Čak i zdrave namirnice mogu biti uzrok kamena u bubregu

Bubrezi imaju ključnu ulogu u održavanju unutra&scaron;nje ravnoteže organizma &ndash; filtriraju krv, uklanjaju toksine i reguli&scaron;u nivo tečnosti i elektrolita. Ipak, na&scaron; način ishrane može znatno da utiče na njihovu funkciju, a jedan od najče&scaron;ćih problema povezanih sa ishranom jeste urolitijaza, odnosno stvaranje kamena u bubregu.Prema rečima urologa-onkologa Vigena Malhasjana, većina bubrežnih kamenaca &ndash; čak 60 do 80 odsto &ndash; građena je od kalcijum-oksalata, soli oksalne kiseline koje spadaju među najčvr&scaron;će i najteže rastvorljive. Ove supstance su krajnji produkt metabolizma, &scaron;to znači da ih organizam ne može dalje razgraditi, već se ili izlučuju urinom ili se talože u bubrezima. Oko trećine oksalata unosi se hranom, dok se ostatak stvara u organizmu, između ostalog i tokom metabolizma vitamina C.Kada koncentracija oksalata u urinu poraste (stanje poznato kao hiperoksalurija), oni se vezuju za kalcijum i stvaraju mikrokristale, koji s vremenom prerastu u kamence. Iako postoji i retka, genetski uslovljena forma ove bolesti, u većini slučajeva uzrok je spolja&scaron;nji, odnosno povezan sa ishranom, &scaron;to znači da se rizik može kontrolisati.Koju hranu treba izbegavatiUpravo zato je važno obratiti pažnju na namirnice bogate oksalatima. Malhasjan navodi da povi&scaron;en nivo oksalata u urinu (iznad 0,5 milimola dnevno) zahteva korekciju ishrane. To znači smanjenje unosa namirnica kao &scaron;to su kakao, crni čaj i čokolada, zatim zeleno lisnato povrće poput spanaća, kiseljka, per&scaron;una i celera, kao i pojediih vrsta povrća poput cvekle.Shutterstock/Madeleine SteinbachRizik povećavaju i neke voćke, uključujući smokve, maline i posebno rabarbaru, koja sadrži izuzetno visok nivo oksalne kiseline. Ora&scaron;asti plodovi &ndash; bademi, orasi, indijski orasi i le&scaron;nici &ndash; kao i heljda, takođe spadaju u grupu namirnica koje treba ograničiti.&Scaron;ta je sa kalcijumom i koja hrana može pomoćiIpak, jedna od najče&scaron;ćih zabluda odnosi se na kalcijum. Mnogi veruju da kalcijum treba izbegavati ako postoji rizik od nastanka kamena u bubregu, ali Malhasjan tvrdi da kalcijum iz mlečnih proizvoda zapravo ima za&scaron;titnu ulogu. U digestivnom traktu on se vezuje za oksalate i formira nerastvorljive komplekse koji se ne apsorbuju u krv, već se izlučuju iz organizma. Kada u ishrani nedostaje kalcijuma, oksalati lak&scaron;e dospevaju u krvotok i stižu do bubrega, gde povećavaju rizik od stvaranja kamenaca.Erhan Inga/ShutterstockOptimalan dnevni unos kalcijuma za prevenciju urolitijaze iznosi između 1.000 i 1.200 miligrama. Međutim, efikasnost ovog mehanizma zavisi i od stanja creva, a poremećaji kao &scaron;to su hronična dijareja ili disbioza mogu umanjiti sposobnost kalcijuma da veže oksalate. Ograničenje unosa soli je takođe važno jer natrijum povećava izlučivanje kalcijuma urinom, čime se stvaraju uslovi za formiranje kamenaca. Preporučuje se da dnevni unos soli ne prelazi 3 grama, ali takođe je potrebno kontrolisati unos životinjskih proteina, jer prekomerna konzumacija mesa, živine i ribe dovodi do povećanja nivoa mokraćne kiseline, &scaron;to može doprineti nastanku različitih tipova kamenaca.S druge strane, povećan unos vlakana ima za&scaron;titni efekat. Voće i povrće, pored vlakana, sadrži i citrate &ndash; supstance koje sprečavaju kristalizaciju kalcijuma u urinu i time deluju kao prirodni inhibitori stvaranja kamenaca, pi&scaron;u &quot;Argumenti i fakti&quot;.

Čak i zdrave namirnice mogu biti uzrok kamena u bubregu

0 Komentari