Crna Bara, malo mesto u opštini Bogatić, koje se nalazi na oko 100 kilometara od Beograda, nudi savršenu kombinaciju prirode, istorije i kulturnih doživljaja.
Selo, smešteno na ušću Drine u Savu, lako je dostupno iz Beograda, Novog Sada, Šapca i Loznice, i predstavlja idealnu destinaciju za ljubitelje ruralnog turizma i aktivnog odmora.
Kada je o istorijskoj strani reč, nedaleko od Drine, u ovom mestu, stoji spomenik kulture iz 19. veka – Hajduk Stankov vajat, autentična priča o hajdučkoj hrabrosti, slobodarskom duhu, ali i o ljubavi i časti na ovim prostorima.
Vajati svedoče o životu Stanka Aleksića, legendarnog hajduka i junaka romana „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića.
Posetioci mogu da se upuste u vreme kada su hajduci branili pravdu, a autentični nameštaj, devojačke košulje i kameni zidovi pružaju uvid u svakodnevni život i običaje narodnog graditeljstva, piše Ozon.
Iz ovog vajata od kamena, drveta i blata, pokrivenog biberovim crepom, po predanju, Stanko je otišao u hajduke jer nije mogao da izdrži uvredu koja mu je nepravedno naneta. Kako to često biva u velikim istorijskim pričama, neuzvraćena ljubav i ovog puta bila je pokretač važnih zbivanja.
Pored istorije, Crna Bara je idealno mesto za prirodni turizam
Crna Bara se nalazi na ušću Drine u Savu, gde reke pružaju mogućnosti za vožnju čamcima, kupanje i sportski ribolov, dok šumska prostranstva Adica i Prud nude mir i susrete s raznovrsnom šumskom divljači, što je prava atrakcija za lovce i ljubitelje prirode, piše lokalni portal.
Vikend-naselja Vasin Šib i Ušće pružaju savršenu priliku za odmor uz reku i uživanje u zalascima sunca.
Lokalna kultura i tradicija posebno oživljavaju tokom avgusta, kada se održavaju Hajdučke večeri, manifestacija koja okuplja stanovnike i posetioce iz cele Srbije, evocirajući duh hajduka, narodnu muziku, ples i običaje.
Vodite računa samo, jer ovo je divlja plaža, nije uređeno kupalište i nema spasilaca.
Šetnja kroz selo otkriva i druge znamenitosti, poput turskog šanca i autentičnih kuća pod zaštitom države, koje pričaju priče o vekovima života u Mačvi.
Crkva Svetog Vaznesenja, s obnovljenom fasadom, i škola "Janko Veselinović", sa isturenim odeljenjima u Glogovcu i Sovljaku, dodatno potvrđuju značaj ovog kraja za kulturni turizam i obrazovanje.
Mnogi poznati ljudi iz Crne Bare, poput Vuka Isakovića, Miloša S. Milojevića, Živojina Jurišića i Jove Aleksića, ostavili su traga u istoriji i kulturi, čineći selo značajnim ne samo za lokalnu zajednicu, već i za istorijski turizam u Srbiji.
Crna Bara je mesto gde se mir Drine, šumska tišina i istorijske legende spajaju u jedinstveno iskustvo.
Ovde vikend-izlet postaje više od odmora – to je putovanje kroz istoriju, uživanje u prirodi i upoznavanje s narodnom tradicijom Mačve, idealno za porodice, prijatelje i sve koji žele da pobegnu od gradske vreve.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Kuršumlijska Banja sve više privlači turiste koji traže mir, lekovite termalne izvore i povoljan odmor. Saznajte koliko košta vikend za dve osobe, koje su opcije smeštaja i koje prirodne i kulturne znamenitosti vredi obići.
Ryanair je saopštio da su njegovi avioni bezbedni nakon incidenta kada je putnik Ljubiša Karović zamalo ispao kroz razbijeni prozor aviona tokom leta iz Soluna za Memingen. Kompanija čeka rezultate istrage NTSB-a.
Zbog svog jedinstvenog izgleda i boja, ovaj lokalitet često se poredi sa pejzažima sa drugih planeta, pa predstavlja jednu od najzanimljivijih prirodnih atrakcija ostrva Limnos.
Iz Srbijavoza napominju da popust od pet odsto za onlajn kupovinu važi isključivo za karte u unutrašnjem saobraćaju, te se ne primenjuje pri kupovini međunarodnih voznih karata.
Olivera Katarina je jednom prilikom otkrila svetu koliko je patila zbog smrti svog drugog supruga. Nakon toga se više nikad nije udavala i posvetila se sinu.
Bila je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, žena čiji su glas, lepota i harizma osvajali publiku širom sveta, ali iza blistave karijere ostale su i brojne priče, anegdote i kontroverze.
Vest o ženi iz Srbije kojoj je tokom povratka sa letovanja u Grčkoj iznenada pozlilo i koja je nakon zastoja srca hitno prevezena u bolnicu u Solunu još jednom je otvorila pitanje koliko je putno zdravstveno osiguranje važno.
Kugu pre svega poznajemo iz knjiga istorije. Ali ona i dalje postoji, recimo na Madagaskaru ili u SAD. I nije postala ništa manje opasna. Da li treba da se bojimo pandemije?
Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete koje se davi vikati ili mahati rukama. U stvarnosti, to se najčešće ne dešava – dete može tiho nestati ispod površine vode.
Veći je izbor senzora za kontinuirano praćenje nivoa glukoze za decu na insulinskoj pumpi i s nestabilnim dijabetesom, koja to pravo zadržavaju i nakon punoletstva.
