Građani ovde zaista veruju policiji, više od 90 odsto, a poverenje u ostale institucije takođe je na visokom nivou.
Iako se nalaze na samom severu Evrope, iako im noć ponekad traje duže od dana, i iako veliki deo godine provode na temperaturama ispod nule, Finci su osmu godinu zaredom proglašeni najsrećnijim narodom na svetu.
Zašto je to tako?
Shutterstock/trabantos
1. Finci provode mnogo vremena u prirodi
Gotovo 70 odsto teritorije zemlje prekriveno je šumama, pa je to možda razlog zbog kog Finci rado vreme provode napolju. Okruženi šumom i prirodom, osećaju mir i zadovoljstvo, a neke od najpopularnijih aktivnosti su duge šetnje i vožnja bicikla.
2. Bogatstvo voda
Finska se naziva i "zemljom hiljadu jezera". Ta jezera nastala su nakon glacijacije koja se završila pre oko 10 hiljada godina. Voda u finskim jezerima toliko je čista i zdrava da može da se pije direktno iz slavine, a gotovo svaki restoran ponudiće vam besplatnu vodu u bokalu, čak i ako je ne zatražite.
3. Novac za decu
Finski roditelji svakog meseca dobijaju po 100 evra za svako dete, a zanimljivo je da taj „dečji dodatak“ važi do detetove sedamnaeste godine. Neki taj novac troše, ali većina roditelja ga štedi i daje detetu kada se iseli iz kuće. Dakle, nije teško shvatiti zašto većina mladih Finaca započinje samostalan život sa 20-ak hiljada evra na štednoj knjižici.
4. Kraljevi reciklaže
Finci su davno shvatili da je reciklaža neophodna – više od 90 odsto otpada se reciklira. Devet od deset plastičnih boca moguće je ponovo upotrebiti, a procenat kod staklenih boca još je veći.
Shutterstock/Oleksiy Mark
5. Poverenje u policiju
Građani u Finskoj izuzetno veruju policiji – poverenje je veće od 90 odsto, a slično je i s poverenjem u druge institucije. Kod Finaca jednostavno ne postoji problem nepoverenja u sistem.
6. Neobični sportovi
Teško ih je nazvati pravim sportovima, ali ih nije lako ni svrstati u neku drugu kategoriju. Bacanje mobilnog telefona u dalj, nošenje žene, lov na komarce, sviranje "vazdušne gitare" – sve su to neobične, ali omiljene finske tradicije.
7. Pravo na internet
Pre desetak godina Finska je postala prva zemlja na svetu koja je pravo na internet proglasila osnovnim ljudskim pravom. Vlada je propisala da brzina mora biti što veća i da internet mora biti dostupan svima.
Shutterstock/Eo naya
8. Ludi za kafom
Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu, Finci su drugi na svetu po količini popijene kafe po stanovniku.
9. Besplatno obrazovanje
Od malih nogu decu usmeravaju na učenje jezika, pa većina Finaca tečno govori engleski. Obrazovanje je besplatno – i u školama i na univerzitetima – a finski obrazovni sistem smatra se jednim od najboljih na svetu.
10. Selo Deda Mraza
Malo selo u Laponiji, po imenu Joulupukki, može se posetiti tokom cele godine. Finski Deda Mraz čak ima i pasoš, iz kojeg saznajemo da je oženjen i da je rođen"nekada davno". Očigledno, u Finskoj veruju u bajke – možda je baš zato njihov život bajkovit!
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Bogutovačka Banja nudi povoljan smeštaj, termomineralnu vodu i mirno prirodno okruženje, a penzionerima je na raspolaganju i mogućnost korišćenja turističkog vaučera od 10.000 dinara.
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Na istočnom obodu istorijskog Kaira, severno i južno od Citadele i podno brda Mokatam, prostiru se istorijske islamske nekropole koje se zajednički često nazivaju Gradom mrtvih.
Iako je na vazdušni saobraćaj tokom dosadašnjeg dela godine svakako uticala ratna kriza na Bliskom istoku, kao i cene energenata koje su dovele do ukidanja pojedinih linija, brojni aerodromi u regionu i šire ove godine beleže
Za ulazak se u sezoni 2026. godine plaća 1,20 evra, a nakon kupovine karte posetioci dolaze do svojevrsne raskrsnice: žene i deca do 12 godina idu na levu, a muškarci na desnu stranu.
Uživao je na prelepim plažama Krfa sve dok naivni ulazak u plićak nije postao noćna mora. Zbog jedne sitne ranice na nogama, turista je doživeo napad šarenih riba koje su mu iznova otkidale delove kože.
Ovaj istorijski dragulj osnovali su još stari Grci u 5. veku pre nove ere pod imenom Antipolis, a danas predstavlja savršen spoj drevne arhitekture, prelepih mediteranskih plaža i luksuznog modernog života.
Saznajte sve o novouređenoj Splavarskoj pećini u Perućcu. Smeštena između drinskih stećaka i reke Drine, ova nova šetna staza sa klupama i info-tablama oživljava bogatu tradiciju čuvenih drinskih splavara.
Oko 1.000 ljudi okupilo se u botaničkoj bašti u Mejzeu u pokušaju da postavi rekord za najduži sto za ručak u Belgiji, a akcija je bila posvećena podizanju svesti o siromaštvu dece.
Prelazak na zimsko računanje vremena u 2026. godini očekuje nas u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke vraćaju sa tri na dva sata ujutru. Saznajte zašto je uvedeno pomeranje sata, kao i kako utiče na zdravlje.
Naslednici žrtava Holokausta pokrenuli su dve tužbe protiv muzeja u Los Anđelesu i Aušvicu, tražeći povraćaj umetničkih dela povezanih sa nacističkim progonom i zločinima tokom Drugog svetskog rata.
Građani i turisti u Sidneju ostali su iznenađeni kada su na krovu Sidnejske opere ugledali Betmena. Otkriveno je zašto se Mračni vitez pojavio na čuvenoj znamenitosti.
Ministarka ribarstva australijske savezne države Zapadna Australija, Džeki Džarvis, izjavila je danas da je dala ovlašćenje da se "unište ajkula" koja je ubila plivača na plaži Sorento oko 20 kilometara od Perta.
Otkrijte koliko vam je tečnosti zaista potrebno dnevno i upoznajte jednostavan, naučno potvrđen metod za proveru hidratacije organizma bez brojanja čaša.
Humani papiloma virus izaziva virusnu infekciju kože ili sluzokože koja se prenosi seksualnim putem, koja može dovesti do nastanka raka i genitalnih bradavica, a HPV vakcina može sprečiti nastanak karcinoma kod oba pola.
