Letenje i dalje ostaje jedan od najsigurnijih oblika prevoza, uprkos porastu broja nesreća u prethodnoj godini.
Da li je letenje postalo manje sigurno nego u decenijama iza nas? Povećan broj nesreća u određenim periodima može biti rezultat izolovanih faktora, poput tehničkih kvarova, ljudske greške ili nepovoljnih vremenskih uslova, ali ne ukazuje nužno na dugoročni trend pogoršanja bezbednosti.
Putnici se zbog toga osećaju pomalo nesigurno kad treba da uđu u avion, što je i očekivano.
Prethodna godina je bila godina katastrofa za avio-prevoz. Prema podacima kompanije za bezbednost avijacije Aviejšen sejfeti netvork (Aviation Safety Network), ukupno 318 ljudi je poginulo u avio-nesrećama prošle godine, što čini 2024. godinu najsmrtonosnijom godinom za takvu vrsti prevoza još od 2018. godine.
Izuzev katastrofalne 2024. godine, letenje je svakim danom sve sigurnije, a bezbednost u avio-prevozu i dalje ostaje prioritet u avio-industriji. Na osnovu podataka organizacije Flajt sejfeti faundejšen (Flight Safety Foundation), u 2023. nije bilo smrtnih slučajeva u komercijalnim letovima. U 2024. avio-industrija je prevezla više od pet milijardi putnika širom sveta, a incidenti su se desili na samom kraju godine.
Prema istraživanju Tehnološkog instituta u Masačusetsu (Massachusetts Institute of Technology (MIT)), letenje je danas sigurnije nego ikada, navodi Juronjuz (euronews.com). U periodu od 2018. do 2022. godine, rizik od umiranja tokom putovanja avionom izračunat je na 1 na svakih 13,7 miliona ukrcaja putnika. To je dosta unapređeno, ako se uporedi sa periodom od 1968. do 1977. godine, kada je rizik bio 1 na svakih 350.000 ukrcaja putnika.
Shutterstock/dade72
Istraživanje Vazduhoplovne akademije Embri-Ridl (Embry-Riddle Aeronautical Academy) pokazalo je da se do 80% avio-nesreća može pripisati ljudskoj grešci. Smatra se da je greška pilota odgovorna za 53% nesreća, dok se mehanički kvar smatra krivcem u samo 21% slučajeva.
Erbas (Airbus) je proučavao koji je deo leta najopasniji i otkrio da su poletanje i sletanje situacije kada se nesreće najčešće dešavaju. Obe nesreće iz decembra 2024. dogodile su se prilikom sletanja, iako su u igri bili i drugi faktori.
Putnici na letu Junajted erlajnsa od Hjustona do Nju Džersija ostali su zapanjeni kada je pilot napustio kokpit pre poletanja da bi zagrlio putnicu, i to iz srceparajućeg razloga.
Pored svega navedenog, u prošloj godini nisu nastajale samo nesreće prilikom sletanja ili poletanja. Svim avio-kompanijama se savetuje izbegavanje ratnih zona. Pad aviona Azerbejdžan erlajnsa (Azerbaijan Airlines) bio je nešto drugačiji slučaj od ostalih. Iako su istrage u toku, prve procene sugerišu da je avion možda pogodila ruska protivavionska odbrana, prouzrokujući pad pritiska i gubitak kontrole.
EPA-EFE/ROBERT GHEMENT
Zašto je avion Azerbejdžan erlajnsa leteo iznad zone sukoba? Iako su mnoge zapadne avio-kompanije prestale da lete iznad kriznog prostora, brojne bliskoistočne i azijske avio-kompanije nastavljaju da lete u tom području. Prevoznici iz Turske, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja ne izbegavaju taj vazdušni prostor.
Bezbednost avio-prevoza u 2025. godini fokusiraće se na integraciju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, biometrijske autentifikacije i sofisticiranih sistema za detekciju pretnji, čime će se ubrzati procesi kontrole i smanjiti ljudske greške.
Avion ruske avio-kompanije "Ural erlajnz" sleteo je tokom noći hitno i bezbedno na aerodrom u Šarm el Šeiku u Egiptu zbog tehničkog kvara na jednom od motora.
Aerodromi će koristiti unapređene skenere i analitiku podataka za identifikaciju potencijalnih rizika, dok će se posebna pažnja posvetiti zaštiti od pretnji dronovima kroz implementaciju protivdron tehnologija. Pored toga, globalna saradnja i razmena informacija između avio-kompanija, regulatornih tela i bezbednosnih agencija biće ključni za borbu protiv novih oblika kibernetičkih pretnji i fizičkih ugrožavanja sigurnosti.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Bogutovačka Banja nudi povoljan smeštaj, termomineralnu vodu i mirno prirodno okruženje, a penzionerima je na raspolaganju i mogućnost korišćenja turističkog vaučera od 10.000 dinara.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Na istočnom obodu istorijskog Kaira, severno i južno od Citadele i podno brda Mokatam, prostiru se istorijske islamske nekropole koje se zajednički često nazivaju Gradom mrtvih.
Iako je na vazdušni saobraćaj tokom dosadašnjeg dela godine svakako uticala ratna kriza na Bliskom istoku, kao i cene energenata koje su dovele do ukidanja pojedinih linija, brojni aerodromi u regionu i šire ove godine beleže
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Oko 1.000 ljudi okupilo se u botaničkoj bašti u Mejzeu u pokušaju da postavi rekord za najduži sto za ručak u Belgiji, a akcija je bila posvećena podizanju svesti o siromaštvu dece.
Prelazak na zimsko računanje vremena u 2026. godini očekuje nas u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata ujutru. Saznajte zašto je uvedeno pomeranje sata, kao i kako utiče na zdravlje.
Naslednici žrtava Holokausta pokrenuli su dve tužbe protiv muzeja u Los Anđelesu i Aušvicu, tražeći povraćaj umetničkih dela povezanih sa nacističkim progonom i zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Građani i turisti u Sidneju ostali su iznenađeni kada su na krovu Sidnejske opere ugledali Betmena. Otkriveno je zašto se Mračni vitez pojavio na čuvenoj znamenitosti.
Ministarka ribarstva australijske savezne države Zapadna Australija, Džeki Džarvis, izjavila je danas da je dala ovlašćenje da se "unište ajkula" koja je ubila plivača na plaži Sorento oko 20 kilometara od Perta.
Otkrijte koliko vam je tečnosti zaista potrebno dnevno i upoznajte jednostavan, naučno potvrđen metod za proveru hidratacije organizma bez brojanja čaša.
Humani papiloma virus izaziva virusnu infekciju kože ili sluzokože koja se prenosi seksualnim putem, koja može dovesti do nastanka raka i genitalnih bradavica, a HPV vakcina može sprečiti nastanak karcinoma kod oba pola.
