Zagonetka nemačkog blaga u Poljskoj: Sve je počelo kada je pukla cev

Sve je počelo kada je pukla cev. Vodoinstalateri su probili zid podruma kuće u ulici Kuracijna u gradu Valbžihu u Poljskoj i nai&scaron;li na do tada nepoznatu prostoriju.U njoj se nalazilo nekoliko desetina sanduka, korpi i džakova s predmetima koje su tamo sakrili nekada&scaron;nji nemački stanovnici &ndash; u vreme kada se Valbžih jo&scaron; uvek zvao Valdenburg, a dana&scaron;nja ulica Kuracijna nosila naziv &quot;Am Brade&scaron;aht&quot;.Skrovi&scaron;te je ostalo neotkriveno otprilike 77 godina &ndash; od kraja Drugog svetskog rata do slučajnog otkrića u novembru 2022.Otkriće je izazvalo veliko interesovanje. Gradska uprava tada je na konferenciji za novinare predstavila oko 2.000 pronađenih predmeta. Na dugačkim stolovima bili su izloženi porcelanski servisi &ndash; kao da su upravo izvađeni iz ormana. Uz njih nakit, lični predmeti, fotografije i pisma &ndash; stvari iz svakodnevice, zamrznute u vremenu. Ubrzo je počelo da se priča o &quot;blagu iz Valbžiha&quot;.aerial-photos.com / Alamy / Profimedia&quot;Oni koji su ovde bili pre nas&quot;Prema poljskom zakonu, pronađeni predmeti pre&scaron;li su u vlasni&scaron;tvo države. Ipak, ne bi trebalo da zavr&scaron;e u skladi&scaron;tu, već da postanu deo stalne postavke muzeja &quot;Tigel&quot; (&scaron;to znači &quot;lonac za topljenje&quot;). Gradski muzej je jo&scaron; uvek u izgradnji, a otvaranje je planirano za novembar 2026.Muzej bi pre svega trebalo da prikaže posleratnu istoriju grada i njegovih stanovnika. Kao &quot;Valdenburg&quot;, grad u &Scaron;leskoj u početku je bio deo Nemačkog rajha.Nakon zavr&scaron;etka Drugog svetskog rata, sile pobednice dogovorile su novo iscrtavanje granica. Sovjetski Savez anektirao je deo istočne Poljske, dok su &Scaron;leska i druga nemačka područja istočno od linije Odra&ndash;Nisa pripala Poljskoj.Od &quot;Valdenburga&quot; je tako nastao &quot;Valbžih&quot;. Umesto proteranih Nemaca u grad su se doselili poljski prognanici iz biv&scaron;ih istočnih područja Poljske, doseljenici iz Velikopoljske, rudari iz Francuske, Jevreji, a kasnije i Grci.Istovremeno su u Valbžihu i dalje živele hiljade Nemaca. Bili su neophodni u rudnicima i fabrikama, pa im je delom čak bio i zabranjen odlazak. Tek pedesetih mnogi su napustili grad.&quot;Ne možemo da govorimo o dana&scaron;njem Valbžihu, a da ne uzmemo u obzir one koji su ovde živeli pre&quot;, kaže Violeta Vrona Gaj, glavna koordinatorka muzeja Tigel i direktorka Muzeja industrije i tehnike u Valbžihu. Ne radi se pritom, kako nagla&scaron;ava, o isticanju nemačke pro&scaron;losti, nego o prikazu materijalne i kulturne ba&scaron;tine.&quot;Ovo nije bio prazan prostor, nije bilo polje na kojem je sve nastalo od nule&quot;, rekla je ona za Dojče vele (DW).Shutterstock/4H4 PHIstorijski kontekst Drugog svetskog rata, kao i posledični beg i proterivanje, trebalo bi da imaju centralno mesto u muzeju.&quot;Ne želimo tu istoriju da potisnemo, nego da je ispričamo iz perspektive ljudi&quot;, kaže Marek Arcimovič, fotograf i arhitekta koji je osmislio novi muzej.U potrazi za tragovimaStvari iz Kuracijne ulice trebalo bi da budu važna okosnica izložbe. Ali kada su tačno i pod kojim okolnostima predmeti sakriveni? Da li je to bilo jo&scaron; tokom rata, kada se približavala Crvena armija &ndash; ili nakon rata, tek negde pred proterivanje Nemaca iz &Scaron;leske? I ko su bili njihovi vlasnici?Za sada kustosi raspolažu samo fragmentarnim informacijama i pretpostavkama. Čini se da je reč o imućnijim porodicama &ndash; na to upućuju nakit, porcelan i lični predmeti poput fotografija i dnevnika. Pronađeni crteži zgrada i gradili&scaron;ta sugeri&scaron;u da je tu možda živeo građevinski preduzetnik ili arhitekta.Neki sanduci nosili su oznake poput &quot;Ema Kade&quot;, &quot;Rau&scaron;&quot;, &quot;Zajdel&quot;, dok su neki imali samo inicijale. U arhivama se može pronaći trag do porodice Kade. Paul Kade poginuo je kao vojnik Vermahta 17. aprila 1944. u vojnoj bolnici u rumunskom Galaciju. Na rubu njegove smrtovnice stoji rukom zapisano: &quot;Ema Kade, Ibenbiren, 22.7.57&quot;.Zajednička ba&scaron;tina&quot;Nemačka ba&scaron;tina&quot; ne budi znatiželju samo u Valbžihu. U mnogim gradovima na nekada&scaron;njim istočnim područjima biv&scaron;eg Nemačkog rajha (u Poljskoj je to nazvano &quot;ponovo stečena područja&quot;) otkriveni su nemački natpisi i drugi relikti iz perioda pre rata.&quot;To je deo istorije mesta u kojem živimo&quot;, kaže Jacek Drejer, direktor Naučno-kulturnog centra Stara Kopalnija (&quot;Stari rudnik&quot;) u Valbžihu.&quot;Odrasli smo sa sve&scaron;ću da se ovde istorija odvijala malo drukčije nego u centralnoj ili istočnoj Poljskoj. U svakodnevnom životu stalno se susrećemo s nemačkom ba&scaron;tinom, koja je u međuvremenu postala na&scaron;a zajednička ba&scaron;tina.&quot;Ljudi iz drugih delova Poljske to često te&scaron;ko uspevaju da razumeju. A to se i ne uklapa u op&scaron;tu političku atmosferu u zemlji, u kojoj antinemačka retorika jo&scaron; uvek ima određenu ulogu. Kritike narativa o zajedničkoj pro&scaron;losti dolaze pre svega iz desničarskih, konzervativnih krugova i zvuče otprilike ovako:&quot;Taj trend (o zajedničkoj pro&scaron;losti) postoji od 1989. i obuhvata kompletno područje ponovo stečenih teritorija. To je narativ dana&scaron;nje liberalne i evropske Nemačke&quot;, kaže za DW Maćej Vala&scaron;čik, komentator desničarskog konzervativnog časopisa &quot;Sieci&quot;.Reč je, kako on tvrdi, o &quot;svesnoj strategiji stvaranja novog urbanog identiteta na osnovu kosmopolitske kulture &ndash; koji je zapravo nemački&quot;.&quot;Ovo je Poljska!&quot;U decembru pro&scaron;le godine u Staroj Kopalniji u Valbžihu svečano je obeležena 80. godi&scaron;njica uključenja zapadnih i severnih područja u poljsku državu. Premijer Donald Tusk potvrdio je istorijsko pravo Poljske na taj region i govorio o ba&scaron;tini prvih poljskih kraljeva dinastije Pjast.Naglasio je: &quot;Ovo je Poljska, ovo je bila Poljska i ovo će biti Poljska.&quot;Drugačije su zvučale reči dobitnice Nobelove nagrade za književnost Olge Tokarčuk, koja je snažno povezana s Valbžihom i zapadnim delovima Poljske. Govorila je o oblikovanju &quot;svojevrsnog novog identiteta&quot;, koji je privremeno nazvala &quot;transgresivnim&quot;.Iz &quot;neobične me&scaron;avine ljudi koji su pre osamdeset godina hodali ulicama tih gradova&quot; nastalo je otvoreno i sa stra&scaron;ću ujedinjeno dru&scaron;tvo Poljakinja i Poljaka, odnosno Evropljanki i Evropljana &ndash; dru&scaron;tvo &quot;ljudi koji su ovde kod kuće&quot;.Istovremeno, naglasila je Olga Tokarčuk, &quot;pro&scaron;lost na&scaron;ih gradova i sela ne može se ignorisati&quot;.cript type=&#39;text/Javascript&#39;&gt; &lt;img width=&quot;1&quot; height=&quot;1&quot; alt=&quot;&quot; src=&quot;https://logs1279.xiti.com/hit.xiti?s=531599&amp;s2=27&amp;p=b92.net

Zagonetka nemačkog blaga u Poljskoj: Sve je počelo kada je pukla cev

0 Komentari