Italija 1990: Malo golova, loša igra, blistavi Piksi i Nemci

 Ivica Osim i poslednji jugoslovenski tim stigli su do četvrtfinala, a prvi put su na jednom Svetkom prvenstvu divljali huligani.

Najteže je bilo na Siciliji i Sardiniji gde je žreb smestio Engleze, Irce i Holanđane, a vreme naselilo narod krajnje netolerantan na ispade došljaka.

Pamtiće se i put do finala Argentinaca, u 90 minuta ostvarili su dve pobede i postigli pet golova. I plakali kada su izgubili u finalu. 

Kvalifikacije su bile sasvim obične isključujući latinoameričke.

Utakmica Brazil – Čile prekinuta je kada je golman gostiju Rohas navodno pogođen bakljom.

FIFA je pretila jedinim redovnim učesnicima šampionata i tada trostrukim prvacima sveta eliminacijom, ali je na kraju Rohas priznao da je folirao a Brazil stigao u Italiju.

Reprezentacija Jugoslavije je lako došla do finalnog turnira, bila bolja od Škotske i Francuske, a čak ni atmosfera skorog raspada i zvižduci "plavima" na poslednjoj pripremnoj utakmici u Zagrebu (Holandija 0:2) nisu pokvarili ništa.

U završnici je Osimova ekipa stradala u duelu sa kasnijim pobednicima Nemcima, pobeđene su selekcije Kolumbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a prvog rivala u nokaut fazi pobedio je Dragan Stojković – jednom je ponizio Martina Vaskesa, drugi put Zubizaretu, pa se stiglo do četvrtfinala.

Argentinci nisu bili bolji iako su igrali 60 minuta regularnog dela i ceo produžetak sa igračem više (isključen Šabanadžović), a presudili su jedanaesterci.

Promašili su Stojković, Maradona, Troljo, Brnović i Hadžibegić, Argentina je otišla u polufinale.

Domaćin je krenuo ubedljivo, sve do polufinala nije izgubio bod i nije primio gol, a u polufinalu je naišao na Argentince.

Pogodili su Skilaći i Kaniđa, a još jednom je bela tačka donela radost timu koji je vodio Karlos Biljardo.

"Gaučosi" su u grupi izgubili od Kamerunaca, pobedili SSSR, a bod u duelu sa Rumunima odveo ih je u osminu finala.

Pobedili su Brazil u utakmici u kojoj su se sve vreme branili, a na kraju, ni krivi ni dužni, stigli do završne predstave.

U drugom polufinalu igrali su Nemci i Englezi. Nemačka je u grupi bila ubedljiva, posle toga su pobeđeni Holanđani i Čehoslovaci, a u polufinalu su odlučivali jedanaesterci.

S druge strane su bili Englezi, posle dugog i teškog puta do završnice. Predvođeni Linekerom preživeli su ‘ludu grupu’ i stigli u eliminacije.

Gol Plata u 117. minutu duela sa Belgijom doveo ih je do četvrtfinala, jednu od legendarnih utakmica u istoriji SP, sa Kamerunom, dobili su u produžetku iako su do 83. minuta gubili, a posle izvođenja jedanaesteraca u polufinalu morali su u borbu za treće mesto.

Kamerun je dogurao do četvrtfinala, pokazao da afrički fudbal raste i postaje ozbiljan faktor u svetskom fudbalu i pored činjenice da je ključni čovek stručnog štaba Kamerunaca bio prevodilac – selektor Rus Nepomnijašči i igrači nisu se razumeli bez njega.

Utešni meč dobio je domaćin, golom Skilaćija koji je skoro ponovio podvig paola Rosija iz 1982. godine.

Bio je poslednji pozvani igrač u reprezentaciju, završio kao najbolji strelac ekipe. Razlika je samo u konačnom ishodu, Rosi je Italiji doneo titulu, Skilaći ‘samo’ treće mesto.

Finale su odigrali Nemci i Argentinci. Ili samo Nemci, ili ni jedni ni drugi. Argentina je do finala došla sa pola tima.

Zbog kartona u finalu nisu igrali Batista, Olartikoečea, Kaniđa i Đusti, a u finalu su isključeni Monson i Dezoti.

Odlučio je Andreas Breme, iz jedanaesterca u 85. minutu.

U završnoj predstavi Bekenbauer je na teren izveo najjači tim – Ilgner, Augentaler, Bertold (Rojter), Koler, Buhvald, Breme, Hesler, Mateus, Litbarski, Klinsman i Feler.