"Pritisak ne postoji – Zvezda da igra Evroligu, to je najveći uspeh"

Tim od samog starta mora da uhvati pravi ritam za ono što ga očekuje. Katanić je u razgovoru za B92.sport istakla da je fokus već na prvim velikim izazovima.

"Spremamo se za novu sezonu, i mislim da je ovo način na koji treba da se spremimo za jako dve bitne utakmice koje nam predstoje – prva protiv Žabinija".

Kako su u tim tek pristigle nove saigračice u trenutku kada smo sa Ivanom vodili ovaj razgovor, nastupao je period adaptacije. Ipak, osnova ekipe je tu, a atmosfera je odlična.

"Jeste novi početak, ali evo, mi bar mi igračice koje smo bile tu i prošle sezone znamo sistem, i onda je već druga priča. A sad ove nove igračice koje su došle i koje se uklapaju, mislim da su baš pozitivne i jako su lep prvi utisak na mene ostavile, tako da sam zadovoljna."

S obzirom na to da je i sama imala iskustvo igranja u inostranstvu, svesna je koliko je uloga domaćih košarkašica važna u procesu prilagođavanja novih igračica.

"I ja sam bila stranac, i onda znam da od domaćih igrača dosta zavisi ta podrška i to da one osećaju da su prihvaćene, tako da mislim da je velika i naša uloga."

Crvena zvezda igra dve izuzetno važne utakmice kvalifikacija za Evroligu, takmičenje u kom srpski klubovi nisu učestvovali više od dve decenije. To donosi i ogroman imperativ pobede na gostujućem terenu, ali Ivana naglašava da se samopouzdanje gradi upravo na teškim fizičkim priprema.

"Mislim da i ove fizičke pripreme doprinose tome da mi osetimo to samopouzdanje, da mi budemo svesne da mi možemo to da uradimo, i na taj način da jednostavno verujemo u tu pobedu."

Iako taktička analiza protivnika tek predstoji, pritisak uvek postoji – naročito posle sezone u kojoj je osvojena dupla kruna bez ijednog poraza u domaćem prvenstvu.

"I prošle godine je svako želeo da parira, i nekako je velika motivacija igrati protiv kluba koji nema ni jedan poraz, i ove godine će sigurno tako isto biti. Ali ići ćemo iz utakmice u utakmicu, korak po korak... Ne da već razmišljamo o finalu, o duploj kruni i tako dalje, već da ostanemo svesne koja nam je sledeća utakmica, šta nas sledeće čeka."

Dodatni izazov predstavlja novi sistem FIBA takmičenja koji predviđa gostujuće terene i punu halu protivničkih navijača. Katanić ne krije da u tim situacijama proradi prepoznatljivi srpski inat.

"Dodatno nas motiviše. Ja lično volim da igram pred punom halom, pred puno publike. Jednostavno, lep je osećaj, i oni ti daju neku energiju, iako ne navijaju za tebe".

Nakon sjajnih partija prošle sezone i titule MVP-ja Kupa, Ivana ne opterećuje sebe ličnom statistikom već je posvećena timu.

"Statistiku ne stavljam u prvi plan. Meni je bitno da ja, kao plejmejker, razigram svoju ekipu, da tu svi budu zadovoljni, i da igramo lepo timsku košarku."

Niti joj pozicija organizatora igre predstavlja teret – naprotiv:

"Nije mi pritisak, više mi je motivacija. Ja volim Crvenu zvezdu i zaista bih bila najsrećnija da igram u Evroligi. Moj klub da igra Evroligu, to je stvarno ogroman uspeh za mene lično."

Iskustvo građeno u inostranstvu, kao i osvajanje Evrokupa sa Londonom, pomogli su joj da izgradi zrelost na terenu i izvan njega.

"Pokupila sam dosta stvari iz inostranstva, tako da mi je i to dosta značilo. I jednostavno sam srećnija i zadovoljnija što sam ovde, nekako mi je sve nedostajalo, i onda više uživam u svemu... Kada odeš u inostranstvo, od tebe se očekuje da si ti glavni, da ti praviš razliku. A sad kad sam se vratila ovde, ne mora to, ali je jako bitno da doprineseš."

Sestrinski odnos sa Aleksandrom Katanić obeležio je njenu karijeru. Iako su igrale na istoj poziciji u istom timu, konkurencija je uvek bila u službi napretka.

"Bilo je momenata konkurencije. Jer i motivišemo jedna drugu, a onda jedna igra, druga ne igra, i onda je teško... Na treningu gurala sam jednu drugu da budemo bolje – nije bilo 'ja ću tebe da pustim da daš koš', nego 'neću da te pustim, sutra će ti biti lakše protiv nekog drugog'. A na kraju dana smo mi sestre, i kad se završi taj trening, nije toliko bitna košarka, bitne smo samo nas dve."

Ove sezone putevi im se razilaze jer Aleksandra karijeru nastavlja u Bugarskoj, što Ivani padne teže nego ranije.

"Iskreno, ne baš lako. Kad smo opet bile zajedno, sad je još teže da se razdvojimo, ali znam da ide svako svojim putem i da je to za njeno veće dobro, tako da sam srećna i želim joj sve najbolje."

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Govoreći o saradnji sa trofejnim trenerom Marinom Maljković, kako u reprezentaciji tako i u klubu, Ivana ističe ključni segment koji je kod sebe unapredila pod njenim vođstvom.

"Definitivno je mnogo uticala na moju psihu. Dosta sam ojačala u glavi, tako da mislim da je to glavna stvar... Ja verujem u taj rad i da nekako sve to mora da se vrati. Kad ne igram, ja odem da treniram, ostanem duže i dođem ranije, i na taj način vraćam svoje."

Kada je u pitanju reprezentacija Srbije i nastavak borbe za nacionalni dres, san o najvećoj sportskoj smotri i dalje živo gori.

"Ostaje san. Nadam se... Nekako, reprezentacija je u mojoj porodici jako velika i bitna stvar. Prate se svi sportovi i obožavamo da gledamo našu reprezentaciju, tako da je velika čast i vau osećaj da igram tamo i da odem na Olimpijske igre jednog dana."

Za kraj razgovora, Ivana je jasno definisala šta bi za nju bila kruna sezone u crveno-belom dresu.

"Definitivno ulazak u Evroligu. Mislim da bi to krunisalo ovu sezonu već na početku, ali naravno, i da se ponove uspesi i odbrani dupla kruna."