Da li nam zbog hantavirusa preti isti scenario kao sa koronom?

Dodatnu zabrinutost izazvala je vest da zdravstvene službe vi&scaron;e zemalja poku&scaron;avaju da pronađu deo putnika koji su ranije napustili brod, ali epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Vranju, dr Slađan Stanković uverava da hantavirus ipak nema potencijal masovnog &scaron;irenja kakav je imao kovid, te da zasad nema razloga za paniku.&quot;Kod ovog soja prenos među ljudima jeste moguć, ali uglavnom pri veoma bliskom kontaktu, na manjoj udaljenosti, preko kapljica pri ka&scaron;lju i sekreta. To nije način preno&scaron;enja koji ima potencijal kao korona. Najvažnija je izolacija i zato se sada rigorozno sprovodi nadzor svih kontakata&quot;, obja&scaron;njava dr Stanković za Zdravlje Kurir.On navodi da će čak i putnici koji nemaju simptome biti u karantinu i pod zdravstvenim nadzorom najmanje 40 dana, odnosno tokom maksimalnog perioda inkubacije.&quot;Dobro je &scaron;to se sve dogodilo na brodu, to je srećna okolnost, jer su kontakti ipak mnogo ograničeniji i lak&scaron;e se prate nego kada zaražena osoba boravi među velikim brojem ljudi bez nadzora. I oni koji budu pu&scaron;teni sa broda zbog lečenja biće izolovani dok ne prestanu da budu zarazni&quot;, kaže epidemiolog.Pčinjski okrug godinama je endemsko područjeSagovornik podseća da je Pčinjski okrug već decenijama endemsko područje za mi&scaron;ju groznicu, odnosno hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom, ali da se slučajevi registrovani u Srbiji nisu prenosili sa čoveka na čoveka, već uglavnom preko izlučevina glodara, kontaminirane pra&scaron;ine i neopranih &scaron;umskih plodova.&quot;Imali smo slučaj smrti nakon konzumiranja &scaron;umskih jagoda kontaminiranih izlučevinama glodara u Vladičinom Hanu 2001. godine, kao i slučaj iz Vranja 2010, kada je do infekcije do&scaron;lo posle udisanja infektivne pra&scaron;ine tokom očitavanja brojila&quot;, navodi dr Stanković.Od 1989. do 2025. godine u Pčinjskom okrugu registrovane su 32 osobe obolele od mi&scaron;je groznice, a devetoro je preminulo. Poslednji smrtni slučaj zabeležen je 2022. godine, dok u poslednje tri godine nije bilo novih registrovanih obolelih.&quot;Ranije zdravstveni radnici nisu brzo prepoznavali bolest, pa je bilo i vi&scaron;e smrtnih ishoda. Danas se odmah reaguje čim dođe do naglog pada trombocita, &scaron;to je jedan od važnih znakova mi&scaron;je groznice. Pacijenti se bez odlaganja &scaron;alju u Infektivnu kliniku u Ni&scaron;u i zbog toga su ishodi lečenja bolji&quot;, obja&scaron;njava epidemiolog.

Da li nam zbog hantavirusa preti isti scenario kao sa koronom?

0 Komentari