Švajcarski Bern pobedio je u svim kategorijama, a ocenjeni su infrastruktura, kvalitet vazduha, pristup zdravstvenoj zaštiti, lična sigurnost, stanovanje, komunalne usluge…
Zovu ga zelenom metropolom jer je prepun parkova i vrtova u kojima se njegovi stanovnici mogu odmoriti i povezati s prirodom. Ima izuzetan kvalitet vode i vazduha, a istorijsko jezgro bogato je izvanredno sačuvanim srednjovekovnim zgradama, zbog čega ga je UNESCO 1983. godine proglasio svetskom baštinom kao divan primer netaknutog srednjovekovnog centra i moderne gradnje koja se uklopila u te srednjovekovne okvire. Dobrodošli u Bern, švajcarsku prestonicu i najpogodniji grad za život na svetu za 2026. godinu.
Albinen je prelepo, ali izolovano švajcarsko selo u kantonu Vale (Valais), poznato po drvenim brvnarama iz 17. i 18. veka i statusu zaštićenog kulturnog dobra.
Stari kontinent briljira, čak 38 evropskih gradova našlo se u top 50
U njemu ćete pronaći najvišu (čak 100 metara) švajcarsku katedralu i gradsku većnicu, obe datiraju iz 15. veka, prelepe mostove, renesansne fontane i impozantne istorijske zgrade, kao što su Federalna kovnica novca i Švajcarska državna biblioteka, raskošan srednjovekovni sat-toranj s pokretnim figurama koje zvone, kao i najdužu (6 kilometara) trgovačku promenadu u Evropi.
Shutterstock/DaLiu
Prema pisanju portala Time Out, najnovija rang-lista smestila je čak 38 evropskih gradova u top 50, i to na osnovu kriterijuma koji uključuju ličnu sigurnost i stanovanje. Možda su nekima na prvom mestu izvrsna hrana, bogat noćni život ili kulturni događaji, ali činjenica je da postoji mnogo drugih faktora koji utiču na to da gradovi postanu prijatna mesta za život.
Evropska ulaganja se itekako isplatila
Kako bi kreirala svoje ocene lokacija za 2025./2026., kompanija ECA International gradove je ocenjivala prema infrastrukturi, kvalitetu vazduha, pristupu zdravstvenoj zaštiti, ličnoj sigurnosti, političkim tenzijama, društvenom umrežavanju, sadržajima za razonodu, stanovanju, komunalnim uslugama i klimi.
Ove godine, od 275 analiziranih gradova, evropski gradovi ne samo da su zauzeli 38 od 50 najboljih mesta, već su bez problema popunili i top 10, a Bern u Švajcarskoj proglašen je apsolutnim prvakom.
"Ovi rezultati samo dokazuju da su se evropska ulaganja u zdravu okolinu, zdravstvenu zaštitu i infrastrukturu itekako isplatila. Osim toga, nijedan evropski grad ne pojavljuje se na dnu liste, što samo naglašava koliko je Stari kontinent atraktivan", izvestila je ECA International.
Čini se da visok kvalitet života kojem svi težimo, nije nimalo jeftin
Naravno, Bern je siguran i ugodan za život, a uz to i prelep. Glavni grad Švajcarske leži na obalama reke Aare, a njegov stari deo (Altstadt) datira još iz 12. veka. Ako se nađete tamo, svakako posetite Freibad Marzili, popularno kupalište na kojem možete uroniti u tirkiznu vodu, a oduševiće vas i Kulturzentrum Reitschule, društveni prostor koji je domaćin brojnih koncerata, pozorišnih predstava i filmskih projekcija.
Međutim, Švajcarska nipošto nije poznata po pristupačnim troškovima života. Lista gradova najpogodnijih za život, koju je ovih dana objavila kompanija ECA International, takođe je uključila Bern među gradove u kojima je najam stanova izuzetno skup, kao i restorani. Čini se da visok kvalitet život kome svi težimo nije nimalo jeftin, piše putnikofer.
Sve u svemu, u prvih 10 najsigurnijih, ali i najkvalitetnijih gradova za život na svetu, odmah iza prelepog Berna, našli su se i Kopenhagen (Danska), Stavanger (Norveška), Ženeva (Švajcarska), Luksemburg (Luksemburg), Hag (Holandija), Beč (Austrija), Minhen (Nemačka), Dablin (Irska) i Lisabon (Portugal).
Možete sami podneti zahtev za ETIAS ili ovlastiti treću osobu, bilo da je u pitanju član porodice, prijatelj ili komercijalni posrednik, da to učini u vaše ime.
Sa tri kule na planini Titano, dvostrukim šefom države i istorijom dužom od mnogih evropskih kraljevina, San Marino ostaje jedan od najvećih kurioziteta Starog kontinenta. Do ove države se ne može stići avionom, ali ima više turista nego stanovnika.
Tokom aktuelne ski sezone, posetioci Kopaonika su mogli da primete veliku razliku u cenama u ugostiteljskim objektima. Predstavljamo vam presek cena hrane i pića u većini ski kafića i ski bifea, ukupno 24 lokala, koji se nalaze uz staze.
Brzi voz Beograd-Budimpešta trebalo bi da krene krajem februara ili početkom marta, a planirano je da granične kontrole putnika traju oko 30 minuta, sa zajedničkim pregledom na stanici Kelebija u Mađarskoj.
Uprava Nacionalnog parka Fruška gora objavila je cenovnik za 2026. godinu, kojim je precizirana naknada za korišćenje zaštićenog područja, u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.
U vreme kada mnoge destinacije sve češće liče na turističke zamke, a sve ređe nude pravi doživljaj mesta, želja za autentičnim putovanjima sve je jača.
Možete sami podneti zahtev za ETIAS ili ovlastiti treću osobu, bilo da je u pitanju član porodice, prijatelj ili komercijalni posrednik, da to učini u vaše ime.
Sa tri kule na planini Titano, dvostrukim šefom države i istorijom dužom od mnogih evropskih kraljevina, San Marino ostaje jedan od najvećih kurioziteta Starog kontinenta. Do ove države se ne može stići avionom, ali ima više turista nego stanovnika.
Tokom aktuelne ski sezone, posetioci Kopaonika su mogli da primete veliku razliku u cenama u ugostiteljskim objektima. Predstavljamo vam presek cena hrane i pića u većini ski kafića i ski bifea, ukupno 24 lokala, koji se nalaze uz staze.
Lejla Imširović izborila se za direktan plasman u naredni krug svojim interpretacijama, dok je Maša Jovanović sa četiri glasa drugu šansu morala da potraži u baražu.
Iako se Josip Broz Tito smatrao velikim gurmanom koji je uživao u dobroj hrani, ponekad je preterivao, zbog čega je za njega osmišljen poseban program ishrane.
Istraživači sa Univerziteta za ekološke i biološke nauke u Vroclavu (Poljska) sproveli su tokom 2022. godine genetsku analizu 35 uzoraka ćevapa prikupljenih iz različitih restorana i štandova – četiri u Nemačkoj i 31 u Poljskoj.
Ukoliko imate problema sa spavanjem verovatno ste već upoznati s navikama koje ga najčešće narušavaju. Kafa ili energetska pića kasno popodne, čaša alkohola uveče ili obilan obrok neposredno pre odlaska u krevet mogu ozbiljno da pokvare san.
Mozak neprestano obrađuje informacije, pohranjuje sećanja i upravlja brojnim telesnim funkcijama, a za sve to potrebne su mu određene hranljive materije.
Mnogi ljudi tokom radnog dana, naročito u poslepodnevnim satima, osećaju izražen pad energije, a nova anketa pokazuje da se taj trenutak može precizno odrediti.
