Najbogatiji ljudi iz sveta zabave sve češće okreću leđa najpoznatijim turističkim mestima i biraju destinacije za koje većina Amerikanaca možda nikada nije ni čula.
"Razlog je jednostavan – u modernom luksuzu više nije važno biti viđen, nego upravo suprotno. Nakon talasa putovanja posle pandemije i stalnog dokazivanja na društvenim mrežama, slavne osobe danas traže potpuni mir, privatnost i stvarni odmor", piše Holivud Reporter.
Agenti fokusirani na luksuzna putovanja kažu da privatnost postaje najpoželjniji resurs, a među evropskim destinacijama koje sve više privlače holivudsku klijentelu, kao veliko iznenađenje ističe se Slovenija (rodna zemlja američke prve dame, Melanije Tramp).
Više ne žele da budu tamo gde su svi
Godinama su mesta poput Aspena, Mauija ili Amalfi obale bila svojevrsni "produžetak" Holivuda. Međutim, među najbogatijima danas se oseća zasićenost takvim destinacijama.
Trend se okreće ka tzv. sporijem putovanju, gde fokus više nije na obilasku što većeg broja lokacija, nego na dužem boravku na jednom mestu i stvarnom doživljaju destinacije.
"Novi statusni simbol više nije luksuzni hotel, nego činjenica da ste dve nedelje bili potpuno nedostupni", kaže Tom Marčant iz agencije Black Tomato.
Agenti za putovanja ističu i da interes za objavljivanje putovanja na društvenim mrežama opada, jer su mnogi umorni od stalnog pokazivanja.
Shutterstock/RossHelen
"Danas je luksuz ne biti viđen, osim ako to sami ne želite", kaže Gen Heršej iz agencije Genuine Access Travel.
Privatnost je postala najveći luksuz
Anonimnost za ovu klijentelu više nije samo dodatna prednost, nego osnovni uslov. Turističke agencije koje organizuju luksuzna putovanja kažu da njihovi klijenti traže iskustva koja im garantuju potpunu diskreciju, od privatnih terminala na aerodromima do posebnih obilazaka muzeja van radnog vremena.
Takav luksuz, naravno, ima svoju cenu, ali onima koji mogu da ga plate to nije problem. Džon Mekelvi, finansijski menadžer u industriji zabave, kaže da su cene luksuznih odmarališta poslednjih godina drastično porasle, ali najbogatijima to ne predstavlja prepreku.
Na 13. dodeli nagrada Creative Tourism slovenačka prestonica pohvaljena je zbog "integrisanja kreativnosti u svoj identitet, turističku strategiju i dugoročni urbani razvoj".
Prema časopisu Harpers bazar (Harper’s Bazaar), jedan od najimpresivnijih i najneobičnijih evropskih dvoraca je i jedan u regionu – Predjamski dvorac u Sloveniji.
"Ljudi su spremni da plate tri, četiri ili pet puta više za boravak u kultnim hotelima na Mikonosu ili na Amalfi obali, jednostavno zato što to smatraju cenom vlastitog mira i privatnosti", ističe Mekelvi.
Ipak, upravo zbog nesnosnih gužvi i sve veće izloženosti, mnogi odustaju i od takvih adresa. Zato se sve više okreću manje nametljivim destinacijama, posebno u Evropi.
Slovenija im je veliko iznenađenje
Među evropskim destinacijama koje sve više privlače slavne i bogate, posebno se istakla Slovenija. Upravo je ona za mnoge najveće iznenađenje na listama agencija koje organizuju odmore za holivudsku klijentelu.
"Slovenija i slovenski Alpi polako postaju letnja alternativa za klijente koji žele alpsku lepotu bez gužvi švajcarskog Sent Morica. Bled ima nešto turista, ali čim se malo maknete s glavne rute, naći ćete se na području koje deluje zaista neotkriveno, sa izvrsnom gastronomskom i vinskom scenom", rekao je Marčant.
ZGPhotography/ Shutterstock
Drugim rečima, Slovenija nudi ono što bogati putnici danas traže: prirodu, mir, osećaj neotkrivenosti, dobru hranu i vino, te dovoljno ekskluzivnosti bez prenapuhanog imidža koji nose tradicionalne luksuzne destinacije.
Privlači ih i sever Evrope
Među bogatim putnicima sve su traženije i nordijske zemlje, pre svega zbog mira, prirode i ugodnijih temperatura tokom leta, ali i zbog drugačijeg odnosa prema poznatim osobama.
Kako objašnjava Tom Marčant, u Skandinaviji postoji svojevrsna kulturološka ravnodušnost prema poznatima, što je takvim gostima izuzetno privlačno.
Onde ih ljudi manje posmatraju, ređe fotografišu i manje se opterećuju time ko su, a upravo je osećaj normalnosti ono što mnogi od njih danas najviše traže.
Kad je reč o destinacijama koje bi mogle da obeleže 2026. godinu, Japan i dalje ostaje na vrhu, posebno region Hakuba zbog vrhunskih uslova za skijanje. Međutim, sve više raste interes i za Skandinaviju, a Norveška se posebno ističe kao letnja destinacija zahvaljujući ugodnijoj klimi, impresivnoj prirodi i krstarenjima fjordovima bez gužvi kakve vladaju na poznatijim mediteranskim adresama.
Yevhenii Chulovskyi/Shutterstock
Bogati putnici sve češće biraju i udaljena, očuvana odredišta. Novi Zeland privlači one koji traže izolaciju i spektakularne pejzaže, brazilska Amazonija one koji žele boravak u netaknutoj prirodi, dok arhipelag San Blas u Panami postaje zanimljiv onima koji žele potpuno da se maknu od svakodnevice.
Dok je Venecija decenijama simbol romantike, gondola i kanala, Ljubljana se tiho, ali sigurno pozicionira kao destinacija koju putnici biraju zbog autentičnosti, pristupačnih cena i znatno manjeg broja turista.
Sve više privatnih aviona sleće i na Island, posebno u njegove izolovanije delove, gde gosti mogu da kombinuju heli-skijanje i kupanje u geotermalnim izvorima, daleko od gužve i pogleda drugih turista.
Koje su još destinacije u usponu?
Na listi destinacija koje bi u narednom periodu mogle da privuku još više slavnih našli su se i Tajvan i Butan. Tajvan se ističe vrhunskom gastronomijom, ali bez nivoa izloženosti kakav imaju Tokio i Kjoto, dok se Butan nameće kao mesto za duhovnu obnovu i potpuno povlačenje iz svakodnevice.
U Evropi, uz portugalsku obalu, sve je veći interes i za špansku Menorku, italijansku Puglju i Maltu. Reč je o destinacijama koje nude mediteranski ugođaj i visoki kvalitet, ali još nisu potpuno preplavljene masovnim turizmom.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija će od 28. marta povećati broj letova između Beograda i Podgorice sa 21 na 34 nedeljno, objavila je danas ta kompanija.
Specijalizovani avio-portal EX-YU Aviation News, najavio je da Wizz Air neće obnoviti sezonsku liniju između Beograda i Grenobla, koja je saobraćala jednom nedeljno od januara do kraja marta ove godine.
Zatvaranje će uticati na putnike koji koriste ovaj aerodrom, ali i na stanovnike okolnih mesta, koji će tokom tog perioda imati znatno manje avionske buke.
Prva regionalna ženska visokogorska ekspedicija „She Goes First“ završena je bez uspona na vrh Manaslua, nakon što su nepovoljni vremenski uslovi i odluka nepalskih vlasti doveli do otkazivanja sezone.
Smeštena između planina, poznata po lekovitim izvorima i bogatoj istoriji, Sokobanja vekovima privlači posetioce. Noćenje se može pronaći već od 1.000 dinara, a ponuda obuhvata i brojne prirodne atrakcije.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija će od 28. marta povećati broj letova između Beograda i Podgorice sa 21 na 34 nedeljno, objavila je danas ta kompanija.
Američka glumica Irma P. Hol, koja je stekla slavu u 60. godini i koja se proslavila ulogama u filmovima "Hrana za dušu" (Soul food) i "Gangsterska petorka" (The ladykillers), preminula je u 91. godini u Dalasu, saopštila je
Supruga pokojnog glumca Patrika Stjuarta, Sani Ozel, oglasila se prvi put nakon njegove smrti i zahvalila svima koji su joj uputili poruke podrške i saučešća.
Epidemija malih boginja zvanično je proglašena u Boru, a lekari upozoravaju na visok stepen zaraznosti ove bolesti, koja može da izazove ozbiljne komplikacije, posebno kod dece, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Epidemija malih boginja u Boru alarm je za čitavo društvo. Od početka oktobra u Srbiji su registrovana 22 slučaja morbila, od kojih 18 u Boru, dva u Beogradu i po jedan u Požarevcu i na teritoriji Kosovske Mitrovice.
Buđenje dva ili više puta tokom noći zbog mokrenja može biti znak dijabetesa, apneje u snu, prekomerno aktivne bešike ili uvećane prostate. Urolozi objašnjavaju kada nokturija zahteva pregled i šta može pomoći.
