Stevini dečaci za istoriju: "Govorio sam im od prvog dana – igraćemo finale sa Amerikancima"

Do krova sveta nedostajao je samo jedan korak, pa bajka Stevinih dečaka u Istanbulu nije završena onako kako smo svi priželjkivali.

U borbi za zlato slavila selekcija SAD (107:81), a mladi srpski košarkaši su osvajanjem istorijske srebrne medalje potvrdili da imamo svetlu budućnosti.

Za kadetsku reprezentaciju Srbije je ovo najveći uspeh u istoriji šampionata, pošto je prethodno jedinu medalju, bronzu, osvojila 2014. godine.

Vicešampioni sveta od 5. jula ove godine su Luka Galić, Nikola Đurović, Vuk Stepanović, Ognjen Simjanovski, Marko Veselinović, Matija Lukić, Vaso Šaponjić, Luka Miladinović, Petar Bjelica, Nikola Kusturica, Lazar Miličić i Luka Pavlović, uz trenerski potpis 33-godišnjeg Stevana Mijovića.

Posle evropskog zlata osvojenog prošlog leta, Mijović je sa istom generacijom postao vicešampion sveta.

FIBA

Ipak, priznaje da još nije postao svestan svega što su njegovi igrači uspeli da urade u prethodne dve godine.

"Nisam u svojoj glavi još prihvatio ni evropsko zlato od prošle godine, a kamoli da sam vicešampion sveta. Sve je nekako došlo brzo, kao da se nismo ni rastajali, već samo nastavili tamo gde smo stali prošle godine. Sam rezultat se nadovezao i obe medalje govore koliko mi dobro funkcionišemo zajedno i kakav karakter dečaci imaju. Prijamo jedni drugima i zato su nam i došli rezultati", počinje priču Stevan Mijović za B92.sport.

A za godinu dana svi su porasli u prvom smeru, uz budno selektorsko oko koje je pratilo razvoj svakog igrača.

"Za godinu dana desila se ozbiljna razlika, ali što se tiče ovih momaka, naša velika prednost je bila ta što je više od pola tima osetilo seniorski način rada i seniorsku košarku. Došli su taktički mnogo spremniji u odnosu na prošlu godinu, a sam napredak u fizičkom i tehničkom smislu takođe nije izostao. Ozbiljna je razlika bila u prihvatanju informacija, ponašanju na terenu, fokusu, pripremi utakmica… Prihvatali su mnogo veći broj informacija nego godinu ranije. Mi smo tokom cele godine bili u komunikaciji i jedva smo čekali to SP. Razgovarao sam sa igračima, pratio njihove sezone, kako se razvijaju, sa kim treniraju, kakav im je put… Nijednog trenutka nisam imao bojazan, jer sam se kroz celu sezonu trudio, zbog specifičnih priprema, pošto iz sezone idu direktno na SP, da ih što bolje spremim kroz razgovor. Bio sam upućen u sve i trudio sam se da im približim kako će izgledati pripreme, a i samo SP. Svaki igrač je dao ozbiljan doprinos. Imali smo džokere na svakoj utakmici, niko nije izlazio iz svoje uloge i svi su to prihvatili zarad rezultata".

Put do finala nije bio ni približno jednostavan. Iako je pred početak šampionata isticao da je pritisak manji nego minule godine pred EP, Srbija je prvenstvo otvorila porazom od Australije.

FIBA

Upravo taj meč Mijović vidi kao prekretnicu celog turnira.

"Iskreno, mislim da sam pogrešio kada sam to rekao, jer tek kada smo otišli na prvenstvo osetili smo neverovatan pritisak. Mi nikoga nismo potcenili, mislim da smo protiv Australije bili preopterećeni time da se od nas nešto očekuje, da svi žele rezultat i zbog toga smo izgledali tako kako smo izgledali protiv Australije. Bilo je preveliko opterećenje rezultatom, da mora da se pobedi, a na kraju to nismo uspeli. Taj poraz na početku nam je dobrodošao, da shvatimo koliko nas drugi ozbiljno shvataju i da svakom meču moramo da pristupimo na ozbiljan način", kaže Stevan, koji nam je ispričao i kako je teklo sve posle tog hladnog tuša na startu SP.

"Moja ideja nakon te utakmice je bila da opustim igrače, da shvate da treba da uživaju u SP. Oni su za to zaslužni, izborili su plasman kao evropski šampioni i treba da rade ono što najbolje znaju, a to je da igraju košarku. Trudio sam se i da izanaliziramo sve stvari koje nisu bile dobre, imali smo ekipne i individualne sastanke. Krasilo nas je to što smo funkcionisali kao prava porodica, za ove dve godine nikada ništa nismo gurali pod tepih, javno smo pričali o svim problemima i pokušavali da ih rešavamo. Na tome sam stalno insistirao i uspeli smo u tome, što se i videlo u nastavku SP."

FIBA

Na putu do finala Srbija je u grupi pobedila Venecuelu, Obalu Slonovače i Novi Zeland, u četvrtfinalu eliminisala Litvaniju, a potom u polufinalu savladala domaću Tursku. U oba eliminaciona susreta srpski tim je do pobede stigao posle preokreta u drugom poluvremenu, pokazavši karakter, zrelost i mentalnu snagu.

"Kada smo počeli pripreme, pričao sam o Francuzima, Amerikancima i finalu, gde su moji asistenti rekli: 'Stevo, polako', a ja sam govorio: 'Ljudi, ja želim i znam da ćemo doći do toga'. Stvarno sam verovao u to i gde god da radim trudim se da sebi stavim najveće moguće ciljeve, pa dokle stignemo. Tim momcima sam to pričao i prošle godine, pripremao sam ih za finale i uspeli smo i tada i sada. Možda je to preambiciozno, ali trudimo se da dođemo do tih ciljeva", ističe Mijović.

Mladi i perspektivni tručnjak već godinama gradi kontinuitet rezultata u mlađim reprezentativnim selekcijama.

Bio je pomoćni trener reprezentacije Srbije do 16 godina od 2019. do 2020, zatim i selekcije do 18 godina (2020–2022), sa kojom je osvojio srebro na FIBA Čelendžeru u Skoplju 2021. i bronzu na Evropskom prvenstvu u Turskoj 2022. godine.

U periodu od 2022. do 2023. godine bio je pomoćni trener reprezentacije do 19 godina, a potom je preuzeo kadetsku selekciju Srbije gde već dve godine pokazuje da je s razlogom tu gde jeste.

FIBA

Pred finale sa Amerikancima minuli rad i iskustvo nisu pomogli da se nadoknadi potrošnja, u sistemu takmičenja gde se igralo dan za dan.

"Krivo mi je što nismo imali prostor za bolji oporavak, pa da Amerikancima pružimo bolji otpor. Imali smo oružje kojim možemo da im pariramo i poremetimo njihovu igru. Zbog toga mi je krivo, jer smo se mnogo potrošili u četvrtfinalu i polufinalu. Opet, držali smo SAD na otvorenom rezultatu dve i po četvrtine, nakon toga energetski smo pali. Drago mi je što su momci videli da imaju šansu, a to govore i njihove tužne face i suze posle finala", kaže selektor kadetske reprezentacije, koji ističe da je i on od svojih dečaka imao šta da nauči tokom ovog SP.

"Naučili su me da nema odustajanja, za ove dve godine oni nisu odustali ni u jednom trenutku. Kad god bih ja pao, oni su me dizali svojim potezima, energijom ili samo dođu pa me potapšu po leđima i kažu: 'Kouč, ništa ne brini. Pobedićemo'".

Paralelno sa reprezentativnim uspesima, Mijović je prošle sezone započeo i prvi inostrani angažman. Kao pomoćni trener Dragana Šakote u AEK-u stigao je do finala FIBA Lige šampiona, nastavljajući da gradi trenersku karijeru i na klupskom nivou.

Kao potvrda kvalitetnog rada stiglo je i priznanje za najboljeg trenera Svetskog prvenstva.

"Iskreno, to i igračima pričam, ne volim ta individualna priznanja. Stalno potenciram ekipni rad kroz ta individualna priznanja. To je uspeh svih nas, celog mog stručnog štaba, bez kog ne bih mogao ništa da uradim. Bili su sve vreme uz mene i to je i njihova nagrada. Sa druge strane, tu su i igrači, jer ako oni ne prihvataju ono što im pričam, da nismo međusobno kliknuli, ne bi bilo ničega. To individualno priznanje je došlo kao nagrada za sve, a meni lično kao motiv i podstrek za dalji rad", skromno ističe Mijović, a mi ga podsećamo da je tu nagradu ipak dobio trener koji je poražen u finalu.

"Drago mi je da sam na pravom putu, da neko vrednuje moj rad", čvrsto Stevan ostaje na zemlji.

Uz nagradu za najboljeg trenera SP, stigao je i poziv koji se ne odbija. A zvao je Dušan Alimpijević, selektor seniorske reprezentacije Srbije sa ponudom koja se takođe ne odbija - dolazak u stručni štab za vreme avgustovski kvalifikacija za Mundobasket 2027.

"Od prvog dana kada sam postao selektor i kada je Alimpijević imenovan za trenera senirske reprezentacije, čuli smo se na mesečnom nivou. Za svako moje pitanje bio je tu, pratio nas je na pripremnom turniru u Istanbulu, obratio se dečacima, podržao nas i dao vetar u leđa pred nastavak priprema i SP. Posle te utakmice sa Australijom stigla mi je jedna emotivna poruka, gde je opet dao podršku i rekao da ne gubim samopouzdanje. To mi je veoma značilo, kao trenera me podigao za sve dalje utakmice. Poziv za seniorski štab nisam očekivao, ali o tome negde govori i sam rad selektora i Saveza, da to treba da bude put za sve. To je nagrada za moj rad i hvala im svima na šansi koju mi daju. Nadam se da ću je iskoristiti i pomoći koliko god je moguće. Moram da se zahvalim KSS i svim čelnim ljudima za šansu koju sam dobio u ove dve godine i za uslove koje su nam obezbedili za rad i pripreme, sve je bilo na visokom nivou".

U godinu dana Mijović je na klupskom i reprezentativnom nivou igrao tri finala. Prvo je prošle godine završeno zlatom na EP, a ove sezone i sa AEK-om u FIBA Ligi šampiona i sa Srbijom na šampionatu sveta stao je na korak do najvišeg stepenika na pobedničkom postolju.

"Sam plasman među četiri ekipe na bilo kom takmičenju je veliki uspeh. Gledam na to kao uspešnu sezonu, ali i podstrek za dalji rad, da nekad u budućnosti bude zlato. Ostaje žal za oba finala, naravno. U Ligi šampiona smo stvarno imali veliku šansu, izgubili smo istorijsko finale, ali za moju prvu sezonu u tom takmičenju to je bilo veliko iskustvo. Ozbiljan je to rezultat, izbacili smo Albu iz Berlina, Huventud, Unikahu u polufinalu… Sve su to velike stvari. U nekim trenucima finala nismo imali ni sreće, jer mislim da smo zaslužili prvo mesto, ali to je sport. Što se tiče finala sa SAD, stvarno smo dali sve od sebe, dečaci su želeli to finale više nego iko, ali jednostavno sistem takmičenja je bio takav da stvarno nismo imali energije".

FIBA

S pravom se može reći da je Stevan Mijović "privilegovan", jer će ove godine raditi sa dvojicom najvećih talenata srpske košarke u poslednjih nekoliko decenija - Nikolom Kusturicom i Nikolom Jokićem.

Kusturica će se Amerikancima predstaviti na koledžu UCLA, dok je Jokić odavno u žiži američke javnosti.

"Još nisam imao prilike da sarađujem sa Jokićem, ali hvala Bogu imaću tu šansu u avgustovskom prozoru. Što se tiče Kusturice, on je jako mlad i treba samo da nastavi ovim putem. Videćemo koje su mu granice, ali još je rano za poređenje sa Jokićem. Kusturica i ja smo pričali o odlasku na koledž i najvažnije je bilo da to bude njegova odluka, da bude čist u glavi sa tim šta želi i kako se oseća. Ne sumnjam ni u njegov kvalitet ni u njegov karakter, da će se on izboriti na svakom mestu na koje dođe. Glavni kvalitet je njegova posvećenost košarci i karakter koji je već pokazao i u klubu i reprezentaciji. Košarkaški talenat je evidentan, a rano je još za paralele sa Jokićem, najboljim igračem sveta".

FIBA

Posle reprezentativnog leta, Mijovića čeka i povratak u Atinu, u zanatsku školu kod Dragana Šakote.

"Ne može to ukratko da se izdvoji, jer Dragan mi je mnogo pomogao. Posle godinu dana rada sa njim, osećam se mnogo bolje na terenu, rezonujem bolje neke stvari, čitam igru. Mnogo sam naučio od njega i dalje učim. To je čovek koji stalno razgovara sa svojim asistentima i tera ih da rade. Veoma mi je drago zbog toga i veoma sam srećan što imam priliku da radim sa njim, nadam se i drugu godinu zaredom. Šakota ima atipičan način kako me motiviše, kako mi se obraća, on je čovek enciklopedija. On je u Ginisovoj knjizi rekorda što se tiče trenerskog posla, samo sednete, slušate i upijate znanje", kaže Mijović dok čeka start nikad zanimljivije grčke lige u koju su stigli Željko Obradović, Andrea Trinkijeri i Vasilis Spanulis…

"Počastvovan sam što mogu da budem deo takve lige, jer mislim da će prvenstvo Grčke naredne sezone biti neverovatno. Sa ozbiljnim ekipama, jakim budžetima, PAO i Olimpijakos će grabiti za vrh Evrolige, PAOK i Aris za Evrokup, mi kao AEK u BCL… Biće zanimljivo i neizvesno, kao i prošle godine, samo sada na nivou više. Jedva čekam da krene i da ukrstimo koplja, da uživamo u atmosferi, jer svaka utakmica u Grčkoj je neverovatna. Uživanje je raditi i baviti se košarkom u Grčkoj", rekao je Mijović, koji ima samo jednu želju za budućnost.

"Da budu dobri rezultati, da bude finala i medalje. Da nastavimo u ovom ritmu i da nikad ne stane, ako je moguće", zaključio je Stevan Mijović.

Dejana Popović