Najbogatiji ljudi iz sveta zabave sve češće okreću leđa najpoznatijim turističkim mestima i biraju destinacije za koje većina Amerikanaca možda nikada nije ni čula.
"Razlog je jednostavan – u modernom luksuzu više nije važno biti viđen, nego upravo suprotno. Nakon talasa putovanja posle pandemije i stalnog dokazivanja na društvenim mrežama, slavne osobe danas traže potpuni mir, privatnost i stvarni odmor", piše Holivud Reporter.
Agenti fokusirani na luksuzna putovanja kažu da privatnost postaje najpoželjniji resurs, a među evropskim destinacijama koje sve više privlače holivudsku klijentelu, kao veliko iznenađenje ističe se Slovenija (rodna zemlja američke prve dame, Melanije Tramp).
Više ne žele da budu tamo gde su svi
Godinama su mesta poput Aspena, Mauija ili Amalfi obale bila svojevrsni "produžetak" Holivuda. Međutim, među najbogatijima danas se oseća zasićenost takvim destinacijama.
Trend se okreće ka tzv. sporijem putovanju, gde fokus više nije na obilasku što većeg broja lokacija, nego na dužem boravku na jednom mestu i stvarnom doživljaju destinacije.
"Novi statusni simbol više nije luksuzni hotel, nego činjenica da ste dve nedelje bili potpuno nedostupni", kaže Tom Marčant iz agencije Black Tomato.
Agenti za putovanja ističu i da interes za objavljivanje putovanja na društvenim mrežama opada, jer su mnogi umorni od stalnog pokazivanja.
Shutterstock/RossHelen
"Danas je luksuz ne biti viđen, osim ako to sami ne želite", kaže Gen Heršej iz agencije Genuine Access Travel.
Privatnost je postala najveći luksuz
Anonimnost za ovu klijentelu više nije samo dodatna prednost, nego osnovni uslov. Turističke agencije koje organizuju luksuzna putovanja kažu da njihovi klijenti traže iskustva koja im garantuju potpunu diskreciju, od privatnih terminala na aerodromima do posebnih obilazaka muzeja van radnog vremena.
Takav luksuz, naravno, ima svoju cenu, ali onima koji mogu da ga plate to nije problem. Džon Mekelvi, finansijski menadžer u industriji zabave, kaže da su cene luksuznih odmarališta poslednjih godina drastično porasle, ali najbogatijima to ne predstavlja prepreku.
Na 13. dodeli nagrada Creative Tourism slovenačka prestonica pohvaljena je zbog "integrisanja kreativnosti u svoj identitet, turističku strategiju i dugoročni urbani razvoj".
Prema časopisu Harpers bazar (Harper’s Bazaar), jedan od najimpresivnijih i najneobičnijih evropskih dvoraca je i jedan u regionu – Predjamski dvorac u Sloveniji.
"Ljudi su spremni da plate tri, četiri ili pet puta više za boravak u kultnim hotelima na Mikonosu ili na Amalfi obali, jednostavno zato što to smatraju cenom vlastitog mira i privatnosti", ističe Mekelvi.
Ipak, upravo zbog nesnosnih gužvi i sve veće izloženosti, mnogi odustaju i od takvih adresa. Zato se sve više okreću manje nametljivim destinacijama, posebno u Evropi.
Slovenija im je veliko iznenađenje
Među evropskim destinacijama koje sve više privlače slavne i bogate, posebno se istakla Slovenija. Upravo je ona za mnoge najveće iznenađenje na listama agencija koje organizuju odmore za holivudsku klijentelu.
"Slovenija i slovenski Alpi polako postaju letnja alternativa za klijente koji žele alpsku lepotu bez gužvi švajcarskog Sent Morica. Bled ima nešto turista, ali čim se malo maknete s glavne rute, naći ćete se na području koje deluje zaista neotkriveno, sa izvrsnom gastronomskom i vinskom scenom", rekao je Marčant.
ZGPhotography/ Shutterstock
Drugim rečima, Slovenija nudi ono što bogati putnici danas traže: prirodu, mir, osećaj neotkrivenosti, dobru hranu i vino, te dovoljno ekskluzivnosti bez prenapuhanog imidža koji nose tradicionalne luksuzne destinacije.
Privlači ih i sever Evrope
Među bogatim putnicima sve su traženije i nordijske zemlje, pre svega zbog mira, prirode i ugodnijih temperatura tokom leta, ali i zbog drugačijeg odnosa prema poznatim osobama.
Kako objašnjava Tom Marčant, u Skandinaviji postoji svojevrsna kulturološka ravnodušnost prema poznatima, što je takvim gostima izuzetno privlačno.
Onde ih ljudi manje posmatraju, ređe fotografišu i manje se opterećuju time ko su, a upravo je osećaj normalnosti ono što mnogi od njih danas najviše traže.
Kad je reč o destinacijama koje bi mogle da obeleže 2026. godinu, Japan i dalje ostaje na vrhu, posebno region Hakuba zbog vrhunskih uslova za skijanje. Međutim, sve više raste interes i za Skandinaviju, a Norveška se posebno ističe kao letnja destinacija zahvaljujući ugodnijoj klimi, impresivnoj prirodi i krstarenjima fjordovima bez gužvi kakve vladaju na poznatijim mediteranskim adresama.
Yevhenii Chulovskyi/Shutterstock
Bogati putnici sve češće biraju i udaljena, očuvana odredišta. Novi Zeland privlači one koji traže izolaciju i spektakularne pejzaže, brazilska Amazonija one koji žele boravak u netaknutoj prirodi, dok arhipelag San Blas u Panami postaje zanimljiv onima koji žele potpuno da se maknu od svakodnevice.
Dok je Venecija decenijama simbol romantike, gondola i kanala, Ljubljana se tiho, ali sigurno pozicionira kao destinacija koju putnici biraju zbog autentičnosti, pristupačnih cena i znatno manjeg broja turista.
Sve više privatnih aviona sleće i na Island, posebno u njegove izolovanije delove, gde gosti mogu da kombinuju heli-skijanje i kupanje u geotermalnim izvorima, daleko od gužve i pogleda drugih turista.
Koje su još destinacije u usponu?
Na listi destinacija koje bi u narednom periodu mogle da privuku još više slavnih našli su se i Tajvan i Butan. Tajvan se ističe vrhunskom gastronomijom, ali bez nivoa izloženosti kakav imaju Tokio i Kjoto, dok se Butan nameće kao mesto za duhovnu obnovu i potpuno povlačenje iz svakodnevice.
U Evropi, uz portugalsku obalu, sve je veći interes i za špansku Menorku, italijansku Puglju i Maltu. Reč je o destinacijama koje nude mediteranski ugođaj i visoki kvalitet, ali još nisu potpuno preplavljene masovnim turizmom.
Neuobičajeno visoke temperature donele su letnju atmosferu u Rovinj znatno ranije nego što je to uobičajeno, a već se nazire i kakve nas cene ležaljki očekuju ove sezone, naime trenutno one idu i do sto evra.
Iako hrvatska obala i dalje važi za jednu od najlepših u Evropi, sve više turista postavlja pitanje da li kvalitet usluge i sadržaja prati visoke cene.
Dok se na Evzoniju stvaraju duge kolone, putnicima koji kreću ka Grčkoj preporučuju se alternativni granični prelazi poput Dojrana, Medžitlije–Niki i Prohora Pčinjskog, gde su zadržavanja često znatno kraća.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija uspostavila je danas direktan let između Beograda i Alikantea, jednog od najpopularnijih turističkih centara na španskoj rivijeri Kosta Blanka.
Svake godine hiljade vozača iz Srbije kreće kolima ka Grčkoj, ali mnogi ne znaju da su kazne za pojedine prekršaje danas znatno strože nego ranije. Jedna naizgled bezazlena navika za volanom sada može da vas košta i do 4.000 evra.
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić izjavio je danas da su od grčkih vlasti dobili uverenja da će biti uspostavljena nova organizacija rada na graničnom prelazu Evzoni,
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija uspostavila je danas direktan let između Beograda i Alikantea, jednog od najpopularnijih turističkih centara na španskoj rivijeri Kosta Blanka.
Francuska kultura zasniva se na bontonu i svakodnevnim pravilima koja lokalci smatraju osnovom pristojnosti. Upravo zbog tih razlika mnogi posetioci često prave iste greške.
Sve više avio-kompanija upozorava putnike da fotografisanje i snimanje u avionu ima jasne granice, posebno kada su u pitanju drugi putnici i kabinsko osoblje.
Malta poslednjih godina postaje jedna od najtraženijih evropskih destinacija zahvaljujući spoju luksuznog turizma, bogate istorije, vrhunskih hotela i mediteranskog hedonizma, a posetiocima tokom cele godine nudi ekskluzivna iskustva.
Neuobičajeno visoke temperature donele su letnju atmosferu u Rovinj znatno ranije nego što je to uobičajeno, a već se nazire i kakve nas cene ležaljki očekuju ove sezone, naime trenutno one idu i do sto evra.
Iako hrvatska obala i dalje važi za jednu od najlepših u Evropi, sve više turista postavlja pitanje da li kvalitet usluge i sadržaja prati visoke cene.
Dok se na Evzoniju stvaraju duge kolone, putnicima koji kreću ka Grčkoj preporučuju se alternativni granični prelazi poput Dojrana, Medžitlije–Niki i Prohora Pčinjskog, gde su zadržavanja često znatno kraća.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija uspostavila je danas direktan let između Beograda i Alikantea, jednog od najpopularnijih turističkih centara na španskoj rivijeri Kosta Blanka.
Bivša holivudska zvezda Rejčel Vord, danas živi na farmi u Novom Južnom Velsu u Australiji, gde se posvetila uzgoju stoke i regenerativnoj poljoprivredi, nakon što je napustila glumačku karijeru i preokrenula život iz temelja.
Britanski ministar zdravlja Džejms Marej izjavio je da je promenio stav o rodnom identitetu, potvrdivši da više ne smatra da su transrodne žene žene i da podržava zaštitu prostora namenjenih isključivo ženama na osnovu biološkog pola.
Telefonske poruke između britanskog ambasadora u SAD, Pitera Mandelsona, i ministra Nika Tomas-Sajmondsa, nedostaju u danas objavljenim dosijeima u okviru parlamentarne istrage slučaja Džefrija Epstajna, nakon što je ministar prijavio krađu telefona.
Crvene pruge na steni u Velsu, koje su više od jednog veka smatrane prirodnim fenomenom, u stvari su najstarija poznata praistorijska umetnost u Britaniji i severozapadnoj Evropi, nastala pre oko 17.100 godina, pokazala je danas objavljena studija.
Jutarnja šoljica kafe, za mnoge neizostavan ritual za razbuđivanje, mogla bi da utiče na mozak znatno duže nego što se misli, čak i tokom noći, remeteći san satima nakon konzumacije.
Maline su bogate antioksidansima koji mogu doprineti zaštiti ćelija i zdravlju mozga. Sadrže malo šećera i mnogo vlakana, što ih čini odličnim voćem za celokupno zdravlje.
U toku je razvoj tri nove vakcine za suzbijanje retke vrste ebole od koje do sada tokom epidemije umrlo skoro 250 ljudi, mahom u Kongu i Ugandi, preneo je danas BBC.
Nova pilula "Daraksonrasib" udvostručila je vreme preživljavanja pacijenata sa uznapredovalim rakom pankreasa u poređenju sa hemoterapijom, pokazalo je kliničko ispitivanje predstavljeno na onkološkom kongresu u Čikagu.
Ideja da čovek jednog dana značajno produži životni vek ili čak pobedi smrt, vekovima je pripadala svetu naučne fantastike. Međutim, ubrzani razvoj nanomedicine i tehnologije otvara pitanje da li je ono što je do juče delovalo nezamislivo postalo stvarnost.
