Marina Maljković za B92.sport: "Zvezda je misija", "Stranci mogu da ugroze mlade isključivo neznanjem trenera"

Nakon povratka u srpsku klupsku košarku, Marina Maljković se za B92.sport osvrnula na ostvarene rezultate, ne skrivajući da ambicije uvek sežu do najviših evropskih stepenica.

"Ja sam sigurno želela da igram Evroligu. Zanimljiva informacija je da sam kao srpski trener i od muškaraca i od muške košarke i od ženske osvojila poslednja Evroligu na današnji dan. Svakako da je to takmičenje koje bih najviše želela da igram. E sad, to nije bio apsolutno prioritet, niti može da bude prioritet u samom početku ovog projekta. Nakon toga smo odigrali Evrokup gde smo imali šest pobeda, nula poraza u toj grupi koja je bila poprilično teška. Tim delom mogu biti zadovoljna. Naravno da ostaje žal zbog ove dve utakmice sa Panatinaikosom što nismo prošli dalje", započela je priču Marina za B92.sport.

Kompletan intervju pogledajte ispod:

Iako je grupna faza Evrokupa odrađena perfektno, eliminacija od Panatinaikosa donela je određenu dozu žala. Analizirajući te duele, Marina je istakla da razlika nije bila u talentu, već u kontinuitetu.

"Isključivo iskustvo i dužina tima na okupu. Panatinaikos je projekat koji je tri godine – isti tim. Kada gledamo na papiru, mi možemo da igramo sa njima, znači nisu oni mnogo bolji od nas individualno i tako dalje, ali prosto to njihovo iskustvo je presudilo. Publika koju smo imali na utakmici, ono nije viđeno u ženskoj košarci. U ženskoj košarci su poprilično svuda pune tribine, strastveno i, mogu da kažem, agresivno navijanje koje je meni dobro poznata iz perioda mog života u Atini. Celokupna ta priča je presudila za, da kažem, taj neprolaz dalje. Mi smo išli, i dok smo bili u ritmu utakmica Eurokupa, gde smo svake nedelje, to jest svake srede ili četvrtka, imali evropsku utakmicu, mi smo sve pobeđivali. Malo nas je poremetio novembarski prozor reprezentacije gde svaka igračica, pošto imamo skoro sve reprezentativke, svega dve, tri igračice nisu u reprezentacijama svojih država. E, tu smo se onda malo razdvojili i to nas je sasvim sigurno uticalo i na to. Ali i činjenica da smo dve nedelje pred Panatinaikos igrali isključivo domaće utakmice i nismo imali ništa slično onome što nas je sačekalo tog četvrtka u Atini."

Starsport

Novi reprezentativni talas

Mnoge je iznenadila odluka da u ovoj fazi karijere Marina preuzme domaći klub. Objasnila je da je poziv Zvezde prihvatila kao svojevrsnu misiju podizanja nivoa domaće lige i direktnu pomoć nacionalnom timu, čak i nakon što je odlučila da više ne bude selektorka.

"To je bio neki poslednji trzaj, verovala sam da mogu da uradim još nešto, znači da još nečim doprinesem. Ja sam došla dok sam još bila selektorka Srbije, sa idejom, naravno, da se podignu reprezentativke i tako dalje. E, u međuvremenu zajedničkim dogovorom to više nisam, jer sam stvarno mislila da je vreme da sada dođu neki novi ljudi i da je prosto potrebno da se krene u nekom drugom pravcu kad je reprezentacija u pitanju. Ali sam ja vrlo svesno u Zvezdi, radim na tome i dalje. Ta misija se ne prekida da te reprezentativke budu bolje. I oni su to pokazali u novembru. Dakle, košarkašice Zvezde su dale veliki doprinos. Devojke me nisu obrukale, već su pomogle reprezentaciji u novembru, da ostvare dve pobede". 

• "Ne mogu više ni bolove, ni lekove – želim da se igram sa decom, a ne da završim u kolicima"
• "Ne zavisimo od pojedinaca i gradimo priču za budućnost"
• Srbija maksimalna – Portugal pao u Beogradu!

Pitanje koje se logično nametnulo jeste uloga stranih igračica u tom procesu. Dok se u muškoj košarci često vodi debata o tome da li stranci guše domaće talente, Maljković smatra da je u ženskoj košarci situacija jasna – kvalitetna strankinja je tu da "vuče" ostale, pod uslovom da trener zna svoj posao, što je slučaj u Crvenoj zvezdi.

"Strane igračice su u Zvezdu došle zbog mene. Nisu znale ni šta je Crvena zvezda, ni otprilike gde je Beograd – to svi znamo. One isključivo mogu da donesu dobro. Znači, kad shvate šta je Crvena zvezda, kakav je to klub, kad upoznaju Beograd i Srbiju, one mogu da šire dalje neke pozitivne priče i da pomognu da i dalje igračice dolaze i malo kvalitetnije u našu ligu. Što se tiče da li to na bilo koji način može da ugrozi mladog igrača – može isključivo neznanjem trenera. Znači, ako trener ne zna da ukombinuje sve i da sve iskoristi na pravi način, sve može. Znači sve može. Ako trener nema dovoljno autoriteta kod tih stranih igrača, pa će oni da imaju sva prava, srpski igrači manje ili tek mladi igrači da budu sa strane. Ako je kao i svuda trener taj koji sve to vodi i ako je priča zdrava i normalna, ako se to sve stavi od prvog dana na svoje mesto, da su oni samo neko ko treba da pomogne, ko treba da pogura – nema nikakvog ugrožavanja". 

Onda je priču upotpunila slikovitim primerom.

"Jako bitna stavka, mi toliko malo radimo jedan na jedan vežbe na treninzima da je to strašno, da se to vidi na svakoj utakmici. Udruženje košarkaških trenera mi je tražilo da održim na tu temu predavanje upravo iz tih razloga i držala sam to predavanje. Ženska košarka u Srbiji, ja mogu slobodno da kažem da praktično ne zna šta je zagrađivanje i da ne postoji skok u napadu. Evo, to je jedan mali primer. Kad ti postaviš stvari na taj način da ti strani igrači guraju naše igračice da ispravljaju te neke svoje mane, to je samo dobro. I da svojim profesionalnim primerom vuku napred naše reprezentativke i naše mlade igračice. Nema bolje".

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Profesionalizam iznad klupskih podela

Dolazak proslavljene trenerice u Zvezdu izazvao je veliku pažnju javnosti. Na pitanje kako je uspela da u zemlji dubokih podela ostane striktno profesionalna, odgovorila je prilično jasno i direktno.

"Vrlo prosto. Zvezda je misija i bila dana kad sam potpisala, kad sam bila selektorka, a ostala i sada kada nisam. To je klub koji je prvak države, koji može da igra evropsko takmičenje i sa ciljem da se najbolje srpske reprezentativke i srpske igračice podižu. To je to. Crvena zvezda je klub koji ima najviše reprezentativki sa šireg spiska. I to je prosta priča. I vrlo profesionalno. Sve što sam rekla tad, mislim i sada. Mojim radom u klubu, koji se u ovom momentu zove Crvena zvezda, iako nisam selektorka Srbije, ja vrlo direktno pomažem reprezentaciji Srbije."

Takođe, najviše pažnje privukla je odluka o povlačenju sa klupe Srbije. Marina je naglasila da niko nije pretplaćen na funkciju i da je nakon decenije rada vreme za novu energiju.

"Jednostavno, ono što sam i kazala i tad – nisam ja pretplaćena na to mesto. Treba da dođe neko novi, treba da dođe neko drugi, neki drugi ljudi sa nekom novom energijom. Neka krene jedan novi talas novih ljudi, nek se oni sada u narednom periodu dokazuju, pokazuju šta može i kako može da se uradi, da se radi, još mladih igračica da se ubaci u sistem, mislim da za to ima prostora i prosto, dosta je bilo, zaista dosta. Ono što je mnogo važno, znajući koliko pomažem reprezentaciji kroz Zvezdu i najvažnije koliko pomažem zemlji Srbiji kroz Pokret za žensku košarku i kroz Institut za ženski sport. Pokret za žensku košarku i Institut za ženski sport su sve što je ružno na putu, sve što ne valja u Srbiji, od publike do nedovoljnog rada, znači svi ti minusi – ja sam to pokušala da promenim kroz osnivanje te dve organizacije i mislim da mi je jako dobro išlo."

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Problem sistema i primer odbojke

Govoreći o širem kontekstu sporta u Srbiji, Marina je uputila kritiku nedostatku sistemskog rada. Povlačeći paralelu sa odbojkom, koja je decenijama gradila svoj put, ona postavlja pitanje zašto košarkaški uspesi nisu iskorišćeni na sličan način.

"Ja sam to uvek otvoreno rekla, zato sam i osnovala posle Budimpešte pokret za žensku košarku. Da objasnim da svako treba da gleda opet u svoje dvorište i da svako nešto svoje sam uradi. Naravno da je moglo mnogo, mnogo da se drugačije urade neke stvari. Pa odbojka je dobar primer. Evo, pogledajte odbojku. U momentima najvećih uspeha, odbojka je bila u jednom ozbiljnom sistemu, marketinški i ovako su urađene ozbiljne stvari. Ne treba da se lažemo. Došli smo do toga da na treningu devojčica u mom Institutu za ženski sport odbojke ima 50 devojčica, a drugih sportova ima mnogo manji broj. Zašto je to tako? Je li neko radio? Je li neko sistemski nešto koristio te uspehe? Svuda, u svim mogućim sferama ima prostora da se to podigne, da se radi, da se svašta pravi kada osvajaš, kada praviš čuda, kao što su te devojke pravile, moje košarkašice. Tu je svašta moglo da se napravi za narednih 20 godina. Evo zašto sam ja osnovala Pokret i Institut. Zašto sam to uradila ja? Zašto nije neko drugi još nešto uradio? Slično ili drugačije. Zašto nismo... Kažem opet, prosto je. To će svako da vam kaže. U celoj zemlji Srbiji došlo je do toga da će roditelj pre da pošalje svoje žensko dete na odbojku nego na košarku".

Poseban izazov tokom selektorskih dana bio je mali fond igračica, što je zahtevalo gotovo detektivski rad na terenu kako bi se pronašli talenti u dijaspori, poput Anđele Dugalić.

"Preteško. Izvlačimo, a ne znamo koga da izvučemo, da tražimo i tako dalje. Trenutno naš prvi centar je Anđela Dugalić, dete koje sam iskopala u Čikagu preko svojih nekih prijatelja, i predložila njenim roditeljima i njoj da uzme srpski pasoš. Znači, ona nikad ne bi igrala za Srbiju. Eto, tako je to išlo i po inostranstvu. Onda je vrlo važno i sve to šta radiš, šta treniraš, koliko pričaš sa igračima, mislim što ja radim svakako i čemu dosta posvećujem vremena. Ali da, mnogo, mnogo je važno da pripremiš kroz klub gde opet naravno radiš svaki dan sa igračem i gde se sve i svašta dešava i to je bio cilj, da imaš i puno pobeda i poraza i puno utakmica i svakodnevni dril koji ne traje samo mesec i 40 dana nego celu godinu. Da igrače izvedeš na pravi put jer problem sa našim reprezentativkama je taj što nemaju konstantnost, menjaju klubove, prečesto menjaju klubove i rad u tim klubovima često nije visokog intenziteta za neke najveće stvari, onda se dešavaju problemi koje se dešavaju, kao i letos na Evropskom prvenstvu. Mislim da kad je to u pitanju, da se tu i te kako vidi šta je sve za ova četiri meseca uređeno u Crvenoj zvezdi. Naravno da se tu neće stati".

FIBA

Beograd kao nova stanica za svetska imena

Za kraj, Marina je podelila utiske koje strane košarkašice nose iz Beograda. Iako mnoge od njih nisu znale mnogo o Srbiji pre dolaska, danas su najbolji ambasadori kluba i grada, dokazujući da Zvezda postaje ozbiljan evropski projekat.

"Zaista nisu poznavale većinom Beograd. Dobro, tu je i Dorijan Sujić, naša devojka koja ima srpski pasoš, nažalost igra za Izrael, na veliku našu žalost. Samo ko osnovno o košarci zna, zna da su došle igračice koje vrede, ali da su to igračice, da kažem, sem Aline Jagupove, Ivon Anderson, koju javnost bolje poznaje, da su to igračice poput Dorijan, poput Dulsi, Fankam. To su igračice koje imaju kvalitet, ali su igračice koje nisu najveći mogući kvalitet. To su igračice koje tek treba da rade i da se dokazuju i koje su zato došle ovde da bi radile sa trenerom određenim i da bi možda ne bile šesta igračica u reprezentaciji Belgije, nego druga ili treća. Da bi igrale za Kamerun, što je vrlo važno, ne deset minuta možda ili dvadeset, nego četrdeset i da bi bila kapiten. Znači, zato kažem, nisu samo ni stvari na terenu, nego i sve van terena. Jedno ponašanje, jedne ljudske vrednosti, igračke vrednosti. Da bi se spremile, da bi imale ponude i za WNBA preko leta, kada se klupska sezona završi i tako dalje. Sve u svemu, one sve nose jako pozitivne utiske. Život u Beogradu i lepota Beograda koji je postao ozbiljan grad su uradili svoje, to je nesporno", zaključila je Marina za B92.sport.