Da vam neko ponudi vilu usred Italije za jedan evro, možda ne biste dvaput razmislili pre nego što biste se odlučili na takav potez.
Takav koncept poznat je u zemlji s druge strane Jadranskog mora, a naslovnice se često pune novim iskustvima ljudi koji kupe vilu za jedan evro i potom je preuređuju. Ipak, neki navode da taj koncept nije "med i mleko", kako se kaže, te da ponekad potroše više novca na renoviranje vile nego što bi dali za kupovinu nove kuće.
Taj koncept posebno je privlačan Australijancima koji pokušavaju da se probiju na tržište nekretnina u sopstvenoj zemlji, jer italijanska vlada ne postavlja nikakva ograničenja Australijancima koji žele da iskoriste program "Kuća za jedan evro“. Izbor se na prvi pogled čini očiglednim: staviti se pod ogroman finansijski pritisak kako biste kupili skučen stan za milion dolara u Sidneju ili uživati u životu u italijanskoj vili koju ćete postepeno renovirati nakon što je kupite za jedan evro.
Međutim, oni koji su se upustili u tu avanturu kažu da je stvarnost kupovine kuće od jednog evra daleko od idilične i mnogo skuplja nego što iko misli.
Pavel Durakijevič, na primer, živi na Sicily već osam godina i, iako sam nije kupio kuću za jedan evro, stalno dobija pitanja od ljudi koji to žele da urade, piše Real Estate.
Durakijevič je rekao da, kada se uzmu u obzir naknade, birokratija, rokovi i stvarni troškovi obnove nekretnine, to jednostavno nije dobra ideja:
"Kupujete kuću za jedan evro, ali istovremeno plaćate depozit od 3.000 do 5.000 evra i obavezujete se na potpunu obnovu u roku od dve do tri godine. Ako ne završite na vreme, gubite depozit.“
Najčešći problem je što su takve kuće najčešće ruševine u centrima istorijskih malih gradova, a zgrade su obično pod zaštitom kulturne baštine. Zato je potrebno više dozvola pre nego što se uopšte započne obnova, a italijanska birokratija može značiti da sam formalni postupak traje godinama. Tako možete izgubiti depozit a da niste ni započeli obnovu, a kada radovi konačno krenu, troškovi vrlo često premašuju cenu izgradnje nove kuće od nule.
"Ponekad se ‘pogodba od jednog evra’ pokaže kao najskuplja odluka od svih.“
Isto je potvrdila i jedna Amerikanka koja je to opisala kao "zamku“ u koju je zamalo upala. Džajla, 25-godišnjakinja iz Florida, stigla je u Italiju kako bi započela svoj evropski san kada je počela da nailazi na birokratske prepreke vezane za nekretninu koju je gledala u Musomeli na Siciliji.
"Koliko god misliš da ćeš platiti, udvostruči za svaki slučaj“, rekla je za američki časopis Slate.
Početni troškovi pre nego što je uopšte mogla da započne obnovu i nemogućnost snalaženja u italijanskom sistemu na kraju su je primorali da odustane od kupovine pre nego što je ona finalizovana. Troškovi same dokumentacije iznosili su više od 5.000 evra.
Uprkos manama koje su opisali ljudi koji su pokušali sa italijanskim projektom, program "One Euro House“ i dalje je izuzetno popularan u medijima i na društvenim mrežama. Veb-sajtovi poput 1eurohouses.com imaju više od 50.000 poseta dnevno, a izveštaji pokazuju da je samo u pomenutom Musomeliju prodato više od 125 kuća otkako je grad uključen u program 2017. godine.
