Budžet kluba je 18,5 miliona evra, otkrio je "BasketEurope".
Novac namenjen platama igrača i trenera iznosi 5,625 miliona evra i najplaćeniji su Ti Džej Šorts, Maodo Lo i Kevarijus Hejs. Svi oni zarađuju po 450.000 evra.
Tajson Vord je četvrti najplaćeniji košarkaš Pariza sa 350.000 evra, dok Dalton Homs zarađuje 300.000 evra.
Nadir Hifi, "zvezda u usponu", ima ugovor vredan 250.000 evra, a glavni trener i nekadašnji NBA centar Tijago Spliter zarađuje 350.000 evra godišnje.
Ljubitelji košarke u Srbiji verovatno će se odmah zapitati koliko su Partizani Zvezda skuplji od Pariza.
Iako se još ranije u javnost izašlo sa ukupnim budžetima klubova – crno-beli sa 23 miliona evra, a crveno-beli sa 22 – zvanični podaci o platama igrača i trenera ostali su skriveni od očiju javnosti. Međutim, litvanski portal Basketnews.com odlučio je da otkrije te brojke na osnovu sopstvenih izvora.
Prema njihovim saznanjima, Crvena zvezda za plate u sezoni 2024/2025. izdvaja 14,4 miliona evra, dok Partizan troši nešto manje – 13,2 miliona. Te cifre otkrivaju zanimljiv uvid u finansijsku konstrukciju "večitih rivala", ali i postavljaju pitanje efikasnosti ulaganja, posebno u poređenju sa evropskom konkurencijom.
Litvanski portal ukazuje na neverovatnu razliku "večitih" i Pariza. Klub iz francuske prestonice ima višestruko manji budžet za plate – manje od polovine iznosa koji izdvajaju srpski klubovi.
Čeka se "salary cap"
Evroliga će poput NBA lige uvesti novi finansijski pravilnik sa "salary cap" i porezom na luksuz.
Ekipe sa A licencom će morati da potroše minimum 32% novca prosečno zarađenog u poslednje dve godine, plaćaće porez na luksuz ukoliko pređu 40% potrošenog novca u skladu sa zaradama.
Najveći limit biće na 60% uz više naknade, a radi se o istorijskoj promeni za evropsku košarku jer ćemo ovakav sistem videti po prvi put.
Zašto je Evroliga ovo uradila?
"Uskladiti ciljeve zainteresovanih strana upućivanjem na minimalne i maksimalne nivoe plata sa kolektivno ostvarenim prihodima klubova, jačanjem komercijalnog partnerstva između njih. Promovisati održivost i konkurentsku ravnotežu uspostavljanjem raspona troškova igrača koji su jednaki za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnih prihoda klubova. Da spreči neprikladne prakse praćenjem usklađenosti svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima pre registracije igrača svake sezone. Povećati transparentnost među timovima koji učestvuju. Takođe je važno napomenuti da će gornja granica plata koegzistirati sa već aktivnim propisima o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, kao što je sistem zaostalih obaveza ili kontrole ukupne finansijske pozicije klubova", navodi Evroliga prema pisanju Basketnews.
Kada "salary cap" stupa na snagu je ono što sve zanima, a ukratko rečeno, biće to od sezone 2027/28 prema objavi Evrolige.
Tranzicioni period kreće od sezone 2025/26, dakle predstojeće, kada će klubovi morati da se adaptiraju na nove regulacije i meriti progres tokom naredne dve sezone sve dok pravilnik i zvanično ne stupi na snagu.
"Salary cap" odnosno kontrolisani budžet biće računat po tome koliko svaki klub sme da potroši novca godišnje u skladu sa zaradama u poslednje dve sezone, kao što je navedeno na početku teksta.
Gledaće se zarada od marketinga i prodaje, zarade na dan utakmice i treća kategorija je stavljena pod "ostalo" što daje dosta fleksibilnosti.
Postojaće tri nivoa plata: Niski nivo, osnovni i visoki, a sve detalje o tome izneli smo u posebnom tekstu.
Srpski košarkaš Nikola Topić napravio je važan korak ka povratku na teren, pošto ga je Oklahoma Siti Tander poslao u svoj razvojni tim "Blu", gde će nastaviti oporavak nakon operacije leđa.
Ekipa Aleksandra Stanojevića tako je propustila priliku da nastavi pobednički niz, a umesto očekivanog trijumfa, priredila je svojim navijačima veliko razočaranje
Nemački reprezentativac (23) tokom priprema se dva puta srušio u razmaku od četiri dana, nakon čega je otkriveno da ima neurološki poremećaj koji se može kontrolisati terapijom.
Ekipa Aleksandra Stanojevića tako je propustila priliku da nastavi pobednički niz, a umesto očekivanog trijumfa, priredila je svojim navijačima veliko razočaranje
Crvena zvezda je upisala veliku pobedu u Atini, savladavši Olimpijakos 62:57. Zvezda je ispustila +22, ali je Džons u poslednjem minutu trojkom prelomio duel.
Nova sezona Evrolige počela je uz odličnu posetu, a najveći broj gledalaca zabeležen je u Atini. Duel Panatinaikosa i Pariza pratilo je čak 17.013 navijača.
Na dan kada se rodio Mihal Talj prisetićemo se jednog od najatraktivnijih i najgenijalnijih šahista svih vremena i njegove nesvakidašnje životne priče.
Crvena zvezda je u Pireju stigla do velike pobede nad Olimpijakosom (62:57), a ključ uspeha bio je u odbrani koja je gotovo potpuno ugušila napadačku produkciju domaćina.
Postoje večeri koje mogu da posluže kao prekretnica, ne zato što rešavaju sve probleme, već zato što pokažu kojim putem treba ići. Partizan je protiv Makabija dobio upravo takvu potvrdu.
Italija priprema veliku reformu saobraćajnih propisa koja donosi strože kazne za prekoračenje brzine, vožnju pod uticajem alkohola i droga, ali i nova pravila za motocikle i električne trotinete.
Američke vlasti pokrenule su istragu o više od 1,2 miliona Fordovih vozila zbog bočnih vazdušnih jastuka koji se aktiviraju bez upozorenja i mogu da izazovu opekotine drugog i trećeg stepena.
Žena sa Floride vozila je iznajmljenu Toyotu brzinom od 193 km/h kako bi prijatelja na vreme dovezla na sud. Umesto u sudnici, oboje su završili u zatvoru.
Ilon Mask tvrdi da narudžbine za električnim kamionetom Tesla Cybertruck znatno premašuju proizvodne kapacitete, ali najavljuje da bi proizvodnja mogla biti obustavljena za oko osam meseci.
Dobitnik Nobelove nagrade je upozorio da bi tehnologija mogla da bude blizu izazivanja velikog incidenta, poput pada elektroenergetskog ili bankarskog sistema.
Windows 11 nastavlja da jača svoju poziciju u najnovijem Steamovom istraživanju hardvera, dok 16GB RAM-a povećava prednost u odnosu na 32GB, a Intel vraća deo tržišnog udela kod procesora.
Komentari 68
Pogledaj komentare Pošalji komentar