Budžet kluba je 18,5 miliona evra, otkrio je "BasketEurope".
Novac namenjen platama igrača i trenera iznosi 5,625 miliona evra i najplaćeniji su Ti Džej Šorts, Maodo Lo i Kevarijus Hejs. Svi oni zarađuju po 450.000 evra.
Tajson Vord je četvrti najplaćeniji košarkaš Pariza sa 350.000 evra, dok Dalton Homs zarađuje 300.000 evra.
Nadir Hifi, "zvezda u usponu", ima ugovor vredan 250.000 evra, a glavni trener i nekadašnji NBA centar Tijago Spliter zarađuje 350.000 evra godišnje.
Ljubitelji košarke u Srbiji verovatno će se odmah zapitati koliko su Partizani Zvezda skuplji od Pariza.
Iako se još ranije u javnost izašlo sa ukupnim budžetima klubova – crno-beli sa 23 miliona evra, a crveno-beli sa 22 – zvanični podaci o platama igrača i trenera ostali su skriveni od očiju javnosti. Međutim, litvanski portal Basketnews.com odlučio je da otkrije te brojke na osnovu sopstvenih izvora.
Prema njihovim saznanjima, Crvena zvezda za plate u sezoni 2024/2025. izdvaja 14,4 miliona evra, dok Partizan troši nešto manje – 13,2 miliona. Te cifre otkrivaju zanimljiv uvid u finansijsku konstrukciju "večitih rivala", ali i postavljaju pitanje efikasnosti ulaganja, posebno u poređenju sa evropskom konkurencijom.
Litvanski portal ukazuje na neverovatnu razliku "večitih" i Pariza. Klub iz francuske prestonice ima višestruko manji budžet za plate – manje od polovine iznosa koji izdvajaju srpski klubovi.
Čeka se "salary cap"
Evroliga će poput NBA lige uvesti novi finansijski pravilnik sa "salary cap" i porezom na luksuz.
Ekipe sa A licencom će morati da potroše minimum 32% novca prosečno zarađenog u poslednje dve godine, plaćaće porez na luksuz ukoliko pređu 40% potrošenog novca u skladu sa zaradama.
Najveći limit biće na 60% uz više naknade, a radi se o istorijskoj promeni za evropsku košarku jer ćemo ovakav sistem videti po prvi put.
Zašto je Evroliga ovo uradila?
"Uskladiti ciljeve zainteresovanih strana upućivanjem na minimalne i maksimalne nivoe plata sa kolektivno ostvarenim prihodima klubova, jačanjem komercijalnog partnerstva između njih. Promovisati održivost i konkurentsku ravnotežu uspostavljanjem raspona troškova igrača koji su jednaki za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnih prihoda klubova. Da spreči neprikladne prakse praćenjem usklađenosti svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima pre registracije igrača svake sezone. Povećati transparentnost među timovima koji učestvuju. Takođe je važno napomenuti da će gornja granica plata koegzistirati sa već aktivnim propisima o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, kao što je sistem zaostalih obaveza ili kontrole ukupne finansijske pozicije klubova", navodi Evroliga prema pisanju Basketnews.
Kada "salary cap" stupa na snagu je ono što sve zanima, a ukratko rečeno, biće to od sezone 2027/28 prema objavi Evrolige.
Tranzicioni period kreće od sezone 2025/26, dakle predstojeće, kada će klubovi morati da se adaptiraju na nove regulacije i meriti progres tokom naredne dve sezone sve dok pravilnik i zvanično ne stupi na snagu.
"Salary cap" odnosno kontrolisani budžet biće računat po tome koliko svaki klub sme da potroši novca godišnje u skladu sa zaradama u poslednje dve sezone, kao što je navedeno na početku teksta.
Gledaće se zarada od marketinga i prodaje, zarade na dan utakmice i treća kategorija je stavljena pod "ostalo" što daje dosta fleksibilnosti.
Postojaće tri nivoa plata: Niski nivo, osnovni i visoki, a sve detalje o tome izneli smo u posebnom tekstu.
Crvena zvezda je "zaboravila" poraz od Lugana u Ligi konferencije i savladala Mladost u Superligi (5:1). Bila je to dobra najava pred novi evropski izazov, Kopenhagen u četvrtak.
Evropska košarka decenijama pamti duele Etorea Mesine i Željka Obradovića, dvojice trenera čije su se karijere često ukrštale na najvećoj sceni. Iako su neretko bili na suprotnim stranama, međusobno uvažavanje nikada nije izostalo, pa tako ni sada.
Bivši sudija i poznati ekspert za suđenje Zdravko Jokić analizirao je sporne situacije sa utakmice između Železničara i Partizana, istakavši da su crno-beli oštećeni u nekoliko ključnih trenutaka.
Nova sezona Evrolige počela je uz odličnu posetu, a najveći broj gledalaca zabeležen je u Atini. Duel Panatinaikosa i Pariza pratilo je čak 17.013 navijača.
Jovanović je potom postavio pitanje odgovornosti domaćih stručnjaka i razloga zbog kojih srpski treneri nisu uspeli da zadrže kontinuitet na klupama Partizana i Crvene zvezde.
Ugledni košarkaški portal BasketNews napravio je prvi presek učinka evroligaških klubova u letnjem prelaznom roku, a među analiziranim ekipama našli su se i Crvena zvezda i Partizan.
Evropska košarka decenijama pamti duele Etorea Mesine i Željka Obradovića, dvojice trenera čije su se karijere često ukrštale na najvećoj sceni. Iako su neretko bili na suprotnim stranama, međusobno uvažavanje nikada nije izostalo, pa tako ni sada.
Partizan je protiv Železničara upisao šesti neuspeh u 11 utakmica, navijači su poručili "šutni bar na gol", a Saša Ilić bi voleo da njegov tim ovako igra svaki put – teško je oteti se utisku da nisu svi gledali isti meč
Crvena zvezda je porazom od Lugana rezultatom 3:2, posle dramatične završnice na „AIL Areni“, otvorila nastup u Ligi konferencije na najgori mogući način.
Nemačka i Francuska zalažu se za ublažavanje pravila EU za automobile od 2035. godine, što bi benzinskim, dizel i hibridnim modelima moglo da omogući nastavak prodaje.
Plug-in hibridi u realnoj vožnji emituju i do šest puta više CO₂ nego što pokazuju zvanični podaci, a veća potrošnja vlasnike može da košta dodatnih 680 evra godišnje, upozorava organizacija T&E.
Tesla je potpuno promenio izgled Roadstera: elegantne linije koncepta iz 2017. zamenjene su oštrim, futurističkim dizajnom. Proizvodnja je trenutno planirana za 2028. godinu.
Meta odlučila je da ukloni spornu odredbu iz svojih uslova korišćenja koja je izazvala zabrinutost u vezi sa preuzimanjem sadržaja za obuku veštačke inteligencije.
Komentari 68
Pogledaj komentare Pošalji komentar