Školsko zvono zvoni samo za jednu devojčicu: Marija je jedini đak u maloj seoskoj školi FOTO

Iako su nekada u učionicama ove &scaron;kole sedele desetine đaka, danas &scaron;kolsko zvono zvoni samo za jednu devojčicu, Mariju Ratković.Put koji vodi do sela je dug i u velikom delu makadamski, pa je naročito zimi dolazak do &scaron;kole otežan, dodatni problem je i to &scaron;to &scaron;kola jo&scaron; uvek nema uređen toalet, pa su učiteljica i učenica prinuđene da koriste poljski. Kako izgleda &scaron;kolovanje kada ste jedini đak u &scaron;koli i koje izazove nosi proverila je na&scaron;a ekipa.RINA&Scaron;kola u Kučinu funkcioni&scaron;e kao izdvojeno odeljenje Osnovne &scaron;kole &bdquo;Vladimir Perić Valter&ldquo;, najveće osmoljetke u Prijepolju. Uprkos tome &scaron;to nema vr&scaron;njake sa kojima bi delila &scaron;kolske dane, Marija svakodnevno dolazi na časove i zajedno sa svojom učiteljicom čuva da se &scaron;kola u ovom planinskom selu ne ugasi.&quot;Ja sam učenica prvog razreda i jedini sam đak u ovoj &scaron;koli. Učim da čitam i pi&scaron;em i volim da dolazim u &scaron;kolu&quot;, kaže za RINU Marija, koja je već savladala sva slova i vredno radi &scaron;kolske zadatke.RINADo &scaron;kole dolazi pe&scaron;ice, putem koji prolazi kroz planinski kraj. Iako se u ovom podneblju neretko može sresti i divljač, Marija kaže da je to ne pla&scaron;i i da svakog dana rado dolazi na časove.&quot;Ne pla&scaron;im se da dolazim u &scaron;kolu&quot;, kaže ova hrabra devojčica.Njena učiteljica Sanja Babić ističe da su seoske &scaron;kole mnogo vi&scaron;e od mesta za nastavu, jer su često poslednji znak života u selima koja polako ostaju bez stanovnika.&quot;Seoske &scaron;kole su na neki način posebne jer čuvaju sela. Ove godine u na&scaron;em izdvojenom odeljenju nastavu pohađa samo jedna učenica &ndash; Marija. Ona je veoma vredna, radna i poslu&scaron;na, već je savladala sva slova i lepo čita i pi&scaron;e. Trudimo se da joj nadomestimo to &scaron;to nema vr&scaron;njake, pa je uključujemo u &scaron;kolske aktivnosti i priredbe kako bi bila u kontaktu sa drugom decom&quot;, kaže učiteljica Babić.Sve manje decePrema njenim rečima, nekada je situacija bila drugačija. U ovoj &scaron;koli bilo je vi&scaron;e učenika, a sela u ovom kraju bila su znatno naseljenija. Poslednjih godina broj dece se smanjuje, pa su pojedine seoske &scaron;kole spale na jedno ili dva deteta.&quot;Pro&scaron;le godine iz četvrtog razreda iza&scaron;ao je Marijin brat, a ona je tada pohađala pred&scaron;kolski program. Ove godine je ostala sama u &scaron;koli. Nije lako držati nastavu samo jednom učeniku, ali kada je dete zainteresovano za rad, onda sve to može lepo da funkcioni&scaron;e&quot;, dodaje učiteljica.RINAIpak, rad i svakodnevni život u ovoj &scaron;koli prate i brojni problemi. Put koji vodi do Kučina je dug i u velikom delu makadamski, pa je dolazak do &scaron;kole često otežan, naročito tokom zime kada u ovom brdskom kraju padne mnogo snega.Dodatni problem je i to &scaron;to &scaron;kola nema uređen toalet, pa su učiteljica i učenica prinuđene da koriste poljski. Ipak, uprkos skromnim uslovima, nastava se redovno održava.Dok god Marija svakog jutra dolazi u svoju učionicu, a njena učiteljica stoji za katedrom, &scaron;kola u Kučinu nastavlja da živi, kao dokaz da je ponekad dovoljan samo jedan đak da sačuva čitavu &scaron;kolu od ga&scaron;enja.

Školsko zvono zvoni samo za jednu devojčicu: Marija je jedini đak u maloj seoskoj školi FOTO

1 Komentari