Letenje i dalje ostaje jedan od najsigurnijih oblika prevoza, uprkos porastu broja nesreća u prethodnoj godini.
Da li je letenje postalo manje sigurno nego u decenijama iza nas? Povećan broj nesreća u određenim periodima može biti rezultat izolovanih faktora, poput tehničkih kvarova, ljudske greške ili nepovoljnih vremenskih uslova, ali ne ukazuje nužno na dugoročni trend pogoršanja bezbednosti.
Putnici se zbog toga osećaju pomalo nesigurno kad treba da uđu u avion, što je i očekivano.
Prethodna godina je bila godina katastrofa za avio-prevoz. Prema podacima kompanije za bezbednost avijacije Aviejšen sejfeti netvork (Aviation Safety Network), ukupno 318 ljudi je poginulo u avio-nesrećama prošle godine, što čini 2024. godinu najsmrtonosnijom godinom za takvu vrsti prevoza još od 2018. godine.
Izuzev katastrofalne 2024. godine, letenje je svakim danom sve sigurnije, a bezbednost u avio-prevozu i dalje ostaje prioritet u avio-industriji. Na osnovu podataka organizacije Flajt sejfeti faundejšen (Flight Safety Foundation), u 2023. nije bilo smrtnih slučajeva u komercijalnim letovima. U 2024. avio-industrija je prevezla više od pet milijardi putnika širom sveta, a incidenti su se desili na samom kraju godine.
Prema istraživanju Tehnološkog instituta u Masačusetsu (Massachusetts Institute of Technology (MIT)), letenje je danas sigurnije nego ikada, navodi Juronjuz (euronews.com). U periodu od 2018. do 2022. godine, rizik od umiranja tokom putovanja avionom izračunat je na 1 na svakih 13,7 miliona ukrcaja putnika. To je dosta unapređeno, ako se uporedi sa periodom od 1968. do 1977. godine, kada je rizik bio 1 na svakih 350.000 ukrcaja putnika.
Shutterstock/dade72
Istraživanje Vazduhoplovne akademije Embri-Ridl (Embry-Riddle Aeronautical Academy) pokazalo je da se do 80% avio-nesreća može pripisati ljudskoj grešci. Smatra se da je greška pilota odgovorna za 53% nesreća, dok se mehanički kvar smatra krivcem u samo 21% slučajeva.
Erbas (Airbus) je proučavao koji je deo leta najopasniji i otkrio da su poletanje i sletanje situacije kada se nesreće najčešće dešavaju. Obe nesreće iz decembra 2024. dogodile su se prilikom sletanja, iako su u igri bili i drugi faktori.
Putnici na letu Junajted erlajnsa od Hjustona do Nju Džersija ostali su zapanjeni kada je pilot napustio kokpit pre poletanja da bi zagrlio putnicu, i to iz srceparajućeg razloga.
Pored svega navedenog, u prošloj godini nisu nastajale samo nesreće prilikom sletanja ili poletanja. Svim avio-kompanijama se savetuje izbegavanje ratnih zona. Pad aviona Azerbejdžan erlajnsa (Azerbaijan Airlines) bio je nešto drugačiji slučaj od ostalih. Iako su istrage u toku, prve procene sugerišu da je avion možda pogodila ruska protivavionska odbrana, prouzrokujući pad pritiska i gubitak kontrole.
EPA-EFE/ROBERT GHEMENT
Zašto je avion Azerbejdžan erlajnsa leteo iznad zone sukoba? Iako su mnoge zapadne avio-kompanije prestale da lete iznad kriznog prostora, brojne bliskoistočne i azijske avio-kompanije nastavljaju da lete u tom području. Prevoznici iz Turske, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja ne izbegavaju taj vazdušni prostor.
Bezbednost avio-prevoza u 2025. godini fokusiraće se na integraciju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, biometrijske autentifikacije i sofisticiranih sistema za detekciju pretnji, čime će se ubrzati procesi kontrole i smanjiti ljudske greške.
Avion ruske avio-kompanije "Ural erlajnz" sleteo je tokom noći hitno i bezbedno na aerodrom u Šarm el Šeiku u Egiptu zbog tehničkog kvara na jednom od motora.
Aerodromi će koristiti unapređene skenere i analitiku podataka za identifikaciju potencijalnih rizika, dok će se posebna pažnja posvetiti zaštiti od pretnji dronovima kroz implementaciju protivdron tehnologija. Pored toga, globalna saradnja i razmena informacija između avio-kompanija, regulatornih tela i bezbednosnih agencija biće ključni za borbu protiv novih oblika kibernetičkih pretnji i fizičkih ugrožavanja sigurnosti.
Na prvi pogled zvuči kao šala, ali bolivijska mornarica ima vrlo konkretne razloge za svoje postojanje. Zemlja raspolaže velikim rekama i jezerom na kojima treba nadzirati saobraćaj, sprečavati mutne poslove i pomagati stanov
Na prvi pogled zvuči kao šala, ali bolivijska mornarica ima vrlo konkretne razloge za svoje postojanje. Zemlja raspolaže velikim rekama i jezerom na kojima treba nadzirati saobraćaj, sprečavati mutne poslove i pomagati stanov
Kanadski rok muzičar Brajan Adams novom pesmom odgovorio je na odluku američkog predsednika Donalda Trampa da preimenuje jezero Ontario u Jezero Amerika.
Bivša nastavnica srednje škole u Sidneju osuđena je na 15 meseci zatvora nakon što je priznala krivicu za seksualna krivična dela nad dvojicom učenika od 16 i 17 godina.
Crveni tim uspeo je da bude drugi i osvojio malu prednost. Stoga, Anđela ima pravo da spase jednog člana tima, uključujući i sebe. Momci joj govore da ode na balkon.
Širom sveta danas se obeležava Svetski dan psorijaze, oboljenja od kojeg boluje dva do tri odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa psorijazom živi oko 140.000 ljudi, navodi se u saopštenju Udruženja dermatoloških pacijenata "3P".
Jetra radi 24 sata dnevno i odgovorna je, između ostalog, za metaboličke procese hranljivih materija, skladištenje supstanci, čišćenje organizma od toksina, holesterola, hormona ili uzetih lekova, ali je izložena mnogim oboljenjima koja se često kasno primete.
Grip je u Srbiju stigao nešto ranije nego inače i stručnjaci zbog toga upozoravaju da se vodi računa o prevenciji, da se ljudi iz rizičnih grupa vakcinišu, kao i da se ne ide u kolektiv sa simptomima bolesti.
