Deo crveno-bele slagalice koji je nedostajao

Vajler-Beb je visok oko 194 centimetra, ima snažnu konstituciju i dovoljno duge ruke da konstantno vrši pritisak na protivnika. Njegova prednost je što može da čuva različite tipove igrača, od nižih plejmejkera do snažnijih bekova i krila.

Nemački reprezentativac je u Beograd stigao sa možda i najjačom mogućom preporukom kada je taj segment igre u pitanju.

U sezoni 2024/25, gde je igrao za Bajern iz Minhena proglašen je za najboljeg defanzivca Evrolige, postavši prvi igrač Bavaraca koji je osvojio to priznanje. Još impresivnije, u istoj sezoni bio je najbolji kradljivac lopti u takmičenju, sa 1,6 ukradenih po utakmici, odnosno 52 tokom regularnog dela sezone. 

Sezone kada je osvojio nagradu za najboljeg defanzivca, Vajler-Beb je prosečno beležio 8,4 poena, 5 asistencija i 4,2 skoka, uz 1,6 ukradenih lopti po utakmici. Posebno je impresivan podatak da je bio najbolji skakač među bekovima Evrolige sa 4,2 uhvaćene lopte po meču.

Sofascore

Još jedna stvar koja ga izdvaja jeste karakter. Bajern ga je godinama koristio kao igrača za najteže defanzivne zadatke, a tokom sezone 2024/25 posebno su se izdvajale utakmice u kojima je čuvao igrače poput Majka Džejmsa i Kevina Pantera. 

Godinama je gradio reputaciju jednog od najpouzdanijih defanzivaca na evropskim parketima, a upravo je u poslednjoj sezoni u Minhenu, pre nego što je obukao dres Efesa napravio najveći iskorak.

Ono što je jako bitno jeste da u Crvenu zvezdu stiže posle dugogodišnjeg igranja u Evroligi, pa mu ne treba period tranzicije kao za igrače koji dolaze iz NBA u evropsku košarku.

Put od Ajove Stejt

Igrao je za univerzitet Ajova Stejt, gde se zadržao sve do 2019. godine. U sezoni 2017/18, prosečno je beležio skoro 12 poena uz po sedam skokova i asistencija. Posle koledža nije izabran na NBA draftu 2019. godine.

Iste godine je stigao u Nemačku i potpisao za Ludvigsburg. Tamo je napravio prvi ozbiljan iskorak, da bi već godinu dana kasnije prešao u Bajern Minhen, u kojem je proveo pet sezona. U Minhenu je postao mnogo više od igrača rotacije.

Osvojio je dve titule prvaka Nemačke i dva nacionalna kupa, a u sezoni 2020/21 bio je MVP 18. kola Evrolige. 

Istovremeno je postao i reprezentativac Nemačke. Sa nacionalnim timom osvojio je bronzu na Evropskom prvenstvu 2022. godine, a bio je deo reprezentacije i na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. 

Prethdone sezone je nosio dres Efesa, gde je bio jedan od glavnih igrača i nosilaca igre, a po završetku minule sezone je pristao da bude deo ambicioznog projekta u Vilerbanu, pa je potpisao ugovor sa Asvelom, zbog finansijskog kraha francuskog kluba, mnogi klubovi su profitirali jer su u svoje redove dovele igrače koje je prethodno Asvel potpisao.

Zvezda je to iskoristila i dovela Nika Vajler-Beba.

Stil igre

Srđan Stevanović/Starsport

Nik Vajler-Beb nije klasičan plejmejker čiji se uticaj na igru meri time koliko dugo drži loptu u rukama. On je mnogo više kombo bek i sekundarni kreator, igrač koji može da preuzme različite uloge u zavisnosti od potreba ekipe.

Upravo je ta svestranost jedna od njegovih najvećih vrednosti. Vajler-Beb može da bude sekundarni kreator pored klasičnog plejmejkera, ali i da u određenim delovima utakmice preuzme organizaciju igre.

Ne mora da bude glavni čovek sa loptom da bi uticao na utakmicu.

Jedna od najvećih vrednosti Nik Vajler-Beba jeste to što nije veliki potrošač lopti. Ne traži da napad bude podređen njemu, ne insistira na izolacijama i nije mu primarni zadatak da kroz individualne akcije dolazi do poena.

Upravo suprotno – mnogo je korisniji kada je deo funkcionalne petorke u kojoj drugi igrači preuzimaju najveći deo napadačke odgovornosti.

Zbog toga je posebno dobar u paru sa još jednim bekom koji može da kreira. To su prepoznali i prethodni klubovi. I Bajern i Efes želeli su Vajler-Beba upravo u kombinaciji sa izrazitim kreatorima – u Minhenu je često igrao uz Karsona Edvardsa, dok je u Efesu bio zamišljen uz Šejna Larkina. 

Sličan scenario mogao bi da se ponovi i u Crvenoj zvezdi, gde bi Vajler-Beb često mogao da bude u paru sa Džeredom Batlerom. Dok Batler preuzima veći deo kreacije i igre sa loptom, Vajler-Beb može da se fokusira na ono što radi najbolje – pritisak na protivničkog beka, odbranu, tranziciju, skok i pravovremeno uključivanje u napad.

Ipak, ono što ga izdvaja od većine bekova jeste odbrana. Tu je njegova najveća specijalnost i segment u kojem spada među najbolje u Evropi. Fizički je snažan, pokretan, ima odličan osećaj za prostor i izuzetno dobro čita igru. Može da čuva različite tipove protivničkih igrača, od plejmejkera do krila, a posebno je opasan kada vrši pritisak na loptu i pokušava da preseče pas.

Zbog toga je Vajler-Beb mnogo više od defanzivnog specijalca. On je igrač koji može da donese odbranu, skok, asistenciju, tranziciju, kreaciju i poene, a da pritom ne mora da bude prva ili druga napadačka opcija.

Gde su mu mane?

GONZALEZ OSCAR / Alamy / Profimedia

Iako je Vajler-Beb izuzetno kompletan igrač, nije bez slabosti. Pre svega, nije elitni strelac koji će konstantno preuzimati napad i rešavati utakmice velikim brojem poena. Može da kreira za sebe, ali njegova najveća vrednost nije u individualnom napadačkom učinku, pa Crvena zvezda od njega ne može da očekuje da bude igrač koji će svako veče ubacivati 15-20 poena.

Njegov šut za tri poena takođe nije segment kojim će protivničke odbrane biti posebno zastrašene. Kada je otvoren, može da pogodi i kazni ostavljanje samog, ali nije tip igrača kojeg će odbrana po svaku cenu morati da prati iza linije 6,75 metara. To može da bude problem protiv ekipa koje odluče da mu daju više prostora i zatvore prodore i pasove ka njegovim saigračima. Svakako nije igrač manje u napadu.

Druga stvar je što nije klasičan primarni kreator. Iako je sposoban da organizuje igru i beleži asistencije, ne poseduje nivo kontrole lopte i kreacije koji imaju najbolji evroligaški plejmejkeri. Ako bi od njega bilo potrebno da tokom čitave utakmice nosi organizaciju napada i konstantno igra jedan na jedan, njegove slabosti bi bile mnogo izraženije.

Treba imati u vidu i da Vajler-Beb svoju odbranu često gradi na agresivnosti. To je jedna od njegovih najvećih prednosti, ali istovremeno nosi određeni rizik. Kada previše agresivno napadne liniju dodavanja ili izađe visoko na protivnika, može da bude izbačen iz pozicije i ostavi prostor iza sebe. Njegova želja da napravi potez više ponekad može da se okrene protiv njega.

Ipak, nijedna od ovih mana ne predstavlja ozbiljan problem ako se koristi u odgovarajućoj ulozi. Ako bude igrao svoju prirodnu ulogu, njegove mane mogu da budu sakrivene.

Kako će se uklopiti u Zvezdu?

Srđan Stevanović/Starsport

Možda je upravo sastav Crvene zvezde razlog zbog kojeg je dovođenje Nik Vajler-Beba toliko logično.

On dolazi u ekipu u kojoj neće morati da bude glavni kreator ili prvi strelac. Naprotiv, dolazi u tim koji već ima dovoljno igrača sposobnih da kreiraju i rešavaju napade, pa će njegova uloga biti da popuni ono što takvoj ekipi često nedostaje – odbranu, balans i povezivanje različitih delova petorke.

Može da organizuje napad, da razigrava saigrače i pronađe pravo rešenje kada odbrana zatvori prvu opciju, ali isto tako ume da preuzme odgovornost i sam kreira poene. Ne traži nužno da akcija bude nacrtana za njega – može da napadne iz driblinga, iskoristi višak prostora ili kazni protivnika kada mu se ukaže prilika.

Vajler-Beb može da rastereti Džonsa, ali i da nastavi akciju kada se odbrana fokusira na prvog plejmejkera.

Kada na jednom mestu već imate Džonsa kao kreatora, Nvoru kao izrazito potentnog napadača, Monekea kao energiju i fizičku dominaciju, te Batlera koji takođe može da doprinese sa loptom, Vajler-Beb može da bude ono što sve te različite profile spaja.

Njegov dolazak zato ne mora da se posmatra kroz pitanje koliko će poena postizati. Mnogo važnije je koliko će pomoći da najbolji igrači Zvezde budu najbolja verzija sebe.

Ako Džons može da troši manje energije na čuvanje najboljeg protivničkog plejmejkera, Nvora da dobije više slobode u napadu, Moneke da agresivnije napada skok i preuzimanja, a Batler da bude deo defanzivno čvrstih bekovskih postava – Vajler-Beb je već uradio veliki deo posla.

Upravo zato bi mogao da bude jedno od onih pojačanja čiji se pravi značaj neće najbolje videti kroz statistiku, već kroz funkcionalnost cele ekipe.

A kada ekipa već ima dovoljno individualnog talenta, upravo takvi igrači često naprave razliku između skupa dobrih individualca i dobro sastavljenog tima. Ukoliko Nikola Kalinić, napsuti crveno-bele, on bi mogao da preuzme njegovu ulogu i bude "lepak".

Zato deluje da je Vajler-Beb upravo onaj deo puzle koji je nedostajao.