Kapadokija, poznata kao jedno od najneobičnijih prirodnih čuda sveta, sa svojim čuvenim vilinskim dimnjacima i vožnjama balonom na vruć vazduh, ponovo je dobila međunarodno priznanje.
Ortahisar, istorijsko selo u srcu regiona, nedavno je uvršteno na Forbsovu listu "50 najlepših sela sveta" za 2025. godinu
Ovo priznanje dodatno potvrđuje status Kapadokije kao destinacije neuporedive lepote i kulturnog značaja koju morate uvrstiti na svoju listu putovanja u mesecima pred nama.
Ortahisar je izuzetna destinacija koja zaslužuje da se nađe na listi želja svakog putnika u ovom regionu. Nalazi se oko šest kilometara od Urgupa, najvećeg naselja u Kapadokiji, i kombinuje prepoznatljivu arhitekturu uklesanu u stenu sa drevnim zamkom i nebom prepunim balona.
Shutterstock/IgorZh
Vanvremenska čarolija i tradicionalna arhitektura
Govoreći o vulkanskom reljefu ovog kraja, Forbs opisuje Ortahisar "kao da izranja iz kapadokijske zemlje poput zaboravljenog monolita ispod bazaltnog neba prošaranog bojama kajsije i pepela". Milionima godina, kiša i vetar oblikovali su slojeve mekog vulkanskog kamena, nastalog erupcijama planina Erdžijes, Hasandag i Guludag, dajući oblik čuvenim vilinskim dimnjacima. Ovaj jedinstveni pejzaž, koji su oblikovali priroda i vreme, postao je zaštitni znak očaravajuće lepote Kapadokije.
U samom srcu sela uzdiže se Ortahisar zamak — "vila dimnjak" prerušena u tvrđavu. Smatra se da je isklesan još u doba Hetita, a sadrži pećine, golubarnike i lavirintske tunele i smatra se jednim od prvih višespratnih naselja na svetu. Danas predstavlja jedan od najviših vidikovaca u regionu i nudi spektakularne panoramske poglede.
Shutterstock/javarman
Ortahisar se takođe može pohvaliti lepim primerima tradicionalne kapadokijske arhitekture koja se nalazi oko njegovog podnožja. Kamenite uličice, sa štandovima s kajsijama i baštama s čajem koji miriše na ruže, krivudaju ka slikovitim dolinama.
Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja pod nazivom "Praćenje raspoloženja za putovanja unutar Evrope", čak 77 odsto Evropljana namerava da putuje u periodu između juna i novembra.
Nakon što je priroda formirala čuvene "vilinske dimnjake" u ovom delu današnje Turske, prste je umešao i čovek, koji je sa puno strpljenja gradio u tim neobičnim formacijama crkve i manastire, ali i podzemne hodnike.
Istorijski gledano, izdubljeni prostori u ovim dolinama služili su kao skladišta za lokalne proizvode poput jabuka, krompira, pomorandži i limuna, koji su dovoženi sa Mediterana. U okolini se takođe nalaze fascinantne crkve i manastiri, kao što su crkva Saridža, crkva Džambazli, crkva Tavšanli, crkve u dolini Balkan Deresi i manastir Halač Deresi, koje svedoče o bogatom verskom i kulturnom nasleđu Kapadokije.
Shutterstock/Olena Tur
Zemlja iz bajke
Atrakcije Kapadokije idu daleko izvan granica ovog sela. Ovaj čarobni region, koji je prošle godine privukao više od 4,37 miliona posetilaca u svoje muzeje i arheološka nalazišta, nudi nezaboravna iskustva — od misterioznih podzemnih gradova i crkava uklesanih u stene, do jedinstvenih hotela u pećinama koji spajaju zadivljujuću arhitekturu sa savremenim komforom. Posetioci ovde mogu uživati u spa tretmanima u luksuznim hotelskim pećinama, jahanju konja među stenskim formacijama, ili učestvovati u radionicama grnčarije i napraviti sopstvena umetnička dela.
Mnoštvo šarenih balona koji u suton lete u nebo i tako stvaraju nestvarne slike. To je prva asocijacija ako nekom u Srbiji pomenete Kapadokiju u Turskoj.
Kapadokija je jedna je od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj gde se spajaju lepote prirode i istorije, formirajući jedan od najlepših prizora na svetu.
Sve to upotpunjuje kapadokijska kuhinja, koja se oslanja na tursku i anadolsku gastronomsku tradiciju i lokalne sastojke. Tradicionalna jela, često sa sočnim mesom u kombinaciji sa lokalnim voćem pripremana u glinenim loncima, zajedno sa vrhunskim vinima proizvedenim od grožđa uzgajanog na vulkanskom tlu, čine uživanje u hrani u Kapadokiji posebnim doživljajem.
Nedavno je Kapadokija uvrštena i na MICHELIN-ovu gastronomsku mapu Turske, dodatno potvrdivši svoj status svetske destinacije, kako za kulturu, tako i za gurmane.
Italijan Franko Maloso osuđen je na zatvorsku kaznu nakon što je napravio lažni antički teatar u blizini Arkunjana, na severu Italije, predstavljajući ga turistima kao drevni grčko-rimski lokalitet.
Prema podacima koje prenosi Euronews, pretrage za "quiet destinations" porasle su čak 1.268 odsto za godinu dana, a trend odmora u mirnijim destinacijama dobio je i naziv – "quietcation".
Na društvenim mrežama poslednjih nedelja masovno se dele snimci ljudi koji sa krofnom u ruci uživaju u pogledu na spektakularne vrhove poznate planine.
Italijan Franko Maloso osuđen je na zatvorsku kaznu nakon što je napravio lažni antički teatar u blizini Arkunjana, na severu Italije, predstavljajući ga turistima kao drevni grčko-rimski lokalitet.
Prema podacima koje prenosi Euronews, pretrage za "quiet destinations" porasle su čak 1.268 odsto za godinu dana, a trend odmora u mirnijim destinacijama dobio je i naziv – "quietcation".
Kako kaže, upravo je otkriće takvih objekata, uključujući patuljastu planetu Eridu 2006. godine dovelo do revizije definicije planete i promene statusa Plutona.
"Nakon kratke borbe sa bolešću, Doli je preminula u bolnici Vanderbilt-Ingram Cancer Center, okružena svojim najmilijima", navodi se u saopštenju, u kojem nije precizirano o kojoj vrsti raka je reč.
"Veoma mi je žao što moram da obavestim da je Doli Parton, jedna od najvećih kantri pevačica, i daleko više od toga, ikada, upravo preminula. Ovo je pravi gubitak za milione ljudi", objavio je Tramp.
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, ove godine je širom SAD prijavljeno 2.777 slučajeva malih boginja, što je najveći broj u SAD-u u poslednjih 35 godina.
