Zašto je Meklaren bio toliko sporiji od Mercedesa?

Posebno je bila očigledna razlika na dugim pravcima, gde je Džordž Rasel imao maksimalnu brzinu čak 10 km/h veću od Oskara Pjastrija.

Mercedes je tako još jednom pokazao koliko mu odgovaraju staze na kojima je snaga pogonske jedinice od velikog značaja. Nakon Monce, ekipa je bila veoma konkurentna i u Bakuu, dok je Meklaren imao jedan od najtežih vikenda sezone.

Rasel je u kvalifikacijama završio čak osam desetinki ispred Pjastrija, dok je Lando Noris kasnio 1,1 sekundu. Razlika je posebno dolazila do izražaja u drugom sektoru, kao i na izuzetno dugom pravcu u Bakuu.

Međutim, u Meklarenu smatraju da razlog nije moguće svesti na samo jedan faktor.

Baku nije staza koja posebno odgovara Meklarenovom MCL40. Bolid je tokom sezone pokazao određene slabosti u sporim krivinama, a upravo takvih delova ima mnogo na šest kilometara dugoj uličnoj stazi.

Tanjug/AP Photo/Pavel Bednyakov

Meklaren je prethodno pokazao odlične performanse na stazama poput Hungaroringa i Zandvorta, gde je njegov paket sa visokim aerodinamičkim pritiskom došao do izražaja. U Bakuu, međutim, ta prednost nije mogla da bude iskorišćena.

Dodatni problem predstavljala je efikasnost na pravcima.

"Nadogradnje su dobro funkcionisale tokom celog vikenda i dodali smo određeno vreme bolidu. Nekako nismo videli efekat tih unapređenja zato što naš bolid generalno ne funkcioniše najbolje u ovakvim krivinama. Za Baku bi nam bio potreban mnogo veći paket da bismo napravili razliku", rekao je šef Meklarena Andrea Stela.

Jedan od faktora koji utiče na maksimalnu brzinu jesu prenosni odnosi koje je Meklaren izabrao na početku sezone.

MCL40 ima kraće prenose od Mercedesovog bolida, što može da predstavlja određeni nedostatak na stazama poput Monce i Bakua, gde su dugi pravci izuzetno važni.

 "Da moramo ponovo da biramo, mislim da bismo promenili prenosne odnose kako bismo bili bliži onome što ima Mercedes", rekao je tehnički direktor Meklarena Nil Hauldi.

"Postoje određene mogućnosti za poboljšanje performansi upravo zato što su naši prenosi kraći. Možemo manje da spuštamo u niže brzine u krivinama, potencijalno i prilikom ponovnih startova.

Ali kada gledate ono što se dešava pri visokim brzinama, verovatno biste želeli ono što imaju ostali timovi. To su određeni kompromisi u oba pravca. To donosi malu razliku u vremenu kruga, ali kada saberete sve te male razlike, dobijete prilično značajan uticaj na performanse."

Meklaren je odlučio da ne iskoristi svoj jedini "džoker" za promenu prenosnih odnosa tokom sezone, već je resurse usmerio na druge oblasti razvoja.

Tanjug/AP Photo/Darko Bandic

Stela je naglasio da je za veliki zaostatak Meklarena bilo odgovorno više faktora.

"Veoma je očigledno da nije u pitanju samo jedan faktor. Oduvek smo otvoreno govorili da moramo da smanjimo aerodinamički otpor bolida.

Ali istovremeno postoji nekoliko faktora koji se odnose na prenosne odnose. Moramo da proverimo da li imamo odgovarajuće prenose za staze na kojima se postižu ovakve maksimalne brzine.

Kada pogledamo podatke i uporedimo ih sa Mercedesom, vidimo da naša pogonska jedinica nije bila optimizovana. Mislim da smo u kvalifikacijama uspeli da izvučemo gotovo maksimum iz onoga što je bilo dostupno, ali postojalo je nekoliko stvari koje nismo uspeli da optimizujemo i zbog toga smo platili cenu u trci", objasnio je Stela.

Za razliku od Pjastrija, koji je tokom većeg dela vikenda uspevao da održi konkurentan tempo, Lando Noris je imao dodatne probleme.

Meklaren je u kvalifikacijama otkrio manjak snage, za koji se verovalo da je povezan sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Sličan problem pojavio se i tokom trke.

Pored toga, Noris se mučio sa srednje tvrdim pneumaticima, dok je napravio i nekoliko grešaka u vožnji.

"Povremeno smo videli isti problem i tokom trke, ali ne toliko sistematično kao u kvalifikacijama. Definitivno postoji značajan prostor za napredak kada je reč o ubrizgavanju goriva, a nešto slično smo povremeno videli i na Oskarovom bolidu tokom trke", rekao je Stela.

"Lando se malo mučio sa srednje tvrdim gumama. Kod njega smo se takođe malo mučili sa isporukom snage iz pogonske jedinice.

Imao je i određene nedoslednosti u vožnji. Kada ga je Hamilton prestigao, blokirao je točkove i napravio nekoliko grešaka zbog kojih su bolidi iza njega došli u domet za napad. A kada su protivnici u dometu, teško nam je da se branimo, što nas ponovo vraća na problem maksimalne brzine."

EPA-EFE/DIEGO AZUBEL

Noris je imao dodatni peh kada je postao kolateralna šteta incidenta u kojem je Franko Kolapinto udario svog timskog kolegu iz Alpine, Pjera Gaslija.

Britanac je potom i sam doprineo lošem raspletu situacije, pošto je izleteo sa staze u prvoj krivini neposredno pre izlaska bezbednosnog automobila. Time je izgubio tri pozicije i našao se u veoma teškoj situaciji tokom narednog restarta.

"Rekao bih da je ovo za Landa generalno bio jedan od najtežih događaja koje je doživeo u 2026. godini. To je nešto što moramo da analiziramo i vidimo šta možemo da poboljšamo.

Ipak, rekao bih da se najveći prostor za napredak nalazi na strani tima i bolida, jer moramo da budemo u stanju da našim vozačima ponudimo bolid koji je bolji i, što je još važnije, mnogo predvidljiviji", zaključio je Stela.

Ni Pjastri nije uspeo da izbegne probleme. Australijanac je kasnije blokirao točkove u prvoj krivini, čime je ostao bez potencijalnog plasmana na podijum i na kraju pao čak na 13. mesto.

Meklaren je tako završio vikend bez osvojenog boda, nakon niza manjih problema, grešaka u izvođenju i ograničenja samog bolida.

"Imali smo probleme i napravili neke greške, ali istovremeno mislim da smo platili cenu zbog određenih fundamentalnih ograničenja našeg paketa na ovakvoj stazi.

Nismo bili dovoljno brzi u krivinama, ali istovremeno, i pre svega, nismo bili dovoljno brzi na pravcima.

To je naše vozače konstantno izlagalo napadima i primoravalo ih da tokom trke gledaju u retrovizore umesto da razmišljaju o tome kako mogu da napreduju", poručio je Stela.