvojio čak 23 trofeja.

U čast odlaska u penziju jednog od najbolji evropskih i svetskih trenera, košarkaški hroničar i novinar Aleksandar Miletić za KSS napisao je tekst o Pešiću, koji prenosimo u celosti.

"Sa završetkom trenerske karijere Svetislava Pešića završeno je i jedno poglavlje evropske košarke, dugo bezmalo pola veka, u kojem je Pešić prevalio put popločan raznim iskušenjima, mnogim nezaboravnim uspesima i retkim razočaranjima. Ali, kako je sam istakao u svojoj autobiografiji „Moja igra, moj put” – život trenera nije bajka, već ide gore-dole; to je borba protiv prepreka i neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji, to je posvećenost.

Bez takve posvećenosti ne bi trajao tako dugo, bez stalne želje za učenjem i usavršavanjem, ali i bez spremnosti da se prilagođava novim trendovima u košarci. U nacionalnim selekcijama spojio je tri sjajne generacije, koje ćemo zauvek pamtiti po uspesima vezanim za gradove kao što su Gmunden (1986), Bormio (1987), Istanbul (2001), Indijanapolis (2002), Manila (2023) i Pariz (2024). Ušao je u istoriju kao prvi i jedini trener koji je osvojio zlatne medalje u svim uzrastima takmičenja Svetske košarkaške federacije (FIBA).

Credit: Tilo Wiedensohler / imago sportfotodienst / Profimedia

Kao košarkaška organizacija zahvalni smo mu ne samo na svim tim uspesima, već i na svemu ostalom što je radio i što radi za našu košarku van terena. Po ugledu na njegovog mentora Ranka Žeravicu, koji je kao instruktor košarke obišao svaki kutak Srbije, i on je putovao širom naše zemlje da bi promovisao tu našu veliku ideju košarke. Svoje iskustvo i znanje delio je bez zadrške, sledeći primer svojih učitelja. Tako ga vidimo i u narednom periodu, kao neraskidiv deo naše organizacije i kao nezaobilaznog partnera u stvaranju još lepše košarkaške budućnosti u Srbiji.

Na početku karijere, bio je prinuđen da ode iz svoje zemlje, da se proslavi u državi u kojoj je košarka bila sport drugog reda (Nemačka), da bi se vratio na velika vrata i postao selektor koga smo zavoleli i zbog svih medalja, ali i zbog njegove neposrednosti i iskrenosti u javnim nastupima. Kao da je sama sudbina namestila da mu dva poslednja posla budu u Srbiji i Nemačkoj. Iako se u oba slučaja nije rastao sa trofejima, to nije ni za mrvu umanjilo osećaj zahvalnosti prema njemu, jer i Bajern i reprezentacija Srbije danas ne bi bili to što jesu da nije bilo njega.

Svoju misiju u ulozi selektora završio je – kako je istakao – svestan da uvek može biti bolje… Ali, takođe i mirne savesti i sa uverenjem da je sa svojim saradnicima povratio veru, snagu i zajedništvo naših igrača i navijača i postavio dobar temelj na putu ka Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028.

Posle svega, završavamo ovu priču njegovom porukom da je „cilj u košarci, kao i u životu, dati sve od sebe, odnosno – potruditi se da uradiš sve najbolje što možeš”:

Peđa Milosavljević/Starsport

– Trud je ono što je u svemu najbitnije. Ali, kao i sve drugo, kako kaže legendarni pisac, pesnik i aforističar Dušan Radović, i ovaj posao treba raditi dok ima smisla i završiti ga na vreme.

Završetak profesionalne trenerske karijere, svakako, nije i rastanak Pešića od košarke, a još manje kraj njegovog angažovanja u raznim misijama za dobrobit srpske košarke", stoji u  tekst, koji je napisao Aleksandar Miletić za KSS.