Tužna je činjenica da gotovo da nema zemlje na svetu u kojoj nema beskućnika i siromaštva, a pomoć im je često jedan od prioriteta gradskih i državnih sistema socijalne zaštite.
Belgijski grad Gent sprovodi projekat pomoći beskućnicima, kako bi im obezbedili krov nad glavom i pokušali da ih reintegrišu u društvo. Upravo je završena izgradnja 11 zgrada koje su nazvali "robusne kuće“ u kojima će beskućnicima uskoro biti dodeljeni mali stanovi.
SVAKO IMA SVOJ MALI DOM, A VRT SA STAZAMA ZA ŠETNJU JE ZAJEDNIČKI
Ukupno 11 povezanih zgrada nalazi se u urbanoj zoni Sint-Amandsberga. Devet kuća je na dva sprata, a dve su pogodne za osobe u invalidskim kolicima. Svaka kuća ima mali privatni vrt sa ogradom, a pored njih je i zajednička bašta sa stazama za šetnju, a izgrađeni su pristupni putevi i sva potrebna infrastruktura. Stanovi će se izdavati preko Zavoda za socijalni rad, a izgradnju i ceo projekat finansiraće lokalna i pokrajinska administracija. Veruju da će ovi domovi beskućnicima dati šansu za novi početak i reintegraciju u društvo, iz kojeg su često potpuno izopšteni.
IDEJA ZA PROJEKAT POTEKLA IZ DANSKE, KOJA GA JE PRVA I INICIRALA
Ovaj projekat je prvi te vrste u Belgiji, ali ideja o "robusnim kućama“ potiče iz Danske, koja je prva realizovala sličan projekat. Cela inicijativa je deo šireg gradskog akcionog plana pod nazivom KROV, koji se zasniva na politici stambenog zbrinjavanja beskućnika pre rešavanja njihovih drugih specifičnih potreba i problema. Cilj grada je potpuno iskoreniti beskućništvo u Gentu do 2040. godine.
KUĆE SE ZOVU "ROBUSNE“ JER SU VIZUELNO I ARHITEKTONSKI VEOMA BAZIČNE
Osim hvale vredne inicijative, zanimljiv je i sam koncept kuća. Na flamanskom se zovu "robuuste voningen", odnosno robusne kuće i grade se isključivo za tu svrhu. Njihova karakteristika je da su vizuelno i arhitektonski veoma bazične, kako bi se minimizirali okolni oslonci.
Svaki stan ima 36 kvadratnih metara i ceo kompleks je projektovan sa idejom da korisnicima pruži udobnost i privatnost. Tako će biti deo zajednice, ali neće biti primorani da se naglo navikavaju na prisustvo i društvo drugih ljudi.
"Privatnost je važna jer korisnicima daje mogućnost da u miru i tišini samostalno rade na problemima“, objasnili su pokretači inicijative.
Shutterstock/Catarina Belov
PRVI STANARI BIĆE PET ŽENA I ŠEST MUŠKARACA
Kuće će se izdavati ljudima koji su dugo bili beskućnici. Prvi stanari biće pet žena i šest muškaraca. Svaki stanovnik će dobiti podršku od socijalnih službi, a tokom dana na lokaciji će biti prisutan i upravnik, koji je predviđen da bude glavni kontakt stanara i ostatka naselja. Cilj projekta je postepeno navikavanje ljudi koji su dugo bili beskućnici da se ponovo osećaju i funkcionišu kao članovi zajednice, piše putnikofer.hr.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Kuršumlijska Banja sve više privlači turiste koji traže mir, lekovite termalne izvore i povoljan odmor. Saznajte koliko košta vikend za dve osobe, koje su opcije smeštaja i koje prirodne i kulturne znamenitosti vredi obići.
Zbog svog jedinstvenog izgleda i boja, ovaj lokalitet često se poredi sa pejzažima sa drugih planeta, pa predstavlja jednu od najzanimljivijih prirodnih atrakcija ostrva Limnos.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Olivera Katarina je jednom prilikom otkrila svetu koliko je patila zbog smrti svog drugog supruga. Nakon toga se više nikad nije udavala i posvetila se sinu.
Bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, žena čiji su glas, lepota i harizma osvajali publiku širom sveta, ali iza blistave karijere ostale su i brojne priče, anegdote i kontroverze.
Vest o ženi iz Srbije kojoj je tokom povratka sa letovanja u Grčkoj iznenada pozlilo i koja je nakon zastoja srca hitno prevezena u bolnicu u Solunu još jednom je otvorila pitanje koliko je putno zdravstveno osiguranje važno.
Kugu pre svega poznajemo iz knjiga istorije. Ali ona i dalje postoji, recimo na Madagaskaru ili u SAD. I nije postala ništa manje opasna. Da li treba da se bojimo pandemije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete koje se davi vikati ili mahati rukama. U stvarnosti, to se najčešće ne dešava – dete može tiho nestati ispod površine vode.
Veći je izbor senzora za kontinuirano praćenje nivoa glukoze za decu na insulinskoj pumpi i s nestabilnim dijabetesom, koja to pravo zadržavaju i nakon punoletstva.
