Glazgov Seltik - detelina i srebro

Ukoliko Gordon Strahan uspe da fudbalere Seltika izvuče iz veoma neprijatne situacije i motiviše ih da nadoknade pet golova minusa iz meča u Bratislavi, fudbaleri Partizana mogli bi drugi put u poslednje dve decenije da stignu na legendarni Parkhed.

Fudbalski klub Seltik nastao je 6. novembra 1887. godine u crkvi Svete Marije, kada je katolički sveštenik poznat kao brat Valfrid hteo da prikupi sredstva za narodnu kuhinju. Za nekoliko meseci zeleno-beli klub stekao je simpatije kompletne irske populacije na zapadu Škotske, pobegle preko mora od gladi u domovini.

Seltik je u istoriju fudbala ušao kao prvi britanski osvajač Kupa evropskih šampiona – Seltik je u legendarnom lisabonskom finalu 1967. godine šokirao tada najjaču defanzivnu ekipu na svetu milanski Inter. Tri godine kasnije „Kelti“ su propustili priliku da osvoje i drugi kontinentalni naslov, pošto su u finalu poraženi od Fejenorda.

Ti uspesi ostvareni su u doba Džoka Stina, najboljeg menadžera u istoriji kluba i jednog od najboljih u istoriji Škotske (ne treba zaboraviti da su Škoti i Mat Bazbi, Bil Šenkli, Bob Pejzli i Aleks Ferguson, koji su najveće uspehe ostvarili južno od Hadrijanovog zida). Seltik je tada vezao devet škotskih šampionata (1966-74) i uspeo da nadokanadi minus u odnosu na večitog rivala Rendžersa. U tom periodu Seltik je dva puta stigao do polufinala i dva puta do četvrtfinala Kupa šampiona.

A upravo je odnos sa večitim rivalom drugi osnovni podatak koji Seltik drži na svakoj mapi svetskog fudbala. Rivalitet u Glazgovu smatra se jednim od dva najveća na svetu, uz onaj između argentinskih klubova Boka Juniors i River Plejt.

Eksplozija interesovanja za irsku kulturu, oličena u hiljadama irskih pabova širom sveta i neverovatnoj popularnosti irskog tradicionalnog plesa, znatno je proširila navijačku bazu Seltika – pored Iraca u Britaniji, Irskoj, SAD i širom Komonvelta, za zeleno-bele sada navija veliki broj ljudi u kontinentalnoj Evropi, uključujući i našu zemlju. Dva razloga ključno su uticali na takvu popularnost glazgovskog kluba – jasni vizuelni identitet (zeleno-bela kombinacija, detelina i irske zastave) i fenomenalna atmosfera na Seltik Parku (setite se prenosa meča Seltik – Barselona na TV B92, kada je meč kasnio pola sata, a nas zabavljala publika).

Seltikovi navijači ponosno nose naziv „Tims“, po nizu katoličkih bandi, koje su na početku veka delovale u glazgovskom kvartu Kalton, i koje su nosile zajednički naziv „Tim Malloys“.

Seltik je za 118 godina postojanja osvojio 39 titula šampiona Škotske (poslednja 2004. godine), 33 škotska FA kupa (uključujući i ovu sezonu) i 12 Liga kupova Škotske (poslednji 2001. godine). Poslednji evropski uspeh zabeležen je 2003. godine, kada se klub plasirao u finale Kupa UEFA, a zatim u Sevilji poražen od Porta 3:2, posle produžetka.

Prošla sezona bila je krajnje traumatična za navijače popularnog kluba. Menadžer Martin O’Nil propustio je pripreme zbog suprugine bolesti, usledila je naporna sezona, koja je trebalo da se završi titulom. Seltik je u poslednje kolo ušao sa prednošću u odnosu na Rendžers i stekao vođstvo protiv Madervela na Fir Parku. Međutim, dva primljena gola u poslednja tri minuta odnela su titulu na zapad grada, najomraženijem rivalu.

O’Nil je odmah zatim napustio klub, kojem je za kraj podario FA kup, a zamenio ga je Gordon Strahan. Nekadašnji fudbaler Aberdina, Mančester Junajteda i Lidsa počeo je karijeru stravičnim porazom u Bratislavi.

Seltik Park, poznat takođe kao Parkhed ili „Raj“ (Paradise), prima 60.832 gledaoca.

Gol Seltika danas brane Poljak Artur Boruc, doveden ovog meseca, i mladi Dejvid Maršal. Odbrana se bazira na Bobu Baldeu i Slovaku Stanislavu Vargi, a predstavlja najslabiji deo tima. Na sredini terena su veterani Nil Lenon i Alan Tompson, sjajni Bugarin Stilijan Petrov, Didije Agate i Poljak Maciej Zuravski. U napadu igraju Kris Saton i Džon Hartson, zastrašujući tandem za kraj 1990-ih. Poslednje pojačanje kluba je Šunsuke Nakamura (slika 2), Japanac od kojeg se očekuje da organizuje igru tima i popuni problematičnu poziciju, na kojoj već godinama nema prave zamene za Slovaka Lubomira Moravčika.

U jesen 1989. godine Partizan se sastao sa Seltikom u prvom kolu Kupa pobednika kupova. Zbog suspenzije stadiona JNA Škoti su gostovali u Mostaru, gde je Partizan slavio rezultatom 2:1. Revanš u Glazgovu pretvorio se u jednu od najslavnijih epizoda Partizanove istorije (slika broj 3 - program sa tog meča, preuzet sa sajta "Južnog fronta") – iako je poražen, beogradski klub se plasirao u drugi krug, jer je rezultat bio neverovatnih 5:4, a blistao je Milko Đurovski.