Bravo Srbi, bravo i Albanci – pardon, Švajcarci

Noć na "Lecigrund" stadionu ostaće upamćena kao prelepo fudbalsko veče, posebno iz ugla srpskih navijača, jer su pevajući napustili ovo zdanje.

"Čestitate? Remi da slavimo? Auh...", otelo se Draganu Stojkoviću prilikom čestitki na igri jednog od srpskih kolega na konferenciji.

Ipak, i to je deo njegovog scenskog nastupa, naravno da ima razloga za slavlje i zadovoljstvo.

Srbija, ne samo da je izbegla poraz na nogama svog velikog rivala, već je lako mogla i da ga nokautira usred Ciriha.

Pisali smo već da Srbija ume, ali joj tako malo fali da postane još veća i da ovakve mečeve koji se "klackaju" rešava u svoju korist.

Imao je Vlahović nekoliko šansi, a Mitrović penal. Da ga je kapiten rešio u tom 55. minutu, Švajcarci bi se "ugasili" mnogo pre kraja jer bi im onda bila potrebna čak tri gola.

Ovako je Aleksa Terzić morao da "vadi kestenje iz vatre" u 89. i hvala mu na tome, iako ni sam nije odigrao Bog zna kakvu utakmicu pre toga.

EPA-EFE/TIL BUERGY

Mora se istaći da je Srbija u svakoj utakmici Lige nacija imala velikih kadrovskih problema i ni u jednoj Stojković nije imao najjači tim na raspolaganju.

Imao ga je na EURO, ali vreme je da zaboravimo Nemačku. Ovo je nova generacija, sa dosta novih aduta i oni pokazuju da Srbija raste.

Uvek će biti kritika, ali nije mala stvar izbaciti Švajcarsku u njenoj kući, posebno nakon što nam je toliko bola nanela na prethodna dva Mundijala.

Naredni bi mogao biti naš, ako se ovaj uspon nastavi, pre svega u smislu taktičke postavke, discipline i energije koju (n)ova Srbija pokazuje.

Do tada, trebalo bi ovaj dobar momentum naplatiti pobedom nad Danskom i plasmanom u četvrtfinale, a samim tim i obezbeđivanjem statusa nosioca u kvalifikacijama za Mundijal 2026.

Bitno je da napomenemo – Srbija još uvek nije osigurala opstanak u A diviziji, jer će u slučaju remija ili poraza od Danske morati da igra baraž za opstanak protiv jedne od reprezentacija iz B divizije.

Kada je reč o glavnom utisku sa lica mesta, osim "Orlova" koji rastu kao tim, jeste i činjenica da su i srpski navijači evoluirali. Makar oni iz dijaspore, koji su došli u Cirih iz cele Švajcarske i njene okoline.

"Ovo nismo smeli da propustimo!", uglavnom su bili komentari navijača sa srpskim obeležjima, sa manje ili više germanskog akcenta.

Verovatno zbog nostalgije za domovinom, usled različitih životnih puteva, svi su se sa puno emocija skupili na "Lecigrundu" kako bi zdušno pevali rodoljubne pesme.

Otelo im se neretko i "Kosovo je srce Srbije", kao i "Ko ne skače, taj je..." zbog čega je postojala ozbiljna bojazan da će u nekom trenutku eskalirati incident.

Na licu mesta saznali smo da su ne toliko zainteresovani Švajcarci prodavali svoje karte za meč Albancima, koji nisu žalili franke kako bi došli do mogućnosti da uđu na stadion.

Čak su nam švajcarske kolege najavljivale da će na stadionu biti oko 15.000 "švajcarskih Albanaca", a Srba skoro 10.000.

Iskreno, to nas je malo i zaplašilo, znajući koliko ih ima u Cirihu i okolini, pa čak i celoj Švajcarskoj.

"Ima ih 200.000 u Švajcarskoj... Ma, ima i pola miliona, ali se skrivaju svuda", rekao nam je jedan srpski navijač pre početka utakmice.

Drugi Srbin iz Prokuplja je bio nešto direktniji.

"Kažu da ih ima puno, ali videćete da nas Srba ima mnogo više nego što oni misle. Miševi moji mali..."

Znajući istoriju njihovih susreta, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da se desio bilo kakav problem i svi kao da su samo to i očekivali.

Međutim, uzalud su čekali.

"Patrolirajući" oko stadiona videli smo samo jednu albansku zastavu i to ju je nosilo dete staro ne više od 10 godina, koje je na utakmicu išlo sa majkom. I to je bilo sve.

Obe strane pokazale su, pa nazovimo to, iskorakom u civilizovanom ponašanju, svojim odnosima i fudbalskom navijanju. I to vredi istaći.

Ispunjena je i želja Murata Jakina, te Srbi nisu zviždali humni Švajcarske, što takođe valja pozdraviti.

Fudbalski savez Srbije će morati da plati novu kaznu zbog nekoliko baklji i topovskih udara, ali će verovatno i oni biti zadovoljni da je sve prošlo bez većih problema.

Čak je i predsednik FIFA Đani Infantino, koji je prisustvovao utakmici rame uz rame sa čelnicima FS Švajcarske i Srbije, priznao da je oduševljen fudbalskom predstavom u kojoj je uživao.

Iako je njegova Švajcarska ispala iz elitne divizije, nije žalio, naprotiv, a isto tako su reagovali i domaći navijači, novinari, stručno osoblje.

Svi su nas ispratili sa širokim osmehom, srdačno i sa sportski pruženom rukom na rastanku.

Tako smo im i odgovorili i to je, ipak, najveći utisak koji smo poneli sa stadiona "Lecigrund" u Cirihu.

• Piksi: "Treba verovati – zašto da ne?"
• Piksi: "Neću da pretim, niti dajem hajdučke izjave"
• Petrović o "onoj" odbrani: "Bog me nagradio"
• Mitrović: "Daleko mi je lakše sada"
• Ko hoće veće, izgubi iz vreće