Na današnji dan, 15. mart

44. p.n.e. - Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu. Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. U građanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, &scaron;to će biti početak uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku bio pristalica takozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. p.n.e. počeo da se penje lestvicama moći, postav&scaron;i kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u &Scaron;paniji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p.n.e. sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (otprilike teritorija dana&scaron;nje Francuske i Belgije) od 58. do 52. p.n.e. Posle Krasove smrti u&scaron;ao je vojskom u Italiju i pre&scaron;av&scaron;i rečicu Rubikon, navodno izrekao: &quot;Alea iacta est&quot; (Kocka je bačena) - to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo - oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve snage 48. p.n.e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izve&scaron;taj: &quot;Veni vidi, vici&quot; (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformi&scaron;e računanje vremena i sačini kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis &quot;O analogiji&quot;. Ostala dela: &quot;Komentari o građanskom ratu&quot;, &quot;Komentari o galskom ratu&quot;.1776 - Kongres SAD doneo je odluku o ukidanju zavisnosti od britanske krune.1815 - Rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu Milutinovića Sarajliju. U Svetoj Gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo &quot;Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povesnice&quot;, kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku. Kao publicista sarađivao je u časopisima &quot;Podunavka&quot;, &quot;Sedmica&quot; i &quot;Srbski dnevnik&quot;.1848 - Mađarsku je, tri dana posle masovnih demonstracija u prestonici Austrije Beču, zahvatilo revolucionarno vrenje upereno protiv Habzbur&scaron;ke monarhije.1867 - Bečki dvor je, zbog stalne krize koja je potresala Austriju od revolucionarne 1848, i dodatno posle poraza u ratu sa Pruskom 1866. doneo odluku da odustane od unitarne države. Postupno će potom biti oblikovana dvojna monarhija, Austrougarska.1883 - Beograd je dobio prvu &quot;telefonsku &scaron;taciju&quot;, sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. od kralja Milana Obrenovića, Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.1886 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Kraljevine Srbije i Belgije. Tog dana u Briselu je akreditovan srpski poslanik.1886 - Rođen je ruski revolucionar Sergej Mironovič Kirov, čije je ubistvo u Lenjingradu 1934. Staljin iskoristio kao povod da otpočne masovne čistke. Bolj&scaron;evik je postao 1904. i kao profesionalni revolucionar učestvovao je u revolucijama 1905. i u Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. &Scaron;ef Komunističke partije Azerbejdžana postao je 1921. a 1926. sekretar Lenjingradske oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, tada člana Politbiroa i sekretara CK sovjetske Komunističke partije, Staljin je započeo talas čistki.1895 - Umro je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sve&scaron;tenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadma&scaron;ne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: &quot;Levak Soborjane&quot; (kod nas prevedeno kao &quot;Đakon Ahila i crkovnjaci&quot;), &quot;Začarani putnik&quot;, &quot;Nesmrtni glavonja&quot;, &quot;Ledi Makbet mscenskog okruga&quot;, &quot;Sitnice iz arhijerejskog života&quot;.1898 - Umro je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. prona&scaron;ao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan &quot;Besemerov postupak&quot;. Čeličana koju je 1859. podigao u &Scaron;efildu i sada proizvodi čelik.1900 - Rođen je srpski biolog Milutin Radovanović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije) u pećinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela: &quot;Istorija razvitka životinjskog sveta i čoveka&quot;, &quot;Vodozemci i gmizavci na&scaron;e zemlje&quot;.1907 - U Finskoj su u skup&scaron;tinu prvi put izabrane žene. 1916 - Predsednik SAD Vudro Vilson poslao je u Meksiko 12.000 vojnika pod komandom generala Džona Per&scaron;inga da uhvate meksičkog revolucionara Panča Vilju, ali je ekspedicija okončana neuspehom.1917 - Nikolaj II Romanov, car Rusije, abdicirao je. Presto je ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu, ali se on odrekao krune, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve članove porodice, čak i poslugu, bolj&scaron;evici su likvidirali i iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk) na Uralu, jula 1918.1922 - Egipatski sultan uzeo je titulu kralja kao Fahd I.1927 - Op&scaron;tinski odbor grada Beograda propisao je Statut o osnivanju &quot;Stanice za spasavanje i brzu pomoć u Beogradu&quot;, kao posebne medicinske ustanove u gradu. Hitna pomoć počela je s radom u Beogradu 1904. ali je kao posebna služba ustrojena tek 1927.1937 - Prva centralna banka krvi za njeno čuvanje zamrzavanjem radi transfuzije osnovana je u čika&scaron;koj bolnici &quot;Kuk kantri&quot;.1939 - Nemačke trupe u&scaron;le su u Prag i okupirale Če&scaron;ku, a Slovačka je progla&scaron;ena za &quot;nezavisnu državu&quot;, čime je ostvaren plan za uni&scaron;tenje Čehoslovacke. Pod pretnjom okrutnog napada i uni&scaron;tenja Praga, predsednik Emil Haha je u Berlinu potpisao akt o predaji zemlje Trećem rajhu. Po ulasku Nemaca u Prag, Hitler je slavodobitno izjavio: &quot;Čehoslovačka vi&scaron;e ne postoji&quot;. Francuska i Velika Britanija nisu učinile ni&scaron;ta da spasu nezavisnost te zemlje, koju su nekoliko meseci pre toga garantovale u Minhenu.1943 - U Solunu su započele deportacije tamo&scaron;njeg jevrejskog stanovni&scaron;tva u nacističke logore. Bio je to prvi od 19 transporta za koncentracioni logor Au&scaron;vic-Birkenau. Od 46.091 Jevreja poslatih iz Soluna u nacističke kampove, samo 1.950 je preživelo.1957 - Umro je Mo&scaron;a Pijade, srpski političar jevrejskog porekla, predsednik Skup&scaron;tine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio jugoslovensku delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i pri&scaron;ao je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog Izvr&scaron;nog biroa. Zbog &scaron;tampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ &quot;Komunist&quot; osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je &quot;Kapital&quot;, &quot;Bedu filozofije&quot; i &quot;Manifest komunističke partije&quot; Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u Vrhovnom &scaron;tabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedni&scaron;tva. Osnivač je 5.11.1943. novinske agencije Tanjug.1983 - Umrla je engleska književnica Rebeka Vest, koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo &quot;Crno jagnje i sivi soko&quot;. Bavila se i novinarstvom i posebno su poznati njeni izve&scaron;taji s Nirnber&scaron;kog procesa nemačkim i austrijskim ratnim zločincima posle Drugog svetskog rata. Ostala dela: romani &quot;Vojnikov povratak&quot;, &quot;Sudija&quot;, &quot;Harijet Hjum&quot;, &quot;Opori glas&quot;, &quot;Trska koja misli&quot;, studije o veleizdaji &quot;Značenje izdaje&quot;, &quot;Voz baruta&quot;.1990 - Mihail Gorbačov izabran je za prvog i pokazalo se, poslednjeg - predsednika Sovjetskog Saveza. Kao jedini kandidat za taj položaj dobio je 59,2 odsto glasova u Kongresu deputata.1990 - U Iraku je obe&scaron;en dopisnik britanskog lista &quot;Obzerver&quot; Farzad Bazoft zbog &scaron;pijunske aktivnosti, uprkos brojnim apelima iz sveta da mu se po&scaron;tedi život.1991 - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatović, pripovedač osobenog stila. Na svetlo dana izneo je tamnu stranu života - nastrano, zloćudno i opako. Pažnju čitalaca, ali i ideolo&scaron;kih čistunaca, privukao je već prvom zbirkom pripovedaka &quot;Đavoli dolaze&quot;, objavljenom 1955. Jedan je od najprevođenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani &quot;Crveni petao leti prema nebu&quot;, &quot;Heroj na magarcu&quot;, &quot;Rat je bio bolji&quot;, &quot;Ljudi sa četiri prsta&quot;, &quot;Peti prst&quot;, &quot;Gullo, gullo&quot;, novele &quot;Vuk i zvono&quot;, drama &quot;Godo je do&scaron;ao&quot;.1991 - Predsednik Predsedni&scaron;tva SFRJ i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Jović podneo je ostavku, po&scaron;to je Predsedni&scaron;tvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji, suočenoj sa otvorenom pobunom secesionista i opasno&scaron;ću od rata.1993 - Izraelski predsednik vlade Jicak Rabin izrazio je posle sastanka sa predsednikom SAD Bilom Klintonom spremnost na kompromis sa Sirijom tako &scaron;to će joj, u zamenu za mirovni ugovor, predati deo Golanske visoravni.1996 - Nemačke vlasti izdale su nalog za hap&scaron;enje iranskog obave&scaron;tajnog ministra Alija Falahijana zbog ume&scaron;anosti u ubistvo kurdskih izbeglih vođa 1992. u Berlinu.1997 - U Zairu (danas Kongo) pobunjenici su zauzeli Kisangani, treći najveći grad u zemlji, poslednje upori&scaron;te vladinih snaga na istoku Zaira.2003 - &Scaron;irom planete, od Tokija i Bejruta, do Pariza i Va&scaron;ingtona, stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama, u poslednjem poku&scaron;aju da spreče američki vojni napad na Irak.2007 - Najmanje 49 indijskih policajaca je ubijeno, a 12 je ranjeno u napadu komunističkih pobunjenika maoista na garnizon Rani Bodli koji se nalazi u džungli, u državi Čati&scaron;gar, na oko 1.500 kilometara jugoistocno od Nju Delhija.2007 - Četiri američka vojnika su poginula u istočnom delu Bagdada kada je pored njihovog vozila eksplodirala bomba postavljena pored puta. Posle ovog incidenta, broj američkih vojnika poginulih u Iraku od početka invazije na tu bliskoistočnu zemlju 2003. prema&scaron;io je 3.200.2008 - Vi&scaron;e od 150 ljudi je povređeno a 11 je poginulo, u eksploziji u vojnoj bazi u Albaniji, u mestu Gerdec, nedaleko od Tirane. Do eksplozije je najverovatnije do&scaron;lo tokom demontiranja stare municije. O&scaron;tećeno je oko 2.000 kuća u krugu od četiri kilometra, od čega je 318 potpuno uni&scaron;teno.2009 - Umro je Egon Fekete, istaknuti srpski lingvista, dugogodi&scaron;nji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se leksikologijom i leksikografijom, istorijom srpskog jezika, onomastikom i savremenim srpskim jezikom. Dela: &quot;Uloga srpskih pisaca druge polovine XIX veka u zasnivanju modernog književnog jezika&quot;, &quot;O Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU&quot;, &quot;Da li su ćirilica i latinica nacionalna pisma?&quot;.2011 - Započeli su protesti u Siriji, na talasu masovnih protesta koji su prethodno zahvatili brojne arapske zemlje, &scaron;to je dovelo do krupnih političkih lomova nazvanih &quot;Arapsko proleće&quot;. Bio je to uvod u građanski rat u toj zemlji.2015 - Vi&scaron;e od 215.000 osoba izgubilo je život tokom četvorogodi&scaron;njeg konflikta u Siriji, saop&scaron;tila je opoziciona sirijska Opservatorija za ljudska prava, čije je sredi&scaron;te u Londonu.2019 - U Krajstčerču na Novom Zelandu prilikom napada na vernike, u lokalnom islamskom centru, 51 osoba je ubijena a 49 je povređeno. Napadač, Australijanac Brenton Tarant, motivisan je antiislamskim uverenjima. 2020 - U Srbiji je progla&scaron;eno vanredno stanje zbog epidemije korona virusa.2020 - Preminuo je Branislav Vidić, mikrobiolog, univerzitetski nastavnik, član SANU. Rođen u Sremskoj Mitrovici, stomatologiju je zavr&scaron;io u Beogradu a postdiplomske studije u Atomoskom institutu u &Scaron;vajcarskoj. Bio je profe&scaron;or anatomije na Univerzitetu Džordžtaun u Va&scaron;ingtonu, SAD. Knjige: &quot;Atlas of the Human Body: Central Nervous System and Vascularization&quot;, &quot;Atlas disekcije coveka&quot;, &quot;Atlas of the Anatomy of the Ear&quot;.2025 - U Beogradu je održan veliki protestni skup.2025 - Predsednik SAD Donald Trump potpisao je naredbu o ukidanju sedam federalnih agencija, među njima i one koja je usmeravala Glas Amerike i druge slične medije.

Na današnji dan, 15. mart

0 Komentari