Dendrobatidae – slatke i otrovne žabe

Moram priznati da sam i ja bio potuno prestravljen zbog svega, ali i činjenice da je malo falilo da ostanem bez krova nad glavom.

Osmeh mi se vratio u dva navrata – kada sam čitao prvi tekst svoje devojke u jednim novinama, i drugi, kada sam sedeći na stepeništu video kako je sa ograde mog, u tom trenutku već potpuno poplavljenog dvorišta, u mutnu vodu skočila žaba. Prizor nimalo spektakularan i značajan, ali u tom trenutku znatno drugačiji, plemenitiji.

I Brazil ima svoje žabe, malo drugačije od naših, ali ih ima. I to kakve žabe.

U pitanju je posebna vrsta žaba koja nosi naziv Dendrobatidae, a jedinke su male, šarene i mnogima se dopadaju baš zbog svojih jarkih boja.

Ove, na prvi pogled simpatične i bezazlene životinjice, nisu karakteristične samo za Brazil, već se mogu naći i u Centralnoj i Južnoj Americi. Kada biste nekoga iz tih krajeva pitali da li zna šta su Dendrobatidae, verovatno bi Vam odgovorio da je u pitanju neka bakterija, virus ili nešto slično.

Međutim, one imaju mnogo poznatiji i popularniji naziv po kojem su poznate, a on otkriva istinu o njihovim karakteristikama – žabe otrovnih strelica.

Ovakav “nadimak” dobile su jer su njihov otrov starosedeoci (Amerindi – američki Indijanci) koristili da bi mazali vrhove strelica za lov. Oni su jednostavno samo trljali vrhove strela o kožu žaba, kako bi one bile smrtonosne po plen.

Ipak, od preko 175 vrsta ovih žaba zabeleženo je da starosedeoci koriste samo četiri prilikom lova. I četiri vrste su više od jedne, tako da ukoliko biste jednu od njih držali u rukama, bez iste biste ostali za nešto više od pola sata.

Ako ne prve, onda sigurno druge nedelje petog razreda, na času biologije, naučićete da je u prirodi sve što ima kožu jarkih boja verovatno otrovno. Takva osobina nosi naziv aposematizam, što znači da svojom agresivnom bojom šalju upozorenje predatorima. Na celom telu imaju šare i njihova boja zavisi od količine otrova i nivoa alkaloida.

Upravo zbog toga su bile inspiracija mnogima, pa su tako i neki proivođači sportske opreme među kojima je i "Najki" dizajnirali posebnu liniju čiji je promoter bio niko drugi do Kobi Brajant.

Dendrobatidae su dnevne životinje, a količina otrova može varirati od vrste do vrste, kao i u zavisnosti kojoj populaciji pripadaju. Žabe iz vrste Dendrobates imaju visok nivo alkaloida, dok su one iz vrste Colostethus poznate po tome da su šarenih boja, ali da uopšte nisu otrovne.

Zašto su mnogima simpatične? Jer su male, nekada manje od 1,5 cm, a odrasle jedinke mogu narasti i do šest centimetara. U kombinaciji sa “buljavim” očima i “klovnovskom” kožom, to deluje dosta nesvakidašnje.

Endemske su vrste tropskih i vlažnih područja, ali u isto vreme i ugrožene. Osim u prašumama Brazila mogu se naći i u Boliviji, Kostariki, Kolumbiji, Ekvadoru, Venecueli, Surinamu, Francuskoj Gvajani, Peruu, Panami, Gvajani, Nikaragvi i Havajima.

Idealni uslovi su u onim prašumama u kojima postoji rastinje različite visine, neke vrste mogu živeti na zemlji, dok neke idu i do visine od 10 metara.

Od njihovog pronalaska krajem 18. i početkom 19. veka, predmet su naučnog i medicinskog istraživanja. Mnogi stručnjaci navode da mogu da žive i 25 godina, iako se takve i slične pretpostavke konstantno ispituju. Phyllobates terribilis je najotrovnija vrsta ovih vodozemaca za koju se već dugo vodi rasprava da ne poseduje otrov, već ga sintetiše izolovanjem hemikalija iz hrane koju čine mravi, stonoge i termiti.

Ipak, kada se zna da zlatna otrovna žaba (Phyllobates terribilis) ima dovoljno otrova da ubije 10 do 20 ljudi, takva teorija nije baš legitimna.

Gde je otrov tu je uvek bila i medicina, pa ni ovoga puta nije drugačija situacija. Od hemikalija izvučenih iz kože vrste Epipedobates tricolor dobijen je analgetik epibatidin, koji je čak 200 puta jači od morfijuma, ali je ubrzo povučen zbog posledica na sistem za varenje.

Kada je reč o načinu razmnožavanja i tu postoje mnogi zanimljivi podaci.

Odrasle jedinke jaja ležu na raznim mestima – od listova, unutrašnjosti biljaka, sve do otkrivenog korenja. Ostale vrste jaja polažu u zemlji ispod lišća, a kasnije dolazi do spoljašnjeg oplođavanja.

Žabe otrovnih strelica su posvećeni roditelji, pa ih tako nije teško zamisliti kako se u nekom animiranom filmu za ruke drže sa malim novorođenčetom. Kada se izlegu jaja, mnoge jedinke iz reda Oophaga i Ranitomeya na leđima nose punoglavce prilikom selidbe, pa ih onda ispuste u prirodne bazenčiće nastale u listovima, pukotinama drveća, zemlji i slično. Oni se potom razvijaju i nastaje Dendrobatidae žaba.

Čini se da po nekim osobinama podsećaju na ljude, a na samom kraju za to dobijamo i potvrdu. U brojnim slučajevima može se videti i fizički kontakt dve jedinke, koji liči na razmnožavanje, ali je u stvari neka vrsta rvanja.

Mužjaci će se boriti za najistaknutija skrovišta, a samim tim i slati poziv za parenje, dok će ženke ući u sukob zbog poželjnih gnezda, kao i zbog tendencije da suparnica proždere položena jajašca.

Svaka sličnost sa ljudima je slučajna.

Verujemo da će i vama ove životinjice biti zanimljive, pa smo vam napravili foto galeriju raznih vrsta Dendrobatidae žaba iz svih krajeva Južne Amerike.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.