Đurišić o svom dolasku u Zvezdu: "Roditelji su plakali od sreće"

Kad je napustio Megu i otišao put NBA lige u potrazi za američkim snom, Nikola Đurišić nije ni slutio da će više vremena provesti na terapijama nego na parketu.

U razgovoru za "Meridian sport", Đurišić je govorio o tome kako su mu povrede ozbiljno otežale boravak u Sjedinjenim Američkim Državama. Istakao je da ne žali zbog toga.

"Imam 22 godine, što bi mi bilo žao? Okej, bio sam gore. Da li nisam uspeo zbog povreda, mene ili nečeg trećeg, ne znam. Jednostavno, možda mi nije bilo suđeno, možda nekada kasnije. Bože moj, šta je tu je. Ne mogu da se žalim. Igraću Evroligu, kod kuće sam, pred najboljim navijačima… Gde ćeš bolje?", rekao je Đurišić za "Meridian sport".

Mesec dana nakon što je napunio 22 godine, Đurišić je dočekao trenutak koji je izazvao posebne emocije u porodici. 

Đurišić je sa Zvezdom bio u kontaktu još tokom perioda u Megi, pre nego što je odlučio da ode u Ameriku. Veza sa klubom sa Malog Kalemegdana nikada nije prekinuta, a kada je došlo vreme za povratak, odluka je bila jasna.

"Ostvario se san. Ja sam sa Zvezdom bio u kontaktu još pre odlaska u Ameriku, dok sam imao sjajnu sezonu u Megi. Sve vreme sam bio na vezi sa predsednikom Drčelićem i održavali smo kontakt, tako da je Zvezda uvek bila opcija. Istovremeno, postojala je ta želja da odem u Ameriku i vidim kako će biti. Otišao sam, video i vratio se."

"Iskreno, želeo sam da budem kod kuće jer posle dve godine u Americi stvarno nisam bio na dobrom mestu, posebno što se psihe tiče. Nije to bilo zbog košarke ili života tamo… Kada sam doživeo poslednju povredu, znao sam da ću da se vratim. Odluku da se vratim doneo sam zbog psihe."

"Bio sam sam u Americi godinu i sedam meseci, postao sam asocijalan, nisam mogao sam sebe da prepoznam. Hteo sam da se vratim kući, blizu porodice i prijatelja. Kada je stigao potpis za Zvezdu, roditelji su bukvalno plakali od sreće. I ja sam bio presrećan, jedva sam sakrio emocije. Nisam očekivao da će odjek biti toliki pošto je bio pola sezone i ekipi nije išlo idealno, ali dobio sam neverovatan broj poruka i poziva."

Debi je usledio protiv Zlatibora u Meridianbet Košarkaškoj ligi Srbije. Iako pred utakmicu nije osećao tremu, emocije su ga stigle kada je utakmica počela.

"Pre utakmice nije bilo treme. Ali, kad je počela utakmica… Gledao sam u sat i odbrojavao… Težak je grb! Ipak, kad sam ušao, sve je prošlo."

Na leđima je po dolasku na Mali Kalemegdan nosio broj 23. Izbor nije bio slučajan.

"Broj sam izabrao jer sam rođen 23. februara, da ne bude da je zbog Džordana kojeg, naravno, obožavam. Čim sam došao u Zvezdu, pitali su me koji želim broj. 21 – koji sam nosio kod Vlade Jovanovića – bio je kod Bolomboja, 11 – koji volim zbog majke – bio je kod Kartera, a sedmicu više ne nosim, jer mi je bila malerozna. Zato sam izabrao 23."

Početak u Zvezdi nije bio jednostavan. Đurišić je stigao usred sezone, nakon perioda u kojem je menjao sredine i takmičenja, pa mu je trebalo vremena da pohvata sve zahteve novog sistema.

"Najteže mi je bilo da ukapiram akcije i da se prilagodim. U istoj sezoni sam igrao u Dži ligi i Megi, a onda je došla Zvezda. Slični su pozivi, a drugačije akcije. Zato sam se malo pogubio… Krenem levo, a zapravo treba desno… Srećom, Obradović i saigrači su imali ogromno strpljenje i mnogo su mi pomagali."

Sezona se za Zvezdu nije završila na način na koji su u klubu želeli, ali Đurišić već sada pokazuje koliko želi da u novoj bude jedan od važnijih igrača.

Motivacije mu, kako kaže, ne nedostaje.

"Mislim da je Zvezda uradila odličan posao u prelaznom roku. Što se moje motivacije tiče, uzeo sam samo 10 dana odmora ovog leta, mislim da to dovoljno govori. Stvarno sam maksimalno motivisan i jedva čekam da krene sezona. Evo, treniram sa Gidrom svaki dan i stalno mu pričam da ne mogu da dočekam da sve zvanično počne", zaključio je Đurišić.