Iako se nije činilo tako nako žreba, ispostaviće se da će ekipa Malmea biti najlakši Zvezdin rival u ovosezonskom izdanju Lige Evrope. Barem u zagrevanju pred taj meč.
Trebalo je to da bude austrijski Šturm, ali je ekipa iz Graca remijem sa Notingemom i pobedom nad Rendžersom najavila da bi mogla da pomrsi konce srpskom šampionu, ali na kraju nije.
Malme nije pokazao ni toliko, sa svega jednim osvojenim bodom u šest utakmica, drugim najgorim napadom i četvrtom najslabijom odbranom u dosadašnjem delu UEFA takmičenja.
Neće ni motiva biti, kako Malme ima tek tanku matematičku šansu da prođe dalje. To nije i razlog da se predstojeći rival u crveno-belom taboru shvati olako.
Naprotiv, uprkos nedaćama ove sezone reč je o respektabilnom protivniku ukoliko konačno "kliknu".
Nema sumnje da Malmeu pripada epitet najvećeg švedskog kluba. Sa 24 titule šampiona još 16 trofeja u kupu drže rekorde u oba takmičenja, a da pre 50 i nešto godina nisu bili ni profesionalan klub.
Prvi veliki uspeh beleže tokom ratnih godina, kada je na čelo kluba stao Erik Person. Možda i najbitnija osoba u istoriji Malmea je kao sekretar svedočio izbacivanju kluba u drugi rang takmičenja, nakon što ih je rivalski IFK Malme prijavio da plaća svoje igrače, još u vreme dok je klub imao amaterski status. Nije bila tajna da to svi rade, samo je Malme imao to napismeno.
Person će u klubu ostati do 70-ih, verovatno i najboljegperioda u istoriji kluba, kada su stekli i profesionalni status. Na kraju te dekade, 1979. godine, igraće u finalu Kupa evropskih šampiona, te do danas ostaju jedini skandinavski tim koji je u tome uspeo.
Bolji od njih je bio Notingem Forest golom Trevora Fransisa, fudbalera koji je prvi probio milionsko obeštećenje. Uprkos porazu, Malmeov plasman u finale je zvanično proglašen za sportski momenat godine u Švedskoj, te do danas ostaje najveći uspeh tamošnjeg klupskog fudbala.
Nakon 80-ih koje je trofejima na domaćoj sceni obeležio Roj Hodžson, te izazovnim 90-im čiji je kraj doneo nadu u liku Zlatana Ibrahimovića, Malme je u 21. veku uspeo i zvanično statistički da preuzme titulu najboljeg u Švedskoj nakon što su 2016. prestigli ljutog rivala Geteborg po broju titula.
Najzvučnije ime na spisku igrača Malmea je Erik Bothajm. Ukoliko vam zvuči poznato, samo se vratite par godina unazad u premijerno izdanje Lige konferencije i ekipu Bodea.
Novreški napadač je tada predvodio tim iz svoje domovine do senzacionalne pobede nad Romom (6:1) sa dva gola i tri asistencije! Nastupi u Bodeu su mu doneli transfer u Seriju A i ekpu Salernitane, a odatle u Malme.
Propustio je gotovo čitavu prvu fazu Lige Evrope zbog preloma noge, vrativši se tek na vreme za utakmicu protiv Porta gde je uprkos porazu odmah zabeležio asistenciju.
Bothajm nije i najvredniji, kako je to laskavo priznanje pripalo švedskom reprezentativcu Hugu Bolinu, čija je vrednost procenjena na šest miliona evra. Poređenja radi, isti izvor (Transfermarkt) Vasilija Kostova, kao najskupljeg iz redova gostiju, vrednuje na 10 miliona.
Krajem godine se "šuškalo" o prelasku Sameda Baždara u redove Malmea, ali je nekadašnji fudbaler Partizana ostao u Saragosi.
Možda su nešto poznatija lica ona nekadašnja premijerligaška. Pontus Janson, nekadašnji štoper Lidsa i Brentforda, čuva prostor ispred gola Robina Olsena koji je letos stigao iz Aston Vile.
Osovinu tima čine i vezni fudbaler Lase Berg Johansen, još jedan norveški reprezentativac, te Busanelo, levi bek koji je dolaskom iz Šapekonensea uspeo da stekne značajnu reputaciju u Skandinaviji.
Ne manja ni nama domaćih imena iz regiona. Nekadašnji đak Vest Hemove škole Sead Hakšabanović će praviti probleme po levom krilu, a tu su i dvojica Srba – Andrej Đurić i Jovan Milosavljević, jedino zimsko pojačanje kluba.
Boje Malmea brani i Danijel Gudjonsen, sin daleko poznatijeg Eidura, nekadašnjeg fudbalera Barselone i Čelsija između ostalih.
Sa klupe ih predvodi Migel Anhel Ramires, a kako to radi videćemo protiv Zvezde u meču koji će za njega biti zvaničan debi.
Sezona za zaborav
Andrew Yates / imago sportfotodienst / Profimedia
Ne bi bilo preterivanje kada bismo 2025. okarakterisali kao katastrofalnu za najtrofejniji švedski tim.
Godinu su otvorili ispadanjem iz Lige Evrope (četiri boda i dve utakmice više nego ove), na šta se nadovezao slab start u šampionatu i poraz od Hakena u finalu kupa.
Neuspesima nije bilo kraja. Paralelno dok su se mučili u nacionalnim prvenstvu su ispali iz kvalifikacija za Ligu šampiona. Ceh je platio Henrik Rindstrem, kog nisu spasle ni dve titule, te dupla kruna.
Tim je preuzeo Anes Mravac, ali su loši rezultati nastavili da se nižu. Malme je sezonu završio na katastrofalnom šestom mestu, te posledično tome i neuspehu u kupi i bez izlaska na evropsku scenu naredne sezone.
U Ligi Evrope takođe "potop" uz tek jedan neočekivani remi i bod protiv favorizovanog Dinama iz Zagreba. Jasno je bilo da Mravac nije kadar da preokrene sreću ovog tima, te je doveden neko sturčniji.
Migel Anhel Ramires je stigao pre meča protiv Porta i sigurno je imao udela u spremanju taktike za taj susret, ali nije sedeo kraj klupe i debi će imati protiv Zvezde.
Reč je o stručnjaku iz Las Palmasa koji je radio širom sveta, a najveći uspeh mu je osvajanje Kopa Sudamerikane 2019. godine sa ekvadorskim Independijenteom del Valjeom.
Na njemu je da ponovo donese radost u Malme, a teško da može gore od ovoga – šestog mesta u ligi nakon dve titule, poraza u finalu kupa, neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona, epiteta jednog od najlošijih timova u Ligi Evrope, te ostanka bez mesta u međunarodnim takmičenjima.
U Malmeu veruju u Srbe
Joe Miller / Gonzales Photo / Profimedia
Od osnivanja Malmea 1910. godine do danas je kroz taj klub prošlo sedmorica srpskih fudbalera, počevši od 1971. godine.
To je četvrti najveći broj stranaca iz jedne zemlje u istoriji tog kluba, a drugi ako ne bismo računali okolne zemlje – Dansku, Norvešku i Švedsku. U tom slučaju bi više svojih predstavnika imao samo Brazil (10).
Naš pionir u Malmeu je bio nedavno preminuli Milorad Kosanović, kojem će to tehnički biti jedini insotrani angažman u igračkoj karijeri, kako se ona odvijala u vreme Jugoslavije.
Klub je napustio posle tri sezone 1974. od kada će proći 18 godina pre nego što će golman Milan Simeunović zadužiti opremu tog kluba.
U skorije vreme, u vezu sa prelaskom u Malme su se dovodili Stefan Mitrović i Mihajlo Cvetković, tada fudbaleri niškog Radničkog i Čukaričkog.
Sve do aktuelne sezone, kada imamo Andreja Đurića i Jovana Milosavljevića, mandati Srba u švedskom gradu se nisu preklapali te je Miljan Mutavdžić igrao od od 2009. do 2012. godine, dok je naš nekadašnji reprezentativac Nikola Đurđić iste godine stigao i napustio klub (2015) sa šest golova.
Bila je to uvertira za dolazak igrača koji je ostavio najdublji trag. Veljko Birmančević se kratko zadržao (od marta 2021. do septembra 2022. godine), ali je u tom periodu skupio 73 utakmice, postigao 29 golova i imao 13 asistencija. Sa Malmeom je osvojio po titulu i nacionalni kup čiji je najbolji strelac bio.
Zbir bi mogao da naraste i do osmorice srpskih igrača kada bismo računali Vladimira Rodića, fudbalera rođenog u Beogradu, ali koji je na kraju branio boje Crne Gore. Sudbina koju bi mogao i Đurić da doživi.
Osim među igračima, Srbija je imala svog predstavnika i u stručnom štabu Malmea. Nakon što je otišao iz Zvezde Miloš Milojević je kratko boravio na klupi švedskog šampiona.
Liga Evrope, 7. kolo
Četvrtak
18.45 Bolonja – Seltik
18.45 Bran – Mitjiland
18.45 Fenerbahče – Aston Vila
18.45 Fejenord – Šturm Grac
18.45 Frajburg – Makabi
18.45 Malme – Crvena zvezda
18.45 PAOK – Betis
18.45 Plzenj – Porto
18.45 Jang Bojs – Lion
21.00 Roma – Štutgart
21.00 Braga – Notingem
21.00 Selta – Lil
21.00 Dinamo Zagreb – FCSB
21.00 Ferencvaroš – Panatinaikos
21.00 Nica – Go Ahed Igls
21.00 Rendžers – Ludogorec
21.00 Salcburg – Bazel
21.00 Utreht – Genk
Derbi druge faze Evropskog prvenstva u Beogradu između Srbije i Mađarske (15:14) bio je sve ono što vaterpolo u svom najboljem izdanju jeste – fizički zahtevan, taktički bogat, neizvestan do poslednjeg napada.
U utakmici punoj oscilacija, propuštenih prilika i teških odluka, daleko od savršenstva, tim Saše Obradovića je u ključnim momentima pokazao mentalnu čvrstinu i velikom borbom došao do pobede.
Vlasti italijanskog grada Bolonje bore se da zadrže ograničenje brzine od 30 kilometara na sat u centru grada, uprkos tome što je protiv toga doneta sudska presuda, a čemu se protivi i vlada premijerke Đorđe Meloni.
Nemac Peter Kirhof dospeo je na naslovne strane još 2013. godine, kada je prešao milion kilometara u Škodi Fabiji 1.9 TDI. Deset godina kasnije, ponoviće to za volanom dizelskog Mini Coopera D.
Windows 11 se i dalje suočava sa nizom neobičnih grešaka, a poslednja u nizu pogađa korisnike Outlooka. Nakon što je Microsoft nedavno morao hitno da objavi vanredno ažuriranje zbog problema sa gašenjem sistema, ispostavilo se da to nije bio jedini kvar.
Dok neki ljudi jedva čekaju da otrče u prodavnicu čim se pojavi novi model omiljenog brenda pametnih telefona, drugi pokušavaju da svoje uređaje koriste što je duže moguće. Ko je u pravu?
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar