Kako to rade naši najbliži rođaci: Razdor i rat kod šimpanzi

Kako se raspada jedna stabilna zajednica? Kako dolazi do toga da se nekada bliski članovi zajednice okrenu jedni protiv drugih? Naučnici su prvi put uspeli da izbliza dokumentuju upravo takav proces kod divljih &scaron;impanzi, u jednoj od najvećih poznatih njihovih grupa.Zahvaljujući gotovo tridesetogodi&scaron;njem istraživanju &scaron;impanzi u Nacionalnom parku Kibale u Ugandi zabeležen je izuzetno redak slučaj trajne podele grupe koja je u jednom trenutku brojala vi&scaron;e od 200 jedinki. Prema genetskim analizama, ovakav raspad događa se tek jednom u nekoliko stotina godina.Ova studija, objavljena u časopisu Science, otvara i &scaron;ira pitanja. Naime, iako su rat i kolektivno nasilje duboko utkani u ljudsku istoriju, načini na koje se takvi sukobi razvijaju i eskaliraju jo&scaron; uvek nisu u potpunosti obja&scaron;njeni.Za&scaron;to ba&scaron; &scaron;impanze?&Scaron;impanze su na&scaron;i najbliži živi rođaci. S njima delimo približno 98&ndash;99 odsto gena.Nauka polazi od toga da je zajednički predak ljudi i &scaron;impanzi živeo pre oko 6&ndash;8 miliona godina u centralnoj Africi. Taj predak jo&scaron; nije pronađen u fosilnom obliku i nema zvanično ime, ali najstariji poznati fosili iz tog perioda, poput Sahelanthropus tchadensis (star oko 7 miliona godina), smatraju se bliskim rođacima rane ljudske linije. Mnogo kasnije, pre približno 1-2 miliona godina, razdvojile su se linije običnih &scaron;impanzi i bonoba (patuljastih &scaron;impanzi).Obe vrste &scaron;impanzi žive u hijerarhijski organizovanim grupama, ali se značajno razlikuju: obične &scaron;impanze žive u zajednicama u kojima dominiraju mužjaci. Sukobi koje vode sa drugim zajednicama, a i međusobno, često eskaliraju u brutalno nasilje, uključujući ubistva i seksualnu prinudu. Bonobi, s druge strane, imaju dru&scaron;tvo u kojem glavnu ulogu imaju ženke. Iako i oni pokazuju agresiju, retko dolazi do ozbiljnog nasilja ili ubistava. Napetosti se najče&scaron;će razre&scaron;avaju raznovrsnim seksualnim pona&scaron;anjem koje služi za smirivanje sukoba i jačanje dru&scaron;tvenih veza.Martin Pelanek/ShutterstockZato proučavanje običnih &scaron;impanzi može pomoći da se bolje razume poreklo kolektivnog nasilja i ratobornosti kod ljudi.Kako je počeo razdorPrvi znaci ozbiljnog razdora u zajednici &scaron;impanzi u Ugandi pojavili su se u leto 2015. godine. Dve podgrupe te velike zajednice, zapadna i centralna, susrele su se u sredi&scaron;tu svoje teritorije, ali umesto uobičajenog ponovnog ujedinjenja, dogodilo se neočekivano.&quot;Zapadne &scaron;impanze su pobegle, a centralne su ih jurile. Posle toga su se međusobno izbegavale &scaron;est nedelja. Tako ne&scaron;to nismo videli tokom čitavih dvadeset godina posmatranja&quot;, kaže jedan od autora studije, Aron Sandel sa Univerziteta Teksas u Ostinu.Razdor se produbljivao naredne tri godine. Podgrupe su sve ređe komunicirale, patrolirale su odvojeno, a nekada zajednička teritorija podeljena je na dva dela.Prekinute su i seksualne veze: posle 2015. vi&scaron;e nije zabeleženo me&scaron;ovito potomstvo, dok je pre podele čak 44 odsto mladunčadi imalo roditelje iz različitih podgrupa.Do 2018. godine podela je postala trajna. Manja zapadna grupa imala je 10 odraslih mužjaka i 22 ženke, dok je veća centralna brojala 30 mužjaka i 39 ženki.Eskalacija nasiljaNakon konačne podele sukobi su postali sve brutalniji. Istraživači su zabeležili 24 napada u kojima su mužjaci zapadne grupe ubijali članove centralne zajednice. Dokumentovano je najmanje sedam ubistava odraslih mužjaka.Kasnije su meta napada postali i mladunci: između 2018. i 2024. zapadna grupa ubijala je u proseku jednog odraslog mužjaka i dva mladunca godi&scaron;nje iz suparničkog tabora.Iznenađenje za istraživače je bilo da je upravo manja grupa bila agresor.Za&scaron;to je do&scaron;lo do podele i sukobaNaučnici pretpostavljaju da je podeli doprinelo vi&scaron;e faktora. Pre svega, zajednica je bila neobično velika &ndash; gotovo 220 jedinki u jednom trenutku &ndash; &scaron;to je verovatno pojačalo konkurenciju.Godinu dana pre prvih znakova razdora uginulo je pet odraslih mužjaka koji su, kako je kasnije pokazala analiza, bili važni za održavanje veza između različitih podgrupa.Nedugo zatim, u januaru 2017, izbila je epidemija respiratorne bolesti u kojoj je stradalo 25 &scaron;impanzi, među kojima i jedan od poslednjih mužjaka koji je jo&scaron; povezivao dve grupe. Ti gubici su, prema analizama, dodatno oslabili dru&scaron;tvenu mrežu koja je do tada držala zajednicu na okupu.Značaj pojedinaca &ndash; graditelja mostovaAko i među na&scaron;im najbližim rođacima u divljini mir zavisi od nekolicine pojedinaca koji održavaju veze sa različitim grupama, onda pitanje stabilnosti ljudskih dru&scaron;tava &ndash; pitanje rata i mira &ndash; možda nije samo stvar velikih, kohezivnih ideja poput religije i nacije ili suprotstavljenih interesa, već i komunikacije i održavanja odnosa među ljudima.Aron Sandel kaže da nam pona&scaron;anje &scaron;impanzi pokazuje koliko su međusobni odnosi krhki, ali i da upravo u njima leži ključ za očuvanje mira:&quot;Ako veliki sukobi mogu da nastanu samo na osnovu promena u odnosima među pojedincima, onda upravo u tim odnosima leži i mogućnost da im se suprotstavimo &ndash; i možda čak stvorimo mir.&quot;No, ne treba donositi zaključke na osnovu ovog jednog slučaja, upozoravaju naučnici. Potrebna su dalja dugoročna istraživanja i običnih &scaron;impanzi i bonoba &ndash; jer su nam jednako bliski i jedni i drugi.

Kako to rade naši najbliži rođaci: Razdor i rat kod šimpanzi

0 Komentari