Kalinićevo iznenadno "zbogom" – kraj jedne velike karijere

Osvajao je sve što je mogao na klupskom nivou, sa Srbijom igrao finala Svetskog prvenstva i Olimpijskih igara, a sada ostaje u Crvenoj zvezdi, samo u drugačijoj ulozi – kao pomoćni trener.

Vest o kraju Kalinićeve karijere stigla je pomalo neočekivano, posebno imajući u vidu da je iskusni košarkaš imao ugovor sa Crvenom zvezdom do leta 2027. godine. Ipak, odluka je doneta, a Kalina je saopštio da će ubuduće biti deo stručnog štaba crveno-belih.

"Ljudi, završavam karijeru. Postajem pomoćni trener u Zvezdi. Zbog životne situacije želim da budem blizu Beograda. Hvala svima što ste bili deo lude vožnje", poručio je Kalinić.

I zaista je to bila luda vožnja. Počela je u Subotici, nastavila se preko Novog Sada, Vojvodine i Radničkog iz Kragujevca, a zatim kroz Crvenu zvezdu, Fenerbahče, Valensiju i Barselonu, da bi se završila tamo gde je sve na ozbiljnom evropskom nivou i počelo – u Crvenoj zvezdi.

U međuvremenu je Kalinić postao šampion Evrope, reprezentativac Srbije, svetski i olimpijski vicešampion, MVP ABA lige i jedan od igrača koji su obeležili evropsku košarku u prethodnoj deceniji.

Put od Subotice do Crvene zvezde

Srđan Stevanović/Starsport

Kalinićev put nije bio tipičan za igrača koji će nekoliko godina kasnije postati šampion Evrope. Nije bio velika zvezda sa 18 ili 19 godina, niti je u seniorsku košarku ušao kao gotov proizvod. Prve ozbiljne korake napravio je u Spartaku, a potom je igrao za Novi Sad i Vojvodinu. Pravi iskorak napravio je u Radničkom iz Kragujevca, gde je tokom sezone 2013/14 počeo ozbiljnije da privlači pažnju.

U ABA ligi je tada prosečno beležio 6,4 poena i četiri skoka, ali su njegove igre bile mnogo više od samih brojki.

Kalinić je već tada pokazivao ono što će ga kasnije pratiti kroz čitavu karijeru – energiju, sposobnost da čuva više pozicija, osećaj za igru i spremnost da radi ono što je potrebno ekipi.

Crvena zvezda je to prepoznala i u leto 2014. godine dovela ga u svoje redove. Bila je to sezona u kojoj je prvi put zaigrao Evroligu, a već tada je pokazao da može da se nosi sa najvišim evropskim nivoom.

U 24 utakmice prosečno je beležio 9,2 poena, 3,9 skokova i dve asistencije, ali je mnogo važnije bilo to što je vrlo brzo postao jedan od ključnih igrača ekipe.

Zvezda je te sezone osvojila sve što je mogla. ABA ligu, prvenstvo Srbije i Kup Radivoja Koraća. Za Kalinića je to bila prva velika klupska sezona, ali i svojevrsna odskočna daska za ono što će uslediti.

Fenerbahče i Željko Obradović

Srđan Stevanović/Starsport

U leto 2015. godine stigao je veliki transfer. Fenerbahče je platio milion evra obeštećenja i doveo Kalinića u Istanbul, gde ga je sačekao trener sa kojim će napraviti najvažniji klupski rezultat u karijeri – Željko Obradović.

Prva sezona nije bila spektakularna kada su u pitanju brojke, ali je bila važna za njegovo sazrevanje. Fenerbahče je stigao do finala Evrolige, gde je posle produžetka izgubio od CSKA Moskve, a Kalinić je dobio priliku da oseti kako izgleda igrati utakmicu za evropsku titulu.

Samo godinu dana kasnije sve se promenilo. Fenerbahče je ponovo stigao do završnog turnira, a ovog puta je otišao do kraja. U finalu je savladao Olimpijakos i prvi put u istoriji kluba postao šampion Evrope. Kalinić je sa 25 godina postao evropski prvak, a time je počelo i njegovo višegodišnje razdoblje u samom vrhu evropske košarke.

U Fenerbahčeu je ostao do 2020. godine i za to vreme osvojio tri titule prvaka Turske, kao i nekoliko domaćih kupova. Klub je sa njim četiri puta uzastopno igrao Fajnal-for Evrolige, a Kalinić je postao jedan od onih igrača čija se vrednost nije mogla meriti samo brojem poena.

Nije morao da bude prva opcija u napadu da bi bio važan. Naprotiv, njegova uloga se često ogledala u tome da čuva najboljeg protivničkog igrača, preuzme odgovornost u odbrani, skoči u napadu, poveže igru ili pogodi važan šut. Upravo je zbog toga odgovarao Obradovićevom sistemu i postao igrač kojem se verovalo u najvažnijim utakmicama.

Valensija i individualni vrhunac

Starsport/Đorđe Kostić

Posle pet godina u Istanbulu, Kalinić je 2020. godine otišao u Valensiju, gde je pokazao da njegova igra može da bude mnogo više od onoga što je godinama radio u Fenerbahčeu.

Sezona 2020/21 bila je njegova najbolja individualna u Evroligi. Prosečno je beležio 10,4 poena, 3,4 skoka i 3,2 asistencije, uz čak 53,3 odsto šuta iz igre, a u februaru 2021. godine proglašen je za MVP-ja meseca Evrolige. Postao je igrač kojem je lopta mogla da bude poverena i u organizaciji napada, a ne samo neko ko će odraditi defanzivni deo posla.

Tada je već bilo jasno koliko se tokom godina promenio. Od igrača koji je u Zvezdi 2014. godine tek trebalo da se dokaže došao je do košarkaša koji može da bude jedan od najboljih igrača ozbiljnog evroligaškog tima.

Povratak u Zvezdu i MVP ABA lige

ABA League j.t.d./Ivica Veselinov

"Nisam nikada bio pobornik patetike… Vratio sam se, kada sam sve analizirao , klub, kvalitet života, prethodno iskustvo. Daću sve od sebe kao i uvek na terenu, očekuje nas mnogo rada, tu su moji nekadašnji saigrači i trener, Luka, Laza, trener Dejan Radonjić, nisam mogao da ostavim svoje drugare na cedilu", rekao je Nikola Kalinić kada se vraćao u svoju Crvenu zvezdu.

U leto 2021. godine Kalinić se vratio u Crvenu zvezdu, a taj povratak pokazao se kao pun pogodak. U Evroligi je igrao više od 30 minuta po utakmici i imao najbolji prosečni učinak u karijeri, sa 12,6 poena, 3,9 skokova i 3,4 asistencije.

Još važniji bio je njegov doprinos u ABA ligi, gde je proglašen za MVP-ja takmičenja. Zvezda je ponovo osvojila trostruku krunu, pošto je uz regionalnu ligu uzela i prvenstvo Srbije i Kup Radivoja Koraća. Kalinić je tako drugi put u karijeri sa crveno-belima završio sezonu kao osvajač sva tri trofeja.

Ipak, posle samo jedne sezone ponovo je promenio sredinu. Ovoga puta otišao je u Barselonu, gde je proveo dve godine i osvojio prvenstvo Španije 2023. godine. U katalonskom velikanu imao je drugačiju ulogu nego u Zvezdi, ali je i tamo ostao pouzdan i iskusan igrač, sposoban da se prilagodi zahtevima ekipe.

Srđan Stevanović/Starsport

A onda je usledio još jedan povratak kući.

U junu 2024. godine Kalinić je treći put potpisao za Crvenu zvezdu. Ovoga puta nije se vraćao kao mladi igrač koji tek treba da se dokaže, već kao jedan od lidera ekipe i čovek koji je iza sebe već imao gotovo sve što evropska košarka može da ponudi.

Sa Zvezdom je 2025. godine osvojio još jedan Kup Radivoja Koraća, što je bio njegov treći trofej u tom takmičenju sa crveno-belima. Ukupno je sa Zvezdom osvojio sedam trofeja, uključujući dve ABA lige, dve titule prvaka Srbije i tri Kupa Radivoja Koraća.

Poslednje dve sezone ipak nisu bile onakve kakve je želeo. Zvezda nije uspela da napravi očekivani iskorak u Evroligi, a ni domaća sezona nije donela sve ono čemu se klub nadao. Kalinić je i sam govorio da ih smatra neuspešnim jer je verovao da je ekipa mogla i morala da uradi više.

Srbija, Španija, Rio i dva velika srebra

Peđa Milosavljević/Starsport

Posebno poglavlje Kalinićeve karijere bila je reprezentacija Srbije. Debitovao je 2013. godine, a već narednog leta našao se u ekipi Aleksandra Đorđevića koja je u Španiji napravila veliki rezultat.

Srbija je na Svetskom prvenstvu 2014. stigla do finala, gde je izgubila od Sjedinjenih Američkih Država, ali je srebrna medalja bila potvrda da se nacionalni tim vratio u sam svetski vrh. Kalinić je bio deo generacije koja je tokom turnira pobedila Grčku, Brazil i Francusku, a zatim u polufinalu savladala domaćina Španiju.

Godinu dana kasnije Srbija je na EuroBasketu važila za jednog od favorita, ali je zaustavljena u polufinalu protiv Litvanije, a zatim je izgubila i meč za bronzu od Francuske. Ipak, najveći reprezentativni trenutak usledio je 2016. godine.

Sofascore

U Riju je Srbija stigla do finala Olimpijskih igara, gde je ponovo igrala protiv Sjedinjenih Država. Amerikanci su bili prejaki, ali je srebro sa Olimpijskih igara bilo još jedan veliki uspeh generacije koja je nekoliko godina bila u samom vrhu svetske košarke.

Kalinić je tako sa reprezentacijom osvojio dve velike srebrne medalje, a upravo su Svetsko prvenstvo 2014. i Olimpijske igre 2016. ostali među najvažnijim poglavljima njegove karijere.

Karijera koja se ne može svesti na statistiku

Srđan Stevanović/Starsport

Kada se pogledaju brojke, Kalinić je u Evroligi završio sa 309 utakmica i prosekom od 8,1 poena, 3,3 skoka i dve asistencije. To same po sebi nisu statistike koje će ga svrstati među najbolje strelce u istoriji takmičenja, ali njegova vrednost nikada nije bila samo u tome koliko je poena postigao.

Bio je jedan od onih igrača koji su trenerima omogućavali da promene način igre. Mogao je da čuva bekove, krila i niže četvorke, mogao je da prenese loptu, organizuje napad, odigra pik-en-rol, pogodi trojku, izbori faul ili preuzme odgovornost u završnici. Zbog toga je toliko dugo bio tražen na najvišem nivou i zbog toga je uspevao da bude važan u različitim sistemima i kod različitih trenera.

U tome je možda i najveća vrednost njegove karijere. Nije bio košarkaš koji je zavisio od toga da li će imati 15 ili 20 šuteva na utakmici. Njegov doprinos se često video tek kada ga nema na parketu.

Zbog toga je i uspeo da osvoji Evroligu sa Fenerbahčeom, prvenstva Turske i Španije, ABA ligu i prvenstvo Srbije sa Zvezdom, kao i Kupove u nekoliko različitih zemalja. Trofeji su se tokom godina samo gomilali, ali je njegova uloga gotovo uvek bila slična – da bude igrač kojem trener može da veruje kada utakmica postane ozbiljna.

Sada počinje novo poglavlje

Srdjan Stevanovic/Starsport

I zato njegov odlazak sa parketa neće biti klasičan oproštaj od košarke. Kalinić ostaje u Crvenoj zvezdi, samo će sada prvi put biti sa druge strane.

Postaje pomoćni trener i time praktično otvara novo poglavlje u karijeri. Imaće priliku da iskustvo koje je skupljao od Željka Obradovića i drugih velikih evropskih trenera prenese na mlađe igrače, ali i da sa klupe posmatra utakmice koje je toliko godina igrao.

Verovatno će mu trebati vremena da se navikne na novu ulogu. Igrač koji je navikao da bude na parketu, da razgovara sa sudijama, saigračima i protivnicima, sada će morati da sve to radi iz drugog ugla. Ali ako je tokom karijere nešto pokazao, to je sposobnost da se prilagodi.

Od Subotice do Beograda, od Kragujevca do Istanbula, Valensije i Barselone, Kalinić je napravio karijeru koja je prevazišla očekivanja sa početka puta. Bio je evropski prvak, reprezentativac koji je igrao dva velika finala, MVP ABA lige, osvajač brojnih domaćih trofeja i jedan od prepoznatljivih igrača svoje generacije.

I možda je upravo zbog toga teško pronaći pravi trenutak za kraj. Uvek će postojati još jedna utakmica, još jedna sezona, još jedan pokušaj da se osvoji nešto što nedostaje. Kalinić je, međutim, odlučio da je sada vreme za nešto drugo.

Njegova karijera završava se tamo gde je i počela njegova velika evropska priča – u Crvenoj zvezdi. Samo što ovog puta neće oblačiti dres i izlaziti na parket. Sedeće na klupi, uz trenere, i pokušati da drugima prenese ono što je godinama učio na sopstvenoj koži.

Za Kalinu je to kraj jedne karijere, ali ne i kraj veze sa košarkom. Posle svega što je prošao, možda je upravo tako i trebalo da bude.

I stvarno, bila je to luda vožnja.