Rodić za B92.sport o transformaciji Grimalda, Zvezdi i rezultatima Jojića za Lige petice

U Partizanu je Žoao Grimaldo okarakterisan kao promašaj za jednu polusezonu i ni na jedan način nije uspeo da opravda 1.400.000 evra uloženih u njega prošlog leta.

Tokom zime je odlučeno da bude prosleđen na pozajmicu, koja se, za sada, ispostavila kao pun pogodak. Omaleni ofanzivac blista u Rigi i nosi velike zasluge što je njegov tim lider na tabeli.

Na poslednjih 11 utakmica je upisao sedam asistencija i tri pogotka, a poslednja je bila vredna pobede protiv Dile Gori u kvalifikacijama za Ligu konferencija.

Tragom dobrih partija 22-godišnjeg Grimalda, našli smo da se u stručnom štabu Rige nalazi 40-godišnji Nikola Rodić, Srbin koji je rođen i odrastao u Makedoniji.

Tim povodom, kontaktirali smo kondicionog trenera letonskog kluba kako bi nam dočarao iz prve ruke transformaciju Južnoamerikanca u novoj sredini.

"Grimaldo igra sve bolje i bolje u poslednje vreme, a to mu donosi sve veće samopouzdanje koje uspešno prenosi na teren. Osim golova i asistencija, njegov doprinos u kreaciji igre je izuzetno značajan. U poslednjoj utakmici protiv Liepaje, što je bilo veoma teško gostovanje, po mom skromnom mišljenju, bio je najbolji pojedinac na terenu. Osim što je postigao drugi gol nakon izvanrednog solo prodora i učestvovao u akciji kod prvog gola, tokom celog meča je pravio velike probleme protivničkoj odbrani. Imao je nekoliko odličnih solo akcija i prodora po levoj strani", počeo je Rodić za B92.sport.

Menjao mu je trener Adrian Gula pozicije u ofanzivnom manevru sve dok nije u potpunosti kliknuo i počeo da ispoljava potencijal koji poseduje.

"Očigledno je da mu je bio potreban određeni period adaptacije, s obzirom na to da se u početku nije baš najbolje snašao. Trener mu je tada dao šansu na njegovoj prirodnoj poziciji - levo krilo, jer je iz Partizana stigao kao igrač po vokaciji upravo za tu ulogu. Međutim, nije uspeo da se izbori za standardno mesto u startnih 11. Nakon izvesnog vremena, trener ga je prebacio na poziciju ofanzivnog veznog, takozvanu „desetku“, gde je njegova kreativnost došla do izražaja. Od tada je počeo postepeno da podiže formu i pruža sve bolje partije. Ipak, u poslednjoj utakmici protiv Liepaje ponovo je igrao kao levo krilo - i po mom mišljenju, to je bila njegova najbolja utakmica u dresu Rige do sada."

Ovakva forma Peruanca sigurno da raduje sve u klubu i da će u njemu imati jednog od glavnih aduta u borbi za titulu, koja se čeka od 2020. godine.

"Riga ima veoma kompetitivan tim, imamo po dve kvalitetne opcije na svakoj poziciji. Raspored u letonskom prvenstvu je izuzetno gust, s obzirom na to da se igraju četiri kruga. Sezona počinje početkom marta i traje sve do sredine novembra, bez ikakve pauze, a utakmice se igraju na svaka četiri dana. Pored domaćeg prvenstva, tu je i Kup Letonije, a počeli smo i kvalifikacije za Ligu konferencije. Riga je klub koji ide na pobedu u svakoj utakmici i sve osim pobede smatra se neuspehom.Zbog toga, da bismo održali visok nivo performansi u tako zgusnutom rasporedu, neophodna nam je kvalitetna rotacija i doprinos svih igrača. Naravno, ukoliko Grimaldo nastavi da igra ovako, biće izuzetno važan faktor i jedno od naših najjačih oružja u borbi za titulu!"

FC Riga

Trebalo je Grimaldu vremena da uhvati pravi ritam, posle loše epizode u Partizanu, gde se na nekim utakmicama videlo koliko mu je samopouzdanje na niskom nivou.

"Pa da, kao što sam već pomenuo, nije mu bilo lako da se prilagodi u početku. Možda je dodatni izazov predstavljala i činjenica da se prvi krug letonskog prvenstva igra na veštačkoj travi zbog vremenskih uslova, što je verovatno dodatno otežalo i usporilo njegov proces adaptacije. Međutim, preokret u njegovoj igri desio se nakon utakmice protiv Tukumsa krajem maja, kada je u ranoj fazi meča postigao prelep gol iz daljine i celu utakmicu odigrao maestralno. To je ujedno bio i njegov prvenac u dresu Rige. Taj gol kao da mu je bio injekcija samopouzdanja – od tog trenutka Riga je dobila pravog Grimalda."

Teško je reći šta se tačno nije poklopilo da Partizan ima najbolju verziju Grimalda, čime bi opravdao novac uložen u njega.

"Zapravo, to je bilo prvo što sam hteo da ga pitam kada smo se upoznali. Ali, pošto ne govori engleski, nismo uspeli da vodimo ozbiljniji razgovor na tu temu. Imamo čak i internu šalu u klubu da ću ja pre naučiti španski nego što će on engleski, pa možda jednog dana i dobijem odgovor koji me zaista zanima – ali naravno, to ostaje između nas."

U Rigi je imao više igrača koji govore istim jezikom kao i on, pa mu je verovatno i to pomoglo u lakšoj adaptaciji na novu sredinu. Prema dostupnim snimcima, možemo da vidimo mnogo opuštenijeg krilnog fudbalera, što govore određeni potezi na terenu koji dižu publiku na noge.

"Pa da, sigurno mu je bilo lakše. Pored njega, trenutno u klubu imamo nekoliko igrača sa španskog govornog područja - dvojicu iz Kostarike, dvojicu Brazilaca, jednog Španca, a čak i jedan od letonskih golmana govori španski, kao i jedan od pomoćnih trenera koji često pomaže u komunikaciji između njega i glavnog trenera. Međutim, ono što moram posebno da istaknem jeste da je Grimaldo jedan od omiljenijih likova u svlačionici. I pored jezičke barijere, uspeva da uspostavi – pre svega humorističnu – komunikaciju sa svim saigračima. Svlačionicom stalno odjekuje smeh i uzvici njegovog nadimka – „Grima!“. I sam Grimaldo mi je rekao da se u Rigi oseća sjajno, a na moje pitanje da li je srećan i zadovoljan ovde, odgovorio mi je uz osmeh: „I soy contentísimo!“ Iliti na našem - veoma sam srećan!"

Nije poznato kakav je stav rukovodstva crno-belih po pitanju njegove budućnosti. Ima i do toga da se nadaju da će povratiti uložen novac u njega, ali ljubitelji Partizana se dobro sećaju kako je izgledao Sejduba Suma na početku mandata, a kakav posle pozajmice.

"Svi znamo da je Partizan veliki klub sa velikim očekivanjima, i nije uvek lako odmah ostaviti trag, pogotovo kada se od igrača traži rezultat „preko noći“. Ponekad je jednostavno potrebno više vremena, drugačiji ambijent ili podrška da bi igrač pokazao svoj puni potencijal. Ono što sada mogu da kažem jeste da je on u Rigi pronašao sredinu u kojoj se dobro oseća i gde može da se izrazi na pravi način. Ako nastavi ovim tempom, siguran sam da će postajati sve ozbiljniji igrač, a ko zna, možda će u budućnosti imati priliku da se još jednom dokaže i u Partizanu, u potpuno drugačijim okolnostima."

Treba naglasiti da je dres Rige pre Grimalda nosio još jedan nekadašnji igrač Partizana. Miloš Jojić se obreo u Letoniji pre odlaska u Španiju, a Nikola Rodić ističe o kakvom profesionalcu se radi.

"Naravno, ne može se porediti pritisak koji postoji u "večitima" u Srbiji i ovde u Letoniji. Pritisak postoji i u Rigi, ali on dolazi pre svega od kluba, koji zahteva pobede u svakoj utakmici. Međutim, pritisak od strane navijača praktično ne postoji. Nažalost, fudbal ovde nije među najpopularnijim sportovima.U Letoniji su hokej i košarka daleko ispred. Zbog toga nema takve fudbalske atmosfere na stadionima kao što je slučaj u Srbiji, a pogotovo ne kao na večitom derbiju. Sa Milošem Jojićem sam često razgovarao o toj temi, ali ta komunikacija je uglavnom bila u šaljivom tonu i "prozivkama", s obzirom na to da sam ja Zvezdaš. Što se tiče naše profesionalne saradnje, meni je zaista bila čast i zadovoljstvo raditi sa takvim profesionalcem. Mogu slobodno da kažem da je Miloš igrač sa najvećim fudbalskim pedigreom koji je ikada nastupao u letonskom fudbalu. Kao kondicioni trener, bio sam iskreno impresioniran njegovim fizičkim kapacitetima i spremnošću. Iako je bio najstariji igrač u timu, po GPS parametrima je uvek bio u samom vrhu - najviše pretrčanih kilometara, ukupna distanca, intenzitet trčanja, visoko intenzivne zone, sprint distanca i broj sprinteva po utakmici. To su brojke koje su respektabilne čak i za standarde top 5 evropskih liga. Ali to i ne čudi, s obzirom na to koliko posvećeno brine o svom telu i na sve sitne detalje na koje konstantno obraća pažnju."

Pogled na dostupnu biografiju kondicionog trenera Rige govori da je počeo u Rabotničkom, koji važi za fenomenalnu školu u Makedoniji. Najpoznatiji izdanak je Eljif Elmas, a srpskoj javnosti je poznata po Luki Stankovskom, vezisti kragujevačkog Radničkog, koji je za kratko vreme ostavio izuzetan utisak.

"Moj trenerski put započeo je u mom rodnom gradu, u Skoplju, u Akademiji Rabotničkog, gde sam napravio prve ozbiljne korake kao kondicioni trener. To je bila izuzetno važna faza za mene, jer sam imao priliku da radim u sredini poznatoj po razvoju mladih igrača i kvalitetnom radu sa talentima. U tom periodu kroz klub je prošlo mnogo talentovanih momaka, a sa mnogima od njih sam i danas u kontaktu. Bilo bi nezahvalno da izdvajam bilo koga pojedinačno, ne samo zato što je Eljif Elmas svojim putem napravio razliku u odnosu na ostale, već i zato što su mnogi igrači iz te generacije ostavili snažan utisak na mene, svaki na svoj način. Nakon dve i po godine u Rabotničkom, prešao sam u jednu od najboljih akademija u Makedoniji - FC COOL iz Skoplja. Ipak, već posle osam meseci dobio sam ponudu od Rigine akademije. Tadašnji kondicioni trener prvog tima Rige bio je moj sunarodnik Saško Popovski, a uz preporuku tadašnjeg kondicionog trenera A reprezentacije Makedonije, Ivana Jovanovskog - Karasa, stigla mi je prilika da se pridružim Akademiji Rige. Moj put u Rigi počinje početkom aprila 2021. godine. Prve godine radio sam sa dve najstarije generacije – U18 i U16. Tokom 2022. godine promovisan sam u glavnog čoveka za fitnes službu za celu akademiju, i počeo sam da radim sa U21 ekipom, odnosno drugim timom prvog tima. Krajem decembra 2023. godine prebačen sam u prvi tim Rige, gde radim i danas."

Pomenuo je Rodić u jednom trenutku koji klub mu je najbliži srcu, pa nije bilo teško pogoditi gde bi sebe voleo da vidi jednog dana.

"Ovo mi je već peta godina kako živim i radim u Rigi. Riga je prelep grad za život, a Riga je sjajan klub sa svetskim uslovima za rad pa do celokupne organizacije kluba. Riga je mlad klub koji iz godine u godinu raste i razvija se, a ja kao trener imam priliku da rastem zajedno sa njim. Kada je reč o ambicijama u bliskoj budućnosti, moj cilj je da ove sezone osvojimo duplu krunu i da u naredne dve godine izborimo plasman u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. A kada govorimo o dugoročnim ambicijama, moj životni san je da jednog dana radim u Crvenoj zvezdi. To bi za mene bio poseban emotivni trenutak i ostvarenje jednog dečačkog sna", zaključio je Rodić u razgovoru za naš portal.