Svašta se "kuva" u LŠ – pad kralja, hladna osveta i "nož u leđa"

Neće se nikada svi složiti da su najbolji timovi došli do četvrtfinala, mada je ovog puta, izvesno zaista tako.

Jedinu je dilemu ostavio dramatičan rasplet u "Madrilenju", odnosno, penali između Atletika i Reala koji su rešeni (ne)pravilnim udarcem Hulijana Alvaresa.

Ali, dok će navijači "jorgandžija" još dugo žaliti i diskutovati o tome da li je Argentinac imao dupli dodir sa loptom pre nego što je postigao gol (koji je Simon Marčinjak poništio posle VAR asistencije) njihov najveći rival sprema se za dvomeč protiv Arsenala.

Iste večeri, takođe od 21.00, baš na mestu gde će se igrati finale, sastaće se povredama desetkovani Bajern i krajnje neugodni Inter.

Dan kasnije, u sredu od 21.00, slavljeničkom Pari Sen Žermenu će gostovati potencijalna "mina" Aston Vila, dok će uzdrmana Barselona dočekati prošlogodišnjeg finalistu, Borusiju Dortmund.

Hoće li neko stati na put Realu?

Ima Arsenal veliku bazu navijača u Evropi, ali je za očekivati da ovog utorka ona bude još brojnija, zato što će mu rival biti 15-ostruki šampion Evrope.

Uvek tako biva u sportu, kada neko predugo dominira jedva čekate da ga vidite kako pada sa trona. Ali, ovom "kralju", vala, nikako kruna da sklizne sa glave.

Real Madrid je i ove sezone (preokret na "Etihadu" i penali protiv Atletika), ali i u mnogim prethodnim, pokazao da ima bezbroj života i da ga je nemoguće nokautirati čak i kada mislite da je na kolenima.

Reći će mnogi da Madriđani imaju sreće više nego pameti, ali ima "nešto" i do neverovatnog talenta, karaktera i kvaliteta u timu Karla Ančelotija.

Pa i do njega samog.

Ma koliko ga mnogi otpisivali u nedelju nakon poraza od Valensije, već par sati kasnije Barsa je takođe kiksnula i Real je, gle čuda, i dalje u životu za titulu u Španiji.

Arsenal u Engleskoj, realno, više nije. Jurio je za Liverpulom, ali sa tolikim brojem kikseva nije bilo moguće nadati se ičemu sem utešnog drugog mesta.

Neće to zadovoljiti navijače sa "Emirata", kojima sada preostaje još samo borba za trofej u Ligi šampiona. Koji, uzgred rečeno, nikada nisu imali u svojim vitrinama.

Nadu timu Mikela Artete budi dominantan dvomeč protiv PSV-a (7:1, 2:2), te povratak u stroj Bukaja Sake. Još uvek nije poznato koliko će moći da igra protiv Reala, ali će u jednom delu susreta sasvim sigurno biti na terenu.

"Podigao je stadion i energiju – sjajno je što se vratio", rekao je Arteta o Saki nakon meča protiv Fulama prvog dana aprila.

Arsenal i Real do sada su samo jednom igrali dvomeč Lige šampiona, i to u sezoni 2005/2006.

Tada su "tobdžije" eliminisale "kraljeve" iz osmine finala, tako što je Tijeri Anri dao jedini gol u Madridu, a u Londonu su mreže mirovale.

Bajern favorit protiv Intera, ali...

Ako izuzmemo proteklu sezonu u Bundesligi, u kojoj se desio "incident" sa Bajer Leverkuzenom i neverovatnom sezonom koju je imao, Bajern je dominantan klub u Nemačkoj.

Na dobrom je putu da to potvrdi i ove sezone, baš kao što je slučaj i sa njegovim večerašnjim rivalom, Interom iz Milana.

Bavarci ove sezone imaju motiv više da odu do kraja, jer se finale igra baš u njihovoj kući, ali to im nije preterano mnogo pomoglo 2012. godine kada su u minhenskom finalu posle penala izgubili od Didijea Drogbe i Čelsija.

Bajern je deklasirao Leverkuzen u osmini finala (3:0, 2:0) i nagovestio krajnje domete, ali im trenutna kadrovska situacija ne daje za pravo da ikome prete.

Najsvežija je povreda Džamala Musijale koji je, po svoj prilici, završio sezonu, a malo pre toga je koleno stradalo i Alfonsu Dejvisu i Dajou Upamekanu. Van stroja je i napadač Kinsgli Koman, vezista Aleksandar Pavlović, golman Manuel Nojer, te štoperi Hiroki Ito i Tarek Bučman.

Nije u prilog išla ni propast pregovora sa Tomasom Milerom oko produžetka ugovora, te će prekaljena ikona Bajerna napustiti klub posle 25 godina u istom.

Sve to je treneru Vensanu Kompaniju potpuno vezalo ruke u pripremi ove utakmice, pa je krajnje neizvesno šta se može očekivati od bavarskog giganta.

Sa druge strane, Simone Inzagi ima sve ili skoro sve igrače na raspolaganju. Ali, pitanje je u kakvoj su formi oni od kojih se očekuje najveći doprinos.

Lautaro Martines potpuno je podbacio u subotnjem meču Serije A protiv Parme (2:2), u kom je Inter prokockao dva gola prednosti i ugrozio sigurno prvo mesto na tabeli.

Jedan od onih koji će sa posebnom emocijom dočekati ovaj susret jeste Benjamin Pavar, defanzivac koji je dao gol za Bajern protiv Intera u grupnoj fazi 2022/2023.

Tada je u oba meča bilo 2:0 za nemačkog velikana, ali je baš nakon te sezone Francuz iz Minhena prešao u "grad mode".

Uprkos tome, kao i još nekoliko evropskih pobeda Bajerna u međuvremenu, navijači oba tabora posebno pamte finale Lige šampiona 2010. u Madridu.

Znamo svi, tada je Inter sa Žoze Murinjom na klupi i Dejanom Stankovićem na terenu, uz dva sjajna gola Dijega Milita, odneo "ušati trofej" i kompletirao popularnu "tripletu".

Zato će Bajern želeti da, 15 godina kasnije, servira hladnu osvetu "nero-azurima".

U Parizu ne sme biti "lako ćemo"

Ako je Pari Sen Žermen u osmini finala izbacio Liverpul, koji je neprikosnoveni lider Premijer lige, po logici stvari bi u četvrtfinalu trebalo da ima lakši zadatak protiv sedmoplasirane Aston Vile.

Međutim, fudbal i logika često nisu mogli da se "dogovore", jer da je tako, svi bismo bili milioneri. Kao što nismo.

Ali, zaista, "na papiru" ekipa Luisa Enrikea ima nešto lakši zadatak, samo ako ga bude shvatila maksimalno ozbiljno i bez potcenjivanja.

Na "Parku prinčeva" je prethodnog vikenda bila slavljenička atmosfera, pošto je šest rundi pre kraja Lige 1 obezbeđena četvrta uzastopna titula prvaka Francuske.

Sada je maksimalni fokus na Ligi šampiona i ponavljanju izdanja protiv Liverpula, nakon koje je menadžer "crvenih" Arne Slot izjavio da je najbolja utakmica kojoj je ikada prisustvovao.

Takav utisak podelilo je "pola Evrope" i zato svi oni smatraju PSŽ za najozbiljnijeg kandidata da se prvi put u istoriji popne na krov Evrope.

Nerealno zvuči da to u Parizu nisu uspeli ni Lionel Mesi, Nejmar, Kilijan Mbape, pa ni pre njih Zlatan Ibrahimović, Dejvid Bekam, Ronaldinjo. A sada bi mogli Vitinja, Usman Dembele, Gonzalo Ramos, Dezire Due...

Rekoh vam da u fudbalu nema mnogo logike.

Aston Vila je već ispunila sva očekivanja u debitantskoj sezoni i nema mnogo toga da izgubi, ali će imati svog aduta protiv favorita.

Jasno je, to će biti Unai Emeri. Najpre, jer je nebrojano puta dokazao da je "doktor" za nokaut fazu, a onda i zbog činjenice da je od 2016. do 2018. bio trener upravo PSŽ-a.

"Oni su sjajan tim sa sjajnim igračima i mi ćemo ih u potpunosti poštovati. I mi smo, međutim, sjajan tim, tako da će i oni morati da poštuju nas", poruka je iz Birmingema.

Aston Vila je šampion Evrope iz 1982. godine, a poslednje evropsko četvrtfinale igrala je sledeće sezone kada je izgubila od Juventusa sa 5:2.

Ako bi 42 leta kasnije napravila veliko iznenađenje i prošla u polufinale, nemojte sumnjati da će zaslužiti sijaset tekstova sa naslovom o "birmingemskoj bandi" Unaija Emerija.

Barsino vreme je došlo, a da li je Dortmundovo prošlo?

Vrtić Hansija Flika, sa vaspitačem Robertom Levandovskim, ponovo igra efikasno kao na početku sezone. Seća se te mašinerije i Crvena zvezda, kada je u Beogradu primila pet, a mogla još toliko golova.

Lamin Jamal, Rafinja, Pedri, Dani Olmo i ostali vezivali su u čvor čak i Real više puta ove sezone, te mu do vrha punili mrežu.

Istina, u nedelju uveče su zakazali protiv nimalo lošeg Betisa (1:1), ali opravdan je strah u Dortmundu da bi ponovo protiv njih Katalonci mogli da se "otčepe".

Barsa i Borusija ove sezone već su se sastali u ligaškom delu takmičenja, kada je na "Signal Iduna parku" u Dortmundu bilo 3:2 za goste.

Bio je to pravi bokserski duel spuštenih gardova, efikasan za neutralne ljubitelje fudbala, ali ne i za "milionere" koji u raspucavanju sa Barsom nemaju šta da traže.

Zapravo, pitanje je da li uopšte na bilo koji drugi način imaju šansu da ugroze katalonski tim koji ne zna za poraz još od decembra 2024.

Neke stvari su se promenile od tog meča u decembru, pošto je Nurija Šahina nasledio Niko Kovač, kome je Hansi Flik bio pomoćnik na klupi Bajerna.

I Robert Levandovski vrlo dobro poznaje Borusiju, za koju je igrao od 2014. do 2018. Ali kad god bi se sastao sa bivšim klubom, proganjao bi ga i maltretirao golovima.

Videćemo hoće li i on opet smestiti "nož u leđa" svom nekadašnjem poslodavcu, baš kao što bi mogao gorepomenuti Emeri.

I ove sezone je izuzetno dobar, ima devet pogodaka na svom kontu, ali je u senci druge dvojice napadača koji bi mogli da obeleže ovaj dvomeč.

Barsin Rafinja je do sada najbolji strelac Lige šampiona sa 11 postignutih golova, dok Dortmundov Seru Girasi ima samo jedan manje.