Mit o "arijevcima": Kako je jedan pojam dobio sasvim drugačije značenje

Adolf Hitler nije imao ni plavu kosu, niti je bio posebno visok &ndash; ba&scaron; kao i mnogi drugi Nemci. Nacistički ideal &quot;arijevca&quot; nordijskog porekla bio je vi&scaron;e izuzetak nego pravilo, pi&scaron;e DW.Poreklo je zato bilo ključno: od 1935. pa nadalje, svi građani Rajha morali su da, pomoću &quot;arijevske potvrde&quot;, dokažu da u njihovim venama ne teče jevrejska ili krv Roma ili Sinta, prateći svoje poreklo najmanje tri generacije unazad.Državni službenici, lekari i advokati morali su taj dokaz da dostave dve godine ranije. Često je bilo potrebno dugotrajno istraživanje pre nego &scaron;to su građani mogli da predaju svoje rezultate na proveru Kancelariji Rajha za genealo&scaron;ka istraživanja.Nacisti su nemački narod proglasili &quot;superiornom gospodarskom rasom&quot;, dok su Jevreji smatrani &bdquo;inferiornom&ldquo; rasom čiji su pripadnici prvo sistematski izop&scaron;teni, a zatim ubijeni.U propagandnim filmovima tvrdili su da Jevreji žele da uni&scaron;te svetski poredak i otmu moć i vođstvo od &quot;rase gospodara&quot;. U karikaturama, posebno u novinama &quot;Juri&scaron;nik&quot; (Der St&uuml;rmer) koje su podsticale mržnju, Jevreji su groteskno prikazivani s velikim, kukastim nosovima i pohlepnim izrazima lica.Postojali su i narodi kojima su nacisti pripisivali &bdquo;arijevske&ldquo; karakteristike, a najznačajniji su bili nordijski i skandinavski narodi.Ako bi nai&scaron;li na plavokosu, plavooku decu u Letoniji, Poljskoj ili bilo kojoj drugoj okupiranoj zemlji, nisu imali problema da ih oduzmu od majki i germanizuju u takozvanim &quot;Lebensborn&quot; domovima. Bila je to ideja komandanta SS-a Hajnriha Himlera, koji je želeo da podstakne &scaron;irenje &quot;rasno vredne&quot; populacije.Reč &quot;arijevski&quot; takođe je bila osnova za &quot;arijanizaciju&quot; &ndash; konfiskaciju i prenos jevrejskih firmi i jevrejske imovine nejevrejima.Pravo poreklo ArijevacaIako se izraz Arijevac &scaron;iroko koristio u uobičajenom govoru, nacistički &quot;rasni naučnici&quot; nisu mnogo koristili tu oznaku i umesto toga su govorili o &quot;nemačkoj ili srodnoj krvi&quot;. Bili su svesni da se reč izvorno odnosila na jezičke sličnosti, a ne na nasledne fizičke karakteristike.Naime, arheolo&scaron;ki nalazi pokazuju da izraz &quot;arijevac&quot; postoji vi&scaron;e od dva milenijuma. Oko 500. godine pre nove ere, persijski vladar Darije I dao je da se ukle&scaron;e grobnica u steni u dana&scaron;njem Nak&scaron;-e Rostamu u Iranu.Natpis glasi: &quot;Ja sam Darije, veliki kralj... Persijanac, sin Persijanca, arijevca, arijskog porekla.&quot; Reč se također pojavljuje u svetim tekstovima u Indiji, napisanim na sanskrtu.Prvobitno je &quot;Arja&quot; &ndash; &scaron;to znači &quot;plemenit&quot; ili &quot;častan&quot; &ndash; bio naziv koji su sami za sebe koristili narodi u Indiji i Iranu. Oni potiču od nomada koji su migrirali s područja dana&scaron;nje Ukrajine, Kazahstana i iz južne Rusije.Naučnici su kasnije klasifikovali arijevce kao pripadnike zajedničke indoevropske jezičke porodice kada su prepoznali sličnosti između većine evropskih jezika, kao i sanskrta i persijskog (farsija).Rasistička reinterpretacija terminaTermin &quot;arijevac&quot; prvi put je pogre&scaron;no protumačen na rasistički način sredinom 19. veka. U svom četvorotomnom delu &quot;Esej o nejednakosti rasa&quot; (napisanom između 1853. i 1855), francuski pisac i diplomata Žozef Arthur de Gobino podelio je čovečanstvo na belu, žutu i crnu &quot;rasu&quot;.Njegov zaključak je glasio: &quot;bela, arijska, prvobitna rasa&quot; je bila superiornija od ostalih, odlikovala se &quot;neizmerno superiornom inteligencijom&quot; i predodređena je da vlada nad njima. Istovremeno je upozoravao na me&scaron;anje rasa, jer bi to ugrozilo kvalitet izvorne arijske rase i čovečanstva u celini.Gobinoova teorija u početku nije nai&scaron;la na veliko interesovanje njegovih savremenika, ali u decenijama nakon objavljivanja sve je vi&scaron;e dobijala na popularnosti. Mnogi naučnici i akademici koristili su je kao odskočnu dasku za sopstvene rasprave o toj temi.Jedan od njih bio je Hjuston Stjuart Čemberlen (budući zet nemačkog kompozitora Riharda Vagnera). Britanac je 1899. objavio svoju knjigu &quot;Temelji devetnaestog veka&quot; u kojoj je Gobinoove rasne teorije podigao na novi nivo.Čemberlen je veličao nemačku &quot;germansku&quot; rasu. Međutim, potpuno svestan da ne uklapaju svi Nemci u Gobinoov fizički ideal arijevca, pozivao se na vrednosti za koje je verovao da su određene krvlju: po&scaron;tenje, odanost i marljivost bile su, po njemu, uobičajene karakteristike Nemaca.&quot;Jevrejsku rasu&quot;, koju je smatrao li&scaron;enom kreativnosti i idealizma i isključivo materijalističkom, smatrao je pretnjom &quot;germanskim arijevcima&quot;.Iako je Čemberlen priznao da neki Jevreji poseduju određeni plemeniti osećaj, istovremeno je nagla&scaron;avao njihovu &quot;nesposobnost i inferiornost&quot; u odnosu na &quot;arijevsku rasu&quot;.Čemberlenov rad Nemci su dobro prihvatili. Među njegovim po&scaron;tovaocima bio je i car Vilhelm II, koji ga je vi&scaron;e puta pozivao na dvor. Braća po duhu: Čemberlen i HitlerČemberlen se 1917. pridružio desničarskoj, nacionalističkoj i antisemitskoj Nemačkoj otadžbinskoj partiji. Hitler ga je posetio 30. septembra 1923. i očigledno je ostavio snažan utisak. Nekoliko dana nakon sastanka, Čemperlen je budućem &quot;Fireru&quot; napisao: &quot;To &scaron;to Nemačka, u svom času potrebe, rađa Hitlera, svedoči o njenoj vitalnosti.&quot;Hitler je, pak, smatrao Čemberlena jednim od &quot;jevanđelista&quot; njegovog pogleda na svet. U svojoj knjizi &quot;Moja borba&quot; (Mein Kampf) on se vi&scaron;e puta poziva na Čemberlena i, poput njega, veliča superiornost &quot;arijevske rase&quot;.Odavno je dokazano da, iz biolo&scaron;ke i naučne perspektive, ne postoje ljudske rase. Nacisti su zloupotrebili izraz &bdquo;arijevski&ldquo; kako bi opravdali svoju nehumanu ideologiju. Rasisti &scaron;irom sveta i danas ga koriste.

Mit o "arijevcima": Kako je jedan pojam dobio sasvim drugačije značenje

0 Komentari