Srbijo, para ipak ne vrti gde burgija neće

Bajka kojoj se zasad ne nazire kraj – tako bismo mogli da nazovemo kompletan učinak debitanta u Evroligi.

Pariz je u plej-ofu elite pošto je u plej-in meču u "Vizink centru" savladao Real Madrid, a malo se govori o tome da je posle Albe francuska ekipa – najjeftinija!

Budžet kluba je 18,5 miliona evra, otkrio je "BasketEurope".

Novac namenjen platama igrača i trenera iznosi 5,625 miliona evra i najplaćeniji su Ti Džej Šorts, Maodo Lo i Kevarijus Hejs. Svi oni zarađuju po 450.000 evra.

Tajson Vord je četvrti najplaćeniji košarkaš Pariza sa 350.000 evra, dok Dalton Homs zarađuje 300.000 evra.

Nadir Hifi, "zvezda u usponu", ima ugovor vredan 250.000 evra, a glavni trener i nekadašnji NBA centar Tijago Spliter zarađuje 350.000 evra godišnje.

• Senzacija Pariza u Madridu: "Nema granica" VIDEO
• Tako blizu, a tako daleko VIDEO
• U Bajernu odahnuli: "Luda završnica!"

Neverovatna razlika "večitih" i Pariza

Ljubitelji košarke u Srbiji verovatno će se odmah zapitati koliko su Partizan i Zvezda skuplji od Pariza.

Iako se još ranije u javnost izašlo sa ukupnim budžetima klubova – crno-beli sa 23 miliona evra, a crveno-beli sa 22 – zvanični podaci o platama igrača i trenera ostali su skriveni od očiju javnosti. Međutim, litvanski portal Basketnews.com odlučio je da otkrije te brojke na osnovu sopstvenih izvora.

Prema njihovim saznanjima, Crvena zvezda za plate u sezoni 2024/2025. izdvaja 14,4 miliona evra, dok Partizan troši nešto manje – 13,2 miliona. Te cifre otkrivaju zanimljiv uvid u finansijsku konstrukciju "večitih rivala", ali i postavljaju pitanje efikasnosti ulaganja, posebno u poređenju sa evropskom konkurencijom.

Litvanski portal ukazuje na neverovatnu razliku "večitih" i Pariza. Klub iz francuske prestonice ima višestruko manji budžet za plate – manje od polovine iznosa koji izdvajaju srpski klubovi.

 

 

 

Čeka se "salary cap"

Evroliga će poput NBA lige uvesti novi finansijski pravilnik sa "salary cap" i porezom na luksuz.

Ekipe sa A licencom će morati da potroše minimum 32% novca prosečno zarađenog u poslednje dve godine, plaćaće porez na luksuz ukoliko pređu 40% potrošenog novca u skladu sa zaradama.

Najveći limit biće na 60% uz više naknade, a radi se o istorijskoj promeni za evropsku košarku jer ćemo ovakav sistem videti po prvi put.

Zašto je Evroliga ovo uradila?

"Uskladiti ciljeve zainteresovanih strana upućivanjem na minimalne i maksimalne nivoe plata sa kolektivno ostvarenim prihodima klubova, jačanjem komercijalnog partnerstva između njih. Promovisati održivost i konkurentsku ravnotežu uspostavljanjem raspona troškova igrača koji su jednaki za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnih prihoda klubova. Da spreči neprikladne prakse praćenjem usklađenosti svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima pre registracije igrača svake sezone. Povećati transparentnost među timovima koji učestvuju. Takođe je važno napomenuti da će gornja granica plata koegzistirati sa već aktivnim propisima o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, kao što je sistem zaostalih obaveza ili kontrole ukupne finansijske pozicije klubova", navodi Evroliga prema pisanju Basketnews.

• Zvezda nemoćna protiv Lučića, sudija i očajnih penala za kraj evroligaške epizode
• Pariz je u plej-ofu Evrolige! "Kraljevi" pali u "Vizink centru" – sledi "čupanje"

Kada "salary cap" stupa na snagu je ono što sve zanima, a ukratko rečeno, biće to od sezone 2027/28 prema objavi Evrolige.

Tranzicioni period kreće od sezone 2025/26, dakle predstojeće, kada će klubovi morati da se adaptiraju na nove regulacije i meriti progres tokom naredne dve sezone sve dok pravilnik i zvanično ne stupi na snagu.

"Salary cap" odnosno kontrolisani budžet biće računat po tome koliko svaki klub sme da potroši novca godišnje u skladu sa zaradama u poslednje dve sezone, kao što je navedeno na početku teksta.

Gledaće se zarada od marketinga i prodaje, zarade na dan utakmice i treća kategorija je stavljena pod "ostalo" što daje dosta fleksibilnosti.

Postojaće tri nivoa plata: Niski nivo, osnovni i visoki, a sve detalje o tome izneli smo u posebnom tekstu.