Nova era NBA lige: Minesota na Istoku, Srbi na "draftu"

Tehnički gledano, to ostavlja mogućnost da NBA ostane na sadašnjih 30 timova i u narednom periodu, ali teško je zamisliti da bi Silver ovakvu izjavu dao bez stvarne namere.

Sve ukazuje na to da je proces ekspanzije praktično pokrenut. Liga i dalje ima veliku slobodu kada je reč o tajmingu.

Kada je NBA u januaru 2003. dodelila franšizu Šarlotu, novi tim je počeo da se takmiči već u sezoni 2004/2005.

Sličan scenario mogao bi da se dogodi i sada – formalna dodela timova tokom sezone 2026/2027, sa početkom takmičenja u sezoni 2027/2028.

Ipak, nije isključeno ni da se ceo proces produži za dodatnu godinu ili dve.

NBA već više od 20 godina funkcioniše sa 30 timova, još od 2004, a jedina ekspanzija u poslednje tri decenije dogodila se 1995. kada su ligi pristupili Toronto i Vankuver.

U istom periodu NHL je dodao čak šest novih franšiza, uključujući tržišta poput Nešvila i Las Vegasa, koja su mogla biti interesantna i za NBA.

Las Vegas i Sijetl kao favoriti

EPA/JIM BRYANT

Već dugo se smatra da bi NBA u slučaju proširenja dodala dva tima, jer bi dodavanje samo jednog značajno zakomplikovalo strukturu takmičenja.

Kao najrealnije destinacije izdvajaju se Las Vegas i Sijetl, gradovi koji su ujedno i poslednji koje je NHL uključio u ligu.

Prema informacijama ljudi koji su poslednjih godina bili periferno uključeni u razgovore o ekspanziji, Sijetl se smatra gotovo sigurnim izborom, dok postoji nešto više opreza u vezi sa Las Vegasom.

Ipak, ova dva grada su daleko ispred svih ostalih kandidata.

Iako je Montreal najveće severnoameričko urbano područje bez NBA tima, broj stanovnika nije jedini kriterijum — platežno sposobna i lojalna publika često je važniji faktor, a procene su da je upravo ima najviše u Sijetlu i Las Vegasu.

Preuređenje konferencija i divizija

Dodavanje dva tima sa Zapada značilo bi da bi jedan postojeći zapadni klub morao da pređe u Istočnu konferenciju, kako bi obe imale po 16 ekipa.

Najčešći kandidati su Minesota, Memfis i Nju Orleans, a prema jednoj logičnoj projekciji, Minesota bi bila najprirodniji izbor.

U sistemu sa 32 tima, NBA bi mogla da formira osam divizija sa po četiri ekipe. 

Raspored od 82 utakmice relativno je lako uklopiv, naročito jer se dve utakmice formiraju naknadno kroz NBA Kup.

Timovi bi igrali:

• po dve utakmice protiv svih 16 timova iz druge konferencije (32 meča);
• po tri utakmice protiv 12 timova iz iste konferencije van divizije (36);
• po četiri utakmice protiv rivala iz svoje divizije (12).

Divizije ne bi imale ključnu ulogu u plej-ofu, osim eventualno kao taj-brejker, ali bi bile centralne za NBA Kup, gde bi samo pobednik svake divizije prolazio dalje.

Ekspanzioni draft – prilika i zamka

Imagn Images / ddp USA / Profimedia

Ekspanzija automatski znači i ekspanzioni draft, koji NBA nije imala još od 2004. godine.

Prema važećem kolektivnom ugovoru, model bi bio sličan onom iz Šarlota, uz mogućnost manjih prilagođavanja.

Svaki postojeći tim mogao bi da zaštiti do osam igrača. Nezaštićeni mogu postati i ograničeno slobodni agenti, ali ukoliko budu izabrani, automatski postaju slobodni agenti bez ograničenja.

Svaki klub mora ostaviti bar jednog igrača pod ugovorom nezaštićenog, ali ne može izgubiti više od jednog košarkaša.

Među igračima koji bi se našli u ovoj situaciji bi mogla da budu i trojica mladih srpskih košarkaša: Nikola Jović, Nikola Topić i Nikola Đurišić.

Ovakav sistem otvara prostor za razne taktičke poteze klubova — od manipulacije ugovorima i opcijama, do namernog potpisivanja igrača koji bi bili "žrtvovani" na draftu.

Uz višegodišnju pripremu, većina franšiza mogla bi da se zaštiti gotovo u potpunosti, što znači da bi novi timovi imali vrlo ograničen izbor kvalitetnih igrača.

Težak početak za nove franšize

Nakon ekspanzionog drafta, novi timovi bi učestvovali i na redovnom NBA draftu, uz unapred dogovorene pozicije.

Gornja granica za plate (salary-cap) bi im u prvoj sezoni iznosio dve trećine standardnog limita, a u drugoj 80 odsto.

Tek od treće godine bi bili u potpunosti izjednačeni sa ostalim klubovima.

Zbog toga bi slobodni agenti, naročito mlađi igrači, verovatno bili ključni za izgradnju konkurentnog tima.

Ipak, posle dve do tri sezone, nove franšize bi se u potpunosti uklopile u sistem, a NBA bi započela novo poglavlje sa 32 tima.