Izvor: tumagazin.rs

Jedna poslastičarnica u Kejptaunu koristi sastojke za pravljenje sladoleda sa celog kontinenta.

Rezultat obično bude "jestiv", a takvi su i svi ukusi sladoleda inspirisani Crnim kontinentom. Novi ukusi pomeraju granice mogućeg kako bi naglasili autentičnu kuhinju tradicionalne Afrike.

U šarmantnom predgrađu Kejptauna nalazi se jedna naizgled obična poslastičarnica. Na samom ulazu stoji tabla sa natpisom "Tapi Tapi – ručno pravljen, autentični afrički sladoled". Jedinstvena po mnogo čemu, ova zanatska radnja nudi nešto što ne zvuči baš primamljivo. Uostalom, da li biste probali sladoled sa sušenom ribom i čili paprikom ili možda sa sušenom larvom?

 

 

Koristeći samo autentične ukuse Afrike, u svojoj malenoj kuhinji zimbabveanski molekularni biolog Tapiwa Guzha pravi sladoled kao niko drugi. Guzha koristi sastojke i ukuse kako bi predstavio sve regije kontinenta, prevazilazeći poznate kuhinje poput etiopijske ili nigerijske. Inspiraciju crpi sa svih strana, iz razgovora, mirisa, okeana ili druženja. Njegova misija je traženje istine u hrani.

 

Ovaj hrabri šef plasira sastojke koji nisu nimalo predviđeni za sladoled. On koristi crveni proso, zapadnoafrički crni grašak osušen na suncu kao i mahunarku koja se naziva tigrov orah. Iz istočne, srednje i južne Afrike uzima na suncu sušenu ribu kapenta, koja ima slan, umeren riblji ukus. Iz južne Afrike je odabrao sušene Mopane gusenice, omiljenu lokalnu "grickalicu" koja se žvaće, koja je hrskava i orašasta. Sve to pretvara u sladoled koji će zasigurno iznenaditi, šokirati, oduševiti, a možda i zgroziti javnost.

Guzhin sladoled je postao alat pomoću koga se oblikuje narativ o afričkoj hrani.

"Ovo je sladoled za moj identitet, za dobro drugih ljudi. Mislim da u globalnoj priči o hrani nema puno prostora za Afriku. Ne pokušavam da se obratim globalnom svetu, pokušavam da pomognem ljudima u Africi da češće uživaju u svojoj kulturi i identitetu", izjavio je Tapiwa Guzha.

 

Podeli: