Najbogatiji ljudi iz sveta zabave sve češće okreću leđa najpoznatijim turističkim mestima i biraju destinacije za koje većina Amerikanaca možda nikada nije ni čula.
"Razlog je jednostavan – u modernom luksuzu više nije važno biti viđen, nego upravo suprotno. Nakon talasa putovanja posle pandemije i stalnog dokazivanja na društvenim mrežama, slavne osobe danas traže potpuni mir, privatnost i stvarni odmor", piše Holivud Reporter.
Agenti fokusirani na luksuzna putovanja kažu da privatnost postaje najpoželjniji resurs, a među evropskim destinacijama koje sve više privlače holivudsku klijentelu, kao veliko iznenađenje ističe se Slovenija (rodna zemlja američke prve dame, Melanije Tramp).
Više ne žele da budu tamo gde su svi
Godinama su mesta poput Aspena, Mauija ili Amalfi obale bila svojevrsni "produžetak" Holivuda. Međutim, među najbogatijima danas se oseća zasićenost takvim destinacijama.
Trend se okreće ka tzv. sporijem putovanju, gde fokus više nije na obilasku što većeg broja lokacija, nego na dužem boravku na jednom mestu i stvarnom doživljaju destinacije.
"Novi statusni simbol više nije luksuzni hotel, nego činjenica da ste dve nedelje bili potpuno nedostupni", kaže Tom Marčant iz agencije Black Tomato.
Agenti za putovanja ističu i da interes za objavljivanje putovanja na društvenim mrežama opada, jer su mnogi umorni od stalnog pokazivanja.
Shutterstock/RossHelen
"Danas je luksuz ne biti viđen, osim ako to sami ne želite", kaže Gen Heršej iz agencije Genuine Access Travel.
Privatnost je postala najveći luksuz
Anonimnost za ovu klijentelu više nije samo dodatna prednost, nego osnovni uslov. Turističke agencije koje organizuju luksuzna putovanja kažu da njihovi klijenti traže iskustva koja im garantuju potpunu diskreciju, od privatnih terminala na aerodromima do posebnih obilazaka muzeja van radnog vremena.
Takav luksuz, naravno, ima svoju cenu, ali onima koji mogu da ga plate to nije problem. Džon Mekelvi, finansijski menadžer u industriji zabave, kaže da su cene luksuznih odmarališta poslednjih godina drastično porasle, ali najbogatijima to ne predstavlja prepreku.
Na 13. dodeli nagrada Creative Tourism slovenačka prestonica pohvaljena je zbog "integrisanja kreativnosti u svoj identitet, turističku strategiju i dugoročni urbani razvoj".
Prema časopisu Harpers bazar (Harper’s Bazaar), jedan od najimpresivnijih i najneobičnijih evropskih dvoraca je i jedan u regionu – Predjamski dvorac u Sloveniji.
"Ljudi su spremni da plate tri, četiri ili pet puta više za boravak u kultnim hotelima na Mikonosu ili na Amalfi obali, jednostavno zato što to smatraju cenom vlastitog mira i privatnosti", ističe Mekelvi.
Ipak, upravo zbog nesnosnih gužvi i sve veće izloženosti, mnogi odustaju i od takvih adresa. Zato se sve više okreću manje nametljivim destinacijama, posebno u Evropi.
Slovenija im je veliko iznenađenje
Među evropskim destinacijama koje sve više privlače slavne i bogate, posebno se istakla Slovenija. Upravo je ona za mnoge najveće iznenađenje na listama agencija koje organizuju odmore za holivudsku klijentelu.
"Slovenija i slovenski Alpi polako postaju letnja alternativa za klijente koji žele alpsku lepotu bez gužvi švajcarskog Sent Morica. Bled ima nešto turista, ali čim se malo maknete s glavne rute, naći ćete se na području koje deluje zaista neotkriveno, sa izvrsnom gastronomskom i vinskom scenom", rekao je Marčant.
ZGPhotography/ Shutterstock
Drugim rečima, Slovenija nudi ono što bogati putnici danas traže: prirodu, mir, osećaj neotkrivenosti, dobru hranu i vino, te dovoljno ekskluzivnosti bez prenapuhanog imidža koji nose tradicionalne luksuzne destinacije.
Privlači ih i sever Evrope
Među bogatim putnicima sve su traženije i nordijske zemlje, pre svega zbog mira, prirode i ugodnijih temperatura tokom leta, ali i zbog drugačijeg odnosa prema poznatim osobama.
Kako objašnjava Tom Marčant, u Skandinaviji postoji svojevrsna kulturološka ravnodušnost prema poznatima, što je takvim gostima izuzetno privlačno.
Onde ih ljudi manje posmatraju, ređe fotografišu i manje se opterećuju time ko su, a upravo je osećaj normalnosti ono što mnogi od njih danas najviše traže.
Kad je reč o destinacijama koje bi mogle da obeleže 2026. godinu, Japan i dalje ostaje na vrhu, posebno region Hakuba zbog vrhunskih uslova za skijanje. Međutim, sve više raste interes i za Skandinaviju, a Norveška se posebno ističe kao letnja destinacija zahvaljujući ugodnijoj klimi, impresivnoj prirodi i krstarenjima fjordovima bez gužvi kakve vladaju na poznatijim mediteranskim adresama.
Yevhenii Chulovskyi/Shutterstock
Bogati putnici sve češće biraju i udaljena, očuvana odredišta. Novi Zeland privlači one koji traže izolaciju i spektakularne pejzaže, brazilska Amazonija one koji žele boravak u netaknutoj prirodi, dok arhipelag San Blas u Panami postaje zanimljiv onima koji žele potpuno da se maknu od svakodnevice.
Dok je Venecija decenijama simbol romantike, gondola i kanala, Ljubljana se tiho, ali sigurno pozicionira kao destinacija koju putnici biraju zbog autentičnosti, pristupačnih cena i znatno manjeg broja turista.
Sve više privatnih aviona sleće i na Island, posebno u njegove izolovanije delove, gde gosti mogu da kombinuju heli-skijanje i kupanje u geotermalnim izvorima, daleko od gužve i pogleda drugih turista.
Koje su još destinacije u usponu?
Na listi destinacija koje bi u narednom periodu mogle da privuku još više slavnih našli su se i Tajvan i Butan. Tajvan se ističe vrhunskom gastronomijom, ali bez nivoa izloženosti kakav imaju Tokio i Kjoto, dok se Butan nameće kao mesto za duhovnu obnovu i potpuno povlačenje iz svakodnevice.
U Evropi, uz portugalsku obalu, sve je veći interes i za špansku Menorku, italijansku Puglju i Maltu. Reč je o destinacijama koje nude mediteranski ugođaj i visoki kvalitet, ali još nisu potpuno preplavljene masovnim turizmom.
Turisti koji putuju ka Grčkoj preko Bugarske jutros se suočavaju sa velikim gužvama na graničnom prelazu Gradina. Zadržavanja trenutno traju između 70 i 90 minuta.
Iskustva od ove nedelje još jednom su potvrdila staro pravilo koje mnogi svesno ignorišu, a to je da su subota i nedelja ubedljivo najgori dani za putovanje.
Kupanje na Oficirskoj plaži u bugarskom letovalištu Varna privremeno je zabranjeno nakon što su analize pokazale posebno visok nivo bakterije ešerihije koli i crevnih enterokoka u morskoj vodi.
Plaža Havaji na ostrvu Sveti Nikola, nadomak Budve, važi za jednu od najlepših skrivenih oaza na crnogorskom primorju. Do nje se može stići samo brodom.
Kompanija Air Serbia od 20. juna uspostavila je direktnu sezonsku avio-liniju između Beograd i Brač. Letovi će saobraćati dva puta nedeljno, sredom i subotom, tokom letnje sezone.
Fotografije cena iz supermarketa Masutis u Nikitiju izazvale su veliko interesovanje među turistima iz Srbije.U komentarima se povela rasprava o tome da li se isplati nositi hranu od kuće, a mnogi su ocenili da su cene veoma
Veliki Rzav koji izvire u podnožju planine Mučanj i protiče kroz Arilje pravi je prirodni biser i zvanično jedna od dve najčistije reke u čitavoj Srbiji.
Kupališna sezona na Adi Ciganliji danas je zvanično otvorena podizanjem "Plave zastavice", iako već danima možemo videti posetioce koji se sunčaju i uživaju na "Beogradskom moru".
Turisti koji putuju ka Grčkoj preko Bugarske jutros se suočavaju sa velikim gužvama na graničnom prelazu Gradina. Zadržavanja trenutno traju između 70 i 90 minuta.
Iskustva od ove nedelje još jednom su potvrdila staro pravilo koje mnogi svesno ignorišu, a to je da su subota i nedelja ubedljivo najgori dani za putovanje.
Kupanje na Oficirskoj plaži u bugarskom letovalištu Varna privremeno je zabranjeno nakon što su analize pokazale posebno visok nivo bakterije ešerihije koli i crevnih enterokoka u morskoj vodi.
Plaža Havaji na ostrvu Sveti Nikola, nadomak Budve, važi za jednu od najlepših skrivenih oaza na crnogorskom primorju. Do nje se može stići samo brodom.
Delegacija Rusije na čelu sa ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, kao i delegacije Belorusije i Kazahstana, danas su položile vence na Spomen-groblju Oslobodilaca Beograda povodom 85. godišnjice napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez.
Izjava voditelja dolazi manje od nedelju dana nakon što je u poslednjim epizodama pete sezone TV emisije "Klarksonova farma" otkrio da je imao agresivni oblik raka.
Džefri Epstajn, ozloglašeni američki finansijer i seksualni prestupnik, godinama pre svojih zločina već je pokazivao obrasce manipulativnog ponašanja, tvrde istraživači; još u ranoj mladosti i to prema majci.
Generacije su odrasle uz ovo zeleno povrće, koje je često bilo nezaobilazan deo porodičnog ručka, bilo da se služio kao prilog, dodatak pitama ili lagano kuvano jelo na kašiku.
