Kako su građani Jugoslavije tek petog dana upozoreni na nuklearnu katastrofu u Černobilju

Do eksplozije u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane &quot;Lenjin&quot; u blizini grada Pripjat u dana&scaron;njoj Ukrajini, tog 26. aprila 1986. godine do&scaron;lo je po moskovskom vremenu u 1:26 časova.Jutro tog dana u gradovima Jugoslavije bilo je slično svakom drugom. Radio stanice i televizije emitovale su standardne programe. Radni ljudi biv&scaron;e domovine i njihove porodice planirale su prvomajske praznike, koji su zgodno &quot;padali&quot; u četvrtak i petak, &scaron;to je sa spojenim vikendom omogućavalo svojevrsni mini odmor.Pogotovo jer je i vremenska prognoza obećavala sunčano i toplo vreme, idealno za izlete i piknike u prirodi.Niko nije ni naslućivao da ka zapadu kontinenta već putuje otrovni oblak iz Černobilja.Shutterstock/zef artRadioaktivni oblak putovao brže od vestiJer, u dobu bez interneta, za černobiljsku katastrofu saznalo se tek nekoliko dana kasnije.Same vlasti SSSR su &quot;incident&quot; priznale tek 28. aprila, ali su informacije iz Moskve o tome &scaron;ta se sve dogodilo i dalje bile cenzurisane ili &quot;davane&quot; u fragmentima.Radioaktivni oblak je u međuvremenu već stigao do srednje Evrope, a 29. aprila i do prve države tada&scaron;nje SFRJ - Slovenije. Vazdu&scaron;na struja ga je nad Srbiju donela 1. maja, ba&scaron; kada je većina građana boravila na prazničnim urancima na otvorenom, ne znajući &scaron;ta se de&scaron;ava.I ba&scaron; tada, na Praznik rada, država je obavestila jugoslovensku javnost o černobiljskoj katastrofi i poručila &quot;da se ne jede ni&scaron;ta &scaron;to raste na zemlji, od zelene salate do jagoda&quot;.Shutterstock/SvedOliverKakve vesti smo čitali na radiju&quot;Tog dana smo bili na Divčibarama koje su bile prepune izletnika i turista. Ki&scaron;a je tek malo padala, pa su deca ceo dan provela napolju, a mi smo imali dru&scaron;tvo sa sve muzikom. Do uveče pojma nismo imali &scaron;ta se de&scaron;ava, dok me po povratku kući nije sačekala grdnja majke, koje je vest čula na televiziji, &quot;&scaron;to smo decu na planini izložili radioaktivnoj ki&scaron;i&quot;, seća se novinarka Radio Valjeva u penziji Svetlana Mitrović-Klan&scaron;ček.Vesti o černobiljskoj katastrofi i kako se zbog nje treba pona&scaron;ati, slu&scaron;aocima je počela da saop&scaron;tava praktično tek nakon prazničnih dana.&quot;Sećam se da su ta zvanična saop&scaron;tenja, koja su stizala preko centralnih &quot;kanala&quot;, bila čak i kontradiktorna - od jednih u kojima se, valjda da bi se sprečila panika, navodi da je radioaktivnost &quot;pod kontrolom&quot; i da neće uticati na nas, do drugih u kojima se građanima, upravo zbog kontaminacije, daju preporuke u vezi hrane i pića. Upozorenja su u početku delovala gotovo nestvarno. Sećam se vesti u kojima se građani upozoravaju da treba temeljno prati voće i povrće uz kori&scaron;ćenje sode-bikarbone, da se izbegava meso i mleko od stoke koja se hranila na pa&scaron;njacima, da ki&scaron;nicu ne treba upotrebljavati u bilo kom obliku&quot;, priča sagovornica Blica.Po njenim rečima, to je postala svakodnevica gotovo tokom celog maja. Primećuje i to da za razliku od mnogih drugih &quot;vanrednih stanja&quot; kroz koje je pro&scaron;la na&scaron;a zemlja, tada nije bilo preterane drame u javnosti. Verovatno, kaže, jer su sve vesti bile sporije, &quot;a i o posledicama radioaktivnosti se znalo daleko manje&quot;.EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO&quot;Zabranjena&quot; ki&scaron;a, jagode i zelena salataI penzionera &quot;Kru&scaron;ika&quot; Dragoljuba Te&scaron;ića černobiljska katastrofa zatekla je &quot;u neznanju&quot;.&quot;Nikakvih zvaničnih informacija od države nije bilo dok nije počela da pada ki&scaron;a. E tek onda, tačno na 1. maj, javljeno je da se ne treba izlagati ki&scaron;i zbog povećane radioaktivnosti usled, kako su govorili, &quot;kvara&quot; na jednoj nuklearnoj elektrani u SSSR. Sećam se, i to mi je i dalje prva asocijacija na Černobilj i posle 40 godina, preporuke da se ne jedu jagode i zelena salata jer su &quot;zalivene&quot; ki&scaron;om iz radioaktivnog oblaka. Ali i toga da su ljudi počeli masovnije da kupuju fla&scaron;iranu vodu u strahu da ni voda sa česme nije potpuno bezbedna&quot;, kaže on.Iako zaposlen u vojnoj fabrici, a vojska je tada bila zadužena za vanredna stanja, kaže da se tih dana u &quot;Kru&scaron;iku&quot; ni&scaron;ta vanredno nije de&scaron;avalo.&quot;Ni neke pojačane kontrole ili uvođenja mera bezbednosti, ni prekida ili nekih ograničenja procesa rada, sve je bilo potpuno redovno i normalno. Sindikati su uveliko pripremali prvomajski uranak i sva izleti&scaron;ta, pogotovo Divčibare gde sam i sam bio, bila su prepuna ljudi&quot;, seća se Te&scaron;ić.Shutterstock/Fotokon&quot;Sledeće dve sedmice oprez&quot;Ne&scaron;to &quot;ozbiljnije&quot; pona&scaron;anje države već skoro nedelju dana nakon eksplozije u černobiljskoj nuklearki, usledilo je, dakle, tek nakon zavr&scaron;enih prvomajskih praznika.Arhive tako svedoče o naslovnim stranama i izve&scaron;tajima vodećih dnevnih listova SFRJ 4. maja, na godi&scaron;njicu Titove smrti: &quot;Zagađenje pod kontrolom, ali se deci do 7 godina i trudnicama u prvom tromesečju ne preporučuje izlazak napolje&quot;; Vanredno pranje ulica obavljeno u većini gradova, a samim građanima se savetuje da pre ulaska u dom operu đonove obuće; Do daljeg zabranjena upotreba vode iz bunara; &quot;Zeleni&scaron; na pijacama se prodaje u bescenje&quot;...Pažnju privlači i naslov koji kao da je u to proleće 1986. godine vraćen vremeplovom iz vremena pandemije korona virusa: &quot;Sledeće dve sedmice oprez sa kontaminiranim namirnicama&quot;.U tada&scaron;njoj &scaron;tampi, opet slično nedavnoj epohi korone, primećuje se i da neki građani ne po&scaron;tuju preporuke.Poneki sugrađani kao da mnogo ne haju za upozorenja stručnjaka o &quot;čuvanju&quot; od povećane radioaktivnosti. Zbog gotovo letnje temperature, juče su se mnogi ba&scaron;karili na obalama Savskog jezera, a poneko je u vodu i ulazio - pisale su 5. maja &quot;Novosti&quot; na svojoj beogradskoj rubrici.Shutterstock/Milan SommerProfit &quot;Leda&quot; i otkazane ture za KijevVeć početkom juna, radioaktivnost nad Jugoslavijom koju je izazvala černobiljska havarija se bitno smanjila, ali je i dalje bila četiri puta veća od prosečnih vrednosti. S druge strane, tvrdilo se da u uzorcima krvi koji su uzimani od pojedinih građana nije bilo radioaktivnih elemenata, jer je stanovni&scaron;tvo najče&scaron;će postupalo po preporukama nadležnih.U kasnijim ekonomskim analizama konstatovani su veliki gubici poljoprivrednika, pre svega povrtara, ali i ratara koji su zbog izloženosti useva ki&scaron;i iz radioaktivnog oblaka morali da uni&scaron;te deo ili čak ceo rod žitarica. S druge strane, profitiralo je zagrebačko preduzeće &quot;Ledo&quot; koje je u rekordnom roku prodalo sve zalihe smrznutog povrća pripremljenog za predstojeću turističku sezonu.U turističkim aranžmanima za SSSR, koji su imali obilaske Moskve, tada&scaron;njeg Lenjingrada i Kijeva, otkazivan je deo koji je predviđao posetu dana&scaron;njem glavnom gradu Ukrajine.Shutterstock/Kateryna UpitČernobilj &quot;zaustavio&quot; nuklearke u JugoslavijiAli, ono &scaron;to je za SFRJ posebno specifično u svetlu černobiljske katastrofe, jeste to &scaron;to je upravo na dan 26. aprila 1986. godine bio zvanično produžen rok međunarodnog konkursa za izgradnju novih nuklearnih elektrana, s obzirom na ambiciozni državni plan da posle &quot;Kr&scaron;ka&quot; u Sloveniji, Jugoslavija do 2025. izgradi jo&scaron; 23 nuklearke duž Save i Dunava na teritorijama dana&scaron;njih Hrvatske i Srbije.Do tog dana ponude za gradnju dalo je 13 domaćih i 11 inostranih firmi. A onda se dogodio Černobilj i sve &scaron;to se planiralo do dana&scaron;njih dana &quot;gurnuto je pod tepih&quot;.DimaSid/ShutterstockZa dve decenije katastrofa odnela 200.000 životaEksplozija u Černobilju &quot;proizvela&quot; je čak 400 puta vi&scaron;e radioaktivnih supstanci od atomske bombe bačene na Hiro&scaron;imu 1945. Kada je reč o žrtvama, po zvaničnim podacima UN, u nesreći je neposredno poginulo 50 ljudi, ali je jo&scaron; 4.000 osoba preminulo od posledica radijacije.Međutim, procene govore i o tome da je, direktno ili indirektno, u narednih 20 godina ova najveća tehnolo&scaron;ka katastrofa u istoriji čovečanstva, odnela jo&scaron; oko 200.000 života.Generalna skup&scaron;tina UN je u decembru 2016. proglasila 26. april Međunarodnim danom sećanja na Černobiljsku katastrofu.

Kako su građani Jugoslavije tek petog dana upozoreni na nuklearnu katastrofu u Černobilju

2 Komentari