Letenje i dalje ostaje jedan od najsigurnijih oblika prevoza, uprkos porastu broja nesreća u prethodnoj godini.
Da li je letenje postalo manje sigurno nego u decenijama iza nas? Povećan broj nesreća u određenim periodima može biti rezultat izolovanih faktora, poput tehničkih kvarova, ljudske greške ili nepovoljnih vremenskih uslova, ali ne ukazuje nužno na dugoročni trend pogoršanja bezbednosti.
Putnici se zbog toga osećaju pomalo nesigurno kad treba da uđu u avion, što je i očekivano.
Prethodna godina je bila godina katastrofa za avio-prevoz. Prema podacima kompanije za bezbednost avijacije Aviejšen sejfeti netvork (Aviation Safety Network), ukupno 318 ljudi je poginulo u avio-nesrećama prošle godine, što čini 2024. godinu najsmrtonosnijom godinom za takvu vrsti prevoza još od 2018. godine.
Izuzev katastrofalne 2024. godine, letenje je svakim danom sve sigurnije, a bezbednost u avio-prevozu i dalje ostaje prioritet u avio-industriji. Na osnovu podataka organizacije Flajt sejfeti faundejšen (Flight Safety Foundation), u 2023. nije bilo smrtnih slučajeva u komercijalnim letovima. U 2024. avio-industrija je prevezla više od pet milijardi putnika širom sveta, a incidenti su se desili na samom kraju godine.
Prema istraživanju Tehnološkog instituta u Masačusetsu (Massachusetts Institute of Technology (MIT)), letenje je danas sigurnije nego ikada, navodi Juronjuz (euronews.com). U periodu od 2018. do 2022. godine, rizik od umiranja tokom putovanja avionom izračunat je na 1 na svakih 13,7 miliona ukrcaja putnika. To je dosta unapređeno, ako se uporedi sa periodom od 1968. do 1977. godine, kada je rizik bio 1 na svakih 350.000 ukrcaja putnika.
Shutterstock/dade72
Istraživanje Vazduhoplovne akademije Embri-Ridl (Embry-Riddle Aeronautical Academy) pokazalo je da se do 80% avio-nesreća može pripisati ljudskoj grešci. Smatra se da je greška pilota odgovorna za 53% nesreća, dok se mehanički kvar smatra krivcem u samo 21% slučajeva.
Erbas (Airbus) je proučavao koji je deo leta najopasniji i otkrio da su poletanje i sletanje situacije kada se nesreće najčešće dešavaju. Obe nesreće iz decembra 2024. dogodile su se prilikom sletanja, iako su u igri bili i drugi faktori.
Putnici na letu Junajted erlajnsa od Hjustona do Nju Džersija ostali su zapanjeni kada je pilot napustio kokpit pre poletanja da bi zagrlio putnicu, i to iz srceparajućeg razloga.
Pored svega navedenog, u prošloj godini nisu nastajale samo nesreće prilikom sletanja ili poletanja. Svim avio-kompanijama se savetuje izbegavanje ratnih zona. Pad aviona Azerbejdžan erlajnsa (Azerbaijan Airlines) bio je nešto drugačiji slučaj od ostalih. Iako su istrage u toku, prve procene sugerišu da je avion možda pogodila ruska protivavionska odbrana, prouzrokujući pad pritiska i gubitak kontrole.
EPA-EFE/ROBERT GHEMENT
Zašto je avion Azerbejdžan erlajnsa leteo iznad zone sukoba? Iako su mnoge zapadne avio-kompanije prestale da lete iznad kriznog prostora, brojne bliskoistočne i azijske avio-kompanije nastavljaju da lete u tom području. Prevoznici iz Turske, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja ne izbegavaju taj vazdušni prostor.
Bezbednost avio-prevoza u 2025. godini fokusiraće se na integraciju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, biometrijske autentifikacije i sofisticiranih sistema za detekciju pretnji, čime će se ubrzati procesi kontrole i smanjiti ljudske greške.
Avion ruske avio-kompanije "Ural erlajnz" sleteo je tokom noći hitno i bezbedno na aerodrom u Šarm el Šeiku u Egiptu zbog tehničkog kvara na jednom od motora.
Aerodromi će koristiti unapređene skenere i analitiku podataka za identifikaciju potencijalnih rizika, dok će se posebna pažnja posvetiti zaštiti od pretnji dronovima kroz implementaciju protivdron tehnologija. Pored toga, globalna saradnja i razmena informacija između avio-kompanija, regulatornih tela i bezbednosnih agencija biće ključni za borbu protiv novih oblika kibernetičkih pretnji i fizičkih ugrožavanja sigurnosti.
Ova riba, poznata i kao drakena ili weeverfish, prirodno živi u većim dubinama, ali tokom letnjih meseci sve češće zalazi u plićake, gde se vešto skriva zakopana u pesku ili među kamenjem, zbog čega ju je nemoguće primetiti.
Turistkinja iz Novog Zelanda doživela je dramatičan ujed zmije u Valboni, u Albanskim Alpima. Uz pomoć telefona i lokalnih meštana uspela je da dobije hitnu pomoć i preživi.
Sutomore se ovog leta izdvaja kao jedna od najpovoljnijih destinacija na Jadranu. Apartmani se mogu pronaći već od 20 evra po noći, kafa košta oko 1,50 evra, doručak od 4 evra, dok se ležaljke iznajmljuju po cenama od 10 evra
Srpski putnici na graničnom prelazu Evzoni doživeli su neočekivano ubrzanje prelaska nakon što je zbog velikih gužvi privremeno obustavljen EES sistem EU, koji inače izaziva višesatna čekanja na granicama.
Snimak iz Pefkohorija ponovo je pokrenuo raspravu na društvenim mrežama nakon što su turisti ostavili peškire i prostirke na plaži preko noći kako bi rezervisali mesto.
Rangiranje se zasnivalo na kvalitetu, pristupačnosti i raznovrsnosti gastronomske ponude, a u samom vrhu našli su se gradovi koji uspešno spajaju lokalnu tradiciju, uličnu hranu i restorane vrhunske kuhinje.
U podnožju Kučajskih planina u selu Senje nadomak Ćuprije smestila se najveća zadužbina upravo srpskog kneza Lazara Hrebljanovića koja je podignuta, kako se veruje, po nagovoru kneginje Milice koja je savetovala Lazara da pod
Ova riba, poznata i kao drakena ili weeverfish, prirodno živi u većim dubinama, ali tokom letnjih meseci sve češće zalazi u plićake, gde se vešto skriva zakopana u pesku ili među kamenjem, zbog čega ju je nemoguće primetiti.
Turistkinja iz Novog Zelanda doživela je dramatičan ujed zmije u Valboni, u Albanskim Alpima. Uz pomoć telefona i lokalnih meštana uspela je da dobije hitnu pomoć i preživi.
Sutomore se ovog leta izdvaja kao jedna od najpovoljnijih destinacija na Jadranu. Apartmani se mogu pronaći već od 20 evra po noći, kafa košta oko 1,50 evra, doručak od 4 evra, dok se ležaljke iznajmljuju po cenama od 10 evra
Kevin Spejsi je u podcastu kod Bila Mahera govorio o optužbama za seksualno uznemiravanje, sudskim procesima i povratku karijere, tvrdeći da je "holivudsko izgnanstvo" iza njega i da je kazna već plaćena.
Kuvani paradajz može biti zdraviji izbor od sirovog jer organizam iz njega lakše apsorbuje likopen, snažan antioksidans koji se povezuje sa manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i pojedinih vrsta raka.
Iako je tačno da neki karcinomi imaju genetsku komponentu i da je ključno poznavati porodičnu istoriju bolesti i druge faktore na koje ne možemo da utičemo.
